Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija i Makedonija ponor za izbeglice koje EU neće
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Hiljade izbeglica, migranata i tražilaca azila, uključujući decu, izloženi su nasilju i ucenama od strane vlasti i kriminalnih grupa na Balkanu, a sistem azila Evropske unije sramotno ih je izneverio i ostavio zarobljenim u Srbiji i Makedoniji, navodi se u izveštaju Amnesti internešenela objavljenom 7. jula. Rast broja izbeglica koje idu ka EU preko Balkana posledica je neuspeha politike Brisela prema migracijama i azilantima, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da Srbija i Makedonija nemaju kontrolu nad prilivom migranata. Ukazuje se i da je EU napore usmerila u osnaživanje "odbrane" svojih granica umesto da pomogne unapređenju sistema azila na Balkanu.
"Srbija i Makedonija postale su ponor u koji se prelivaju izbeglice i migranti koje niko u EU nije voljan da primi", rekao je zamenik direktora Amnesti internešenela (Amnesty International) za Evropu i Srednju Aziju Gauri van Gulik.
Izveštaj Amnestija baziran je na nalazima četiri istraživačke misije u Srbiji, Mađarskoj, Grčkoj i Makedoniji između jula 2014. i marta 2015. godine tokom koje je intervjuisano više od stotinu izbeglica i migranata.
Broj migranata i izbeglica iz Sirije, Avganistana, Egipta, Eritreje, Iraka, Nigerije, Somalije, Sudana i Tunisa koji na putu do EU idu kopnom preko Balkana znatno je uvećan poslednjih godina.
Ta organizacija navodi da se broj ljudi uhapšenih tokom prelaska srpsko-mađarske granice povećao više nego 2.500% u odnosu na 2010. godinu, sa 2.370 na 60.602 osobe.
Mnogi su prinuđeni da plaćaju mito, a jedan svedok ispričao je Amnesti Internešenelu da je pripadnik granične policije u Srbiji pretio da će odvratiti sa mađarske granice celu njegovu grupu ako svi ne plate po 100 evra.
Migranti, izbeglice i tražioci azila svedočili su da ih je srpska policija gurala, šamarala, šutirala i tukla blizu granice sa Mađarskom, a jedan Avganistanac izvestio je da je batine dobila i žena u petom mesecu trudnoće.
U Makedoniji je 2014. godine samo 10 tražilaca azila dobilo status izbeglog lica, a u Srbiji samo jedna. Oni koji odu u Mađarsku suočeni su sa daljim kršenjima njihovih prava, policija ih zadržava u "degradirajućim uslovima" i maltretira.
Prošle godine Mađarska je dobrila azil za samo 240 osoba, što je, kako se navodi u izveštaju, veoma malo u odnosu na ukupan broj tražilaca.
U izveštaju se dodaje da je rastući broj izbeglica koje dolaze preko Balkana posledica širokog neuspeha politike EU prema migracijama i azilantima, nad čime Srbija i Makedonija nemaju kontrolu.
Navodi se da je Unija, umesto da pomogne poboljšanju sistema azila balkanskih zemalja, uložila napor da osnaži "odbranu" sopstvenih granica.
"Srbija i Makedonija moraju da urade mnogo više na planu poštovanja prava migranata, ali nemoguće je odvojiti ta kršenja ljudskih prava od pritiska pod naletom izbeglica u EU, kao i neuspeha sistema Evropske unije", rekao je van Gulik.
Amnesti internešenel zaključuje da su Srbija i Makedonija pod pritiskom talasa migranata i da se taj problem može rešiti samo boljim promišljanjem politike Evropske unije prema migracijama i azilu.
Akutna kriza u EU
Koliko je ozbiljna kriza sa migrantima u EU, svedoče i stotine ljudi koje su se udavile pokušavajući da preko Mediterana stignu do obala EU. Unija se istovremeno bori da nađe način da njenih 28 članica podele breme velikog broja migranata.
Poslednjih godina Bugarska se suočila sa velikim talasom izbeglica, uglavnom onih koji su pobegli od građanskog rata u Siriji. Najsiromašnija članica EU ima veoma ograničene kapacitete za takav izazov i često je kritikovana od strana grupa za zaštitu ljudskih prava zbog maltretiranja izbeglica.
Mađarska je pak u junu najavila da će podići četiri metra visoku ogradu duž 175 kilometara granice sa Srbijom. Taj plan osudila je agencija UN za izbeglice.
EU se suočila i sa velikim rastom broja ljudi sa Kosova koji nastoje da iz Srbije uđu u Mađarsku. Tim putem, od Grčke, preko Makedonije, Srbije, Mađarske i dalje na Zapad, ide i deo migranata koji dolaze preko Mediterana.
Mađarski premijer Viktor Orban kaže da će braniti mađarske granice svim sredstvima. Kako prenosi EurActiv.com, parlament te zemlje planira da 10. jula glasa da li o planiranom pooštravanju pravila azila može da se odlučuje po ubrzanom postupku, pre letnjih odmora.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
