 Najava Mađarske da će na granici sa Srbijom izgraditi zid može delovati šokantno, ali nije jedinstven slučaj u 21. veku. Britanski Gardijan ukazuje na više od 9.500 kilometara zidova i ograda u svetu, od kojih je veliki deo građen ili dograđivan u prethodnoj deceniji. Evropska komisija je saopštila da se protivi izgradnji zida, a reagovale su i organizacije UN i Hjuman rajts voč (HRW). Glavni protivargumenti su da je reč o meri kojim se narušava sloboda kretanja, bez suočavanja sa suštinom problema. Odluka Mađarske dovodi se i u vezu sa neuspehom EU da se dogovore o efikasnom rešavanju situacije sa pojačanom imigracijom. U međuvremenu, istraživanje u EU pokazalo je da su od 2000. zemlje članice potrošile 11,3 milijarde evra da bi vratile migrante sa granica.
Za prvih meseci ove godine više od 100.000 migranata prešlo je Mediteran hrleći u „tvđavu Evropa“, a 1.865 se udavilo, pokazuju podaci Međunarodne kancelarije za migracije. To ukazuje na vrtoglavi rast broja imigranata, jer je tokom cele 2014. azil zatražilo 600.000 migranata, a i to je bio rekord zbog krize pre svega u Siriji.
Konzorcijum novinara 16 zemalja je uz pomoć starističara i programera, sproveo šestomesečno istraživanje o troškovima migracija, i došao do zaključka da su migranti potrošili 15,7 milijardi evra kako bi stigli do EU.
Sa druge strane, navodi se da su zemlje članice od 2.000 godine potrošile 11,3 milijarde evra za vraćanje migranata, kao i da su troškovi 4.000 evra po vraćenom migrantu, od čega polovina odlazi na transport.
Pored toga, evropski poreski obveznici dali su i 1,6 milijardi evra od 2000. za finansiranje zaštite granica, od čega su najveći deo dobile specijaizovane industrijske grupe poput avioindustrije Erbas, italijanske Finmekanike (Finmeccanica) i francuskog Talesa (Thales).
Evropska komisija finansijski doprinosi zbrinjavanju tražilaca azila i zaštiti granica, i za period od 2014. do 2020. za to je namenjeno 3,8 milijardi evra.
U takvom okruženju, veliki je pritisak da se pronađe odgovarajuće rešenje u okviru EU da se pomogne zemljama koje su najizloženije EU, a tako nešto nije postignuto u Luksemburgu 16. juna.
Pripreme za zid sa Srbijom do 24. juna
Mađarska se, međutim, suprotstavlja rešenjima u okviru EU, poput raspodele migranata. Populistički lider Viktor Orban, poznat po protivljenju migracijama, najradije bi vratio migrante sa granica. Budući da to nije moguće, odlučio se za podizanje zida, uprkos tome što izgleda za to ne bi dobio podršku u parlamentu.
„Ova odluka ne kosi se ni sa jednim meunarodnim sporazumom, a i druge zemlje su se odlučile ma takav korak“, rekao je ministar inostranih poslova Mađarske Peter Sijarto.
Prema podacima mađarske vlade, 95% migranata u Mađarsku ulazi preko srpske granice, a 75% njih beži od oružanih sukoba iz Sirije, Iraka i Avganistana. U prva dva meseca ove godine zabeležen je i dolazak hiljada migranata sa Kosova, koji beže iz ekonomskih razloga.
Orban je 12. juna čak optužio Srbiju da „šalje“ migrante u Mađarsku.
U Mađarsku, u koju je u 2012. ušlo 2.000 izbeglica, samo za prvih pet meseci ove godine došlo je njih 54.000. Mađarska je tako druga u Evropi po broju migranata u odnosu na broj stanovnika, odmah iza Švedske.
Kako su navele mađarske vlasti, plan je da se izgradi zid visok četiri metra, duačak 175 kilometara. Pripreme će se završiti do 24. juna, a sastanak lidera dve zemlje o toj temi planiran je za 1. jul.
Brisel protiv zidova
Portparolka Evropske komisije Nataša Berto rekla je da je Evropska komisija protiv ovakvih mera, i aludirajući na gvozdenu zavesu ocenila da su zidovi u Evropi “tek nedavno” srušeni.
Kako je navela, Komisija smatra da su zemlje članice Evropske unije nadležne za upravljanje svojim granicama, ali "ne podstiče postavljanje ograda i traži od zemalja članica da preduzmu druge raspoložive mere” kad je reč o prilivu ilegalnih imigranata.
Ukazala je da mere moraju “biti u skladu s propisima EU i međunarodnim obavezama, uključujući poštovanje ljudskih prava imigranata i načela neodbijanja ulaska lica kojima je potrebna međunarodna zaštita".
Na pitanje koje su to "druge raspoložive mere", portparolka Berto je uzvratila da nema spisak tih mera pri ruci, ali da EK ne podstiče podizanje ograda da bi se rešavao problem migranata.
Na pitanje o postojećim zidovima u španskim enklavama Seuta i Melila u Maroku i na granicama Grčke i Bugarske sa Turskom, ona je rekla da se Brisel ni a tim nije slahao i da ih “Evropska unija nikada nije finansirala”.
„Kada je reč o ogradama u Španiji i Grčkoj, odbačena su dva zahteva za finansiranje jer Komisija ne smatra da je reč o najefikasnijem načinu za upravljanje granicom”, istakla je ona.
Kritike zbog efikasnosti i ljudskih prava
Na račun Orbanovog plana da rešenje za ovaj problem pronađe u izgranji zida od 175 kilometara duž granice sa Srbijom pljušte kritike.
Direktorka Hjuman rajts voča (HRW) za EU Lote Lajht ukazala je na svom Tviter nalogu da zidovi neće rešiti uzrok iz kojeg migranti dolaze, dok istraživačica mađarskog ogranka te organizacije Lidija Gal kaže da je Gvozdena zavesa pala u Mađarskoj 1989. godine, ali da se sada vraća.
Postavljeno je i pitanje ljudskih prava.
„Pravo da se traži azil je neotuđivo ljudsko pravo. U tom kontekstu zabrinuti smo da bi postavljanje ograde predstavljalo isuviše prepreka za ostvarivanje tog prava“, rekla je ona za Rojters, a preneo EU obzerver.
Na društvenoj mrži Tviter komesar za ljudska prava u Savtu Evrope Nils Mužnijeks rekao je da takva ograda nije preporučljiva i da bi fokus trebalo da bude na davanju pristupa azilu, a ne sprečavanju.
EU obzerver ukazuje i da je reč o široj antiimigrantskoj kampanji koju vodi populistički lider Mađarske Orban. Tako su vlasti nedavno postavile stotine postera u mađarskim gradovima, sa natpisima tipa „ako dođete u Mađarsku, mroate da poštujete naše zakone“ i „ako dođete u Mađarsku ne možete da uzimate poslove Mađarima“.
Francuski levičarski list Liberasion (Liberation) Orbanov potez je okarakterisao kao „veoma neobično ’rešenje’, i posebno je istakao reakciju mađarskog ambasdora u Francuskoj Đorđa Karoljija, koji je rekao da tu ne vidi ništa šokantno.
Prema rečima dopisnika Juronjuza (Euronews.com), podrška za ovakve mere ne postoji ni u parlamentu u Budimpešti.
„Zamisao podizanja ograde pominjana je prethodnih nekolko dana, ali kako prenose mediji ovde većina poslanika vladajuće opcije to ne podržava, pa čak ne može da zamisli da se tako nešto ostvari. Ipak, vlada je odlučila da izgradi svoju verziju Gvozdene zavese“, rekao je on.
Očekivano, sa vrha vlasti u Srbiji takođe stižu negativne reakcije. Premijer Aleksandar Vučić rekao je da je iznenađen i šokiran najavom izgradnje zida, ali i uukazao da migranti ne dolaze iz Srbije i da štaviše veliki broj njih prethodno prolazi kroz zemlje članice EU, Bugarsku i Grčku.
Ukazano je da sami migranti teže da idu u zapadnu Evropu i da je Srbija samo zemlja tranzita.
Zidovi – realnost modernog sveta
Iz vlade u Mađarskoj poručuju da su i drugde u Evropi građeni zidovi.
Iako to nije opravdanje, analiza britanskog Gardijana pokazuje da je u svetu u prethodnih 10 godina niklo više od 9.500 metara ovakvih zidova i ograda. Iako u Evropi nije veliki deo, i ovakvi slučajevi su zabeleženi.
Šampion u ovom pogledu je Indija sa više od 4.000 kilometara ograde sa bodljikavom žicom koju gradi oko svog suseda Bangladeša. Ograda, iako u izgradnji, već je razdvojila zajednice, a Gardijan ukazuje da je neretko stanovnicima dom na jednoj strani ograde, a polja pirinča na drugoj.
U Evropi, Bugarska je u septembru 2014. postavila prvih 30 kilometara ograde sa Turskom, a kako prenose mediji planira da to proširi na 160 kilometara granice kako bi se migranti zadržali.
Grčka je 2012. podigla 10 kilometara žičane ograde na granici sa Turskom blizu reke Evros. Reč je o jednoj od najslabijih tačaka za ilegalni ulazak imigranata, koji sada često kreću opasnijim putem, preko reke.
Španija u svojim izolovanim gradovima na afričkom kontinentu, Selili i Meuti, ima 12 kilometara ograde da bi sprečila imigracija iz Maroka, koji okružuje ove gradove. Do 90-ih godina ovi gradovi jedva da su bili utvrđeni.
U Belfastu u Severnoj Irskoj i dalje postoji 99 zidova koji razdvajaju katoličke od protestantskih zajednica u radničkoj klasi. Građeni od 1969, oni danas privredu koštaju oko milijardu funti godišnje. Ovde, kako prense mediji, nije reč o reliktu prošlosti, već o podeli koja i dalje postoji između katolika koji su istorijski težili Irskoj i protestanata bližih ostatku Velike Britanije.
Autor: S.V. i AFP
Foto: Beta-AP
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
