Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bojazan u Slovačkoj zbog vizne liberalizacije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.12.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Slovačkoj raste bojazan zbog toga što su građani Albanije i Bosne i Hercegovine (BiH) dobili mogućnost da putuju kao turisti u zemlje šengenskog prostora bez viza. Kako je u sredu (29. decembra) preneo slovački dnevnik Pravda, razlog za bojazan su visoka nezaposlenost u tim zemljama, ali i prisustvo organizovanog kriminala i verskog ekstremizma.
"Evropska unija se obavezala da podrži proširenje na države Balkana a uz to ide sloboda kretanja. Rizik po bezbednost, međutim, postoji, i to veliki - u obe zemlje je velika nezaposlenost, pre svega mladih, i jako je prisustvo organizovanog kriminala, uključujući tu i ilegalnu migraciju i trgovinu drogama i ženama", izjavio je bivši šef slovačke diplomatije Jan Kubiš.
Background Građanima Albanije i Bosne i Hercegovine od 15. decembra ne trebaju vize za turistički boravak u zemljama šengenskog sporazuma. U Jugoistočnoj Evropi vize su potrebne samo građanima Kosova, a ministri inostranih poslova EU saopštili su u decembru da bi sa Kosovom "u perspektivi" mogao biti pokrenut proces koji bi vodio ukidanju viza.
Uz odluku o ukidanju viza za građane BiH i Albanije, koja je stupila na snagu 15. decembra, Savet ministara je uveo i dvostruki mehanizam nadzora i ranog upozoravanja za sve zemlje Zapadnog Balkana, a Evropska komisija je ukazala da bi u slučajevima zloupotreba vizne liberalizacije taj režim putovanja mogao privremeno biti ukinut. Do toga je došlo zato što je nakon ukidanja viza za građane Srbije, Makedonije i Crne Gore povećan broj zahteva za azil u zemljama EU, pa su neke zemlje šengenskog prostora tražile da se pooštri kontrola sprovođenja vizne liberalizacije za BiH i Albaniju.
Ukidanjem šengenskih viza, građani Zapadnog Balkana dobili su mogućnost da bez vize putuju u 25 zemalja članica EU i tri zemlje kojie nisu članice EU ali primenjuju šengenska pravila - Norveška, Island i Švajcarska. Velika Britanija i Irska nisu deo šengenskog prostora.
On očekuje da će Evropa zbog tih rizika biti oprezna. "Pretpostavljam da će Unija pratiti kretanje ljudi i da će, u slučaju da se pojave problemi, ponovo uvesti vize", rekao je Kubiš.
Slovački analitičari smatraju da je veliki problem to što od sredine ovog meseca u šengenskom prostoru, pa i u Slovačkoj, bez viza do 90 dana mogu da borave građani Albanije pošto je, prema podacima slovačkog Ministarstva inostranih poslova, prošle godine odbijen svaki peti zahtev Albanaca za vizu.
S druge strane, američki analitičari s kojima je razgovarao slovački dnevnik tvrde da je veća pretnja Bosna zbog vehabija.
"Za šengenske zemlje to jeste rizik. Albanija je veoma umerena, a nastojanja terorističke mreže Al-Kaida da pusti u zemlji korene uklonjena su 1998. godine, ali Bosna daje više povoda za uznemirenje", kazao je Pravdi Džon Šindler, ekspert za bezbednost Američke pomorske vojne akademije u Njuportu.
Šindler vidi Bosnu kao opasnost pre svega zbog fundamentalističkih vehabija, a takođe i zbog toga što su tokom rata u Bosni hiljade mudžahedina sa Bliskog istoka, mnogi od njih članovi Al-Kaide, dobili bosanske pasoše kao zahvalnost za odbranu Bosne. "Ni ne slutimo gde se stotine njih sada nalaze", kazao je on.
Američki ekspert upozorio je takođe da vehabije i ekstremisti, čak nasilni islam koji je njima svojstven, za razliku od ogromne većine muslimana širom sveta, predstavljaju opasnost i za samu Bosnu. "Tipičan primer je džamija kralja Fahda u Sarajevu čija izgradnja je finansirana iz Saudijske Arabije. Lokalni vernici u njoj veruju u netolerantnu, čak nasilnu formu islama, što je za tu balkansku zemlju potpuno tuđi element. Imaju novac i zastrašuju umerene muslimane", kazao je Šindler.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
