Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Vučić ipak ide u Srebrenicu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vlada Srbija donela je 7. jula odluku da premijer Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje obeležavanju 20. godišnjice ratnog zločina u Srebrenici. Time je otklonjena nedoumica oko učešća srpskih zvaničnika na komemoraciji koje je dovedeno u pitanje prvo zbog hapšenja ratnog komandanta Armije Bosne i Hercegovine Nasera Orića a zatim i podnošenja britanskog predloga rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN. Tekst rezolucije kojom se osuđuje genocid u Srebrenici naišao je na oštro protivljenje Srbije u čemu je ona ponovo potražila podršku Rusije. U tom kontekstu, odluka o odlasku srpskog premijera u Srebrenicu može se tumačiti i kao čin koji treba da ublaži nezadovoljstvo EU i SAD.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 7. jula da je Vlada jednoglasno odlučila da on prisustvuje komemoraciji ratnog zločina u Srebrenici 11. jula.
"Takvu odluku smo doneli jednoglasno zato što smatramo da mi, Srbi, imamo obavezu da budemo ozbiljni i pokažemo da poštujemo druge žrtve, jer tako će oni početi da poštuju naše", rekao je Vučić novinarima nakon sednice Vlade na kojoj je odluka doneta.
Predsednik Vlade istakao je da će u Srebrenici predstavljati Srbiju koja priznaje da su pojedinci sa imenom i prezimenom činili zločine, i da je to najbolja moguća poruka pomirenja.
Odluka o odlasku Vučića u Srebrenicu doneta je 7. jula uveče, istoga dan kada je Savet bezbednosti UN trebalo da raspravlja o predlogu rezolucije o Srebrenici koji je podnela Velika Britanija.
Background Međunarodni sud pravde je 2007. u slučaju tužbe BiH protiv Srbije utvrdio da se genocid u Srebrenici dogodio. Sud niji utvrdio da je Beograd odgovoran za sam genocid već za propuste u njegovu sprečavanju i kažnjavanju.
Haški tribunal je u postupku protiv generala Vojske Republike Srpske Radislava Krstića prvi put utvrdio da je 1995. godine u Srebrenici počinjen genocid pogubljenjem više od 7.000 muškaraca i dečaka, bosanskih Muslimana nakon što su snage bosanskih Srba preuzele kontrolu nad tim gradom.
U subotu 11. jula 2015. u Memorijalnom centru u Potočarima biće ukopani posmrtni ostaci 136 identifikovanih žrtava, sa područja Vlasenice, Bratunca, Srebrenice, Zvornika i Milića. Među njima se nalaze i posmrtni ostaci 18 maloletnika.
Do sada je ukupno u Memorijalnom centru u Potočarima ukopana 6.241 osoba.
Sednica je, međutim, nakon dva odlaganja tokom dana zbog neslaganja oko teksta pomerena za 8. juli. Kina je tražila odlaganje dok se ne postigne konsenzus, dok je Rusija, kako su preneli mediji, najavila da će staviti veto na rezoluciju u predloženom obliku.
Vučić je na konferenciji za novinare rekao da Rusija "nije ništa tražila" za svoju pomoć a osim Moskvi, zahvalio je i Kini, Venecueli i Angoli na podršci u Savetu bezbednosti.
On je rekao i da je lično dobio garancije da rezolucija o Srebrenici neće biti usvojena u Savetu bezbednosti u sadašnjem obliku.
U nacrtu rezolucije se ocenjuje da prihvatanje tragičnih događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja preduslov za pomirenje i pozivaju politički lideri na svim stranama da priznaju i prihvate činjenice o zločinima iz prošlosti.
U tekstu koji je predložila Velika Britanija povodom 20. godišnjice masovnog zločina nad Bošnjacima u Srebrenici osuđuje se poricanje genocida u Srebrenici kao prepreka za pomirenje i opterećenje za žrtve.
Srbija smatra da cilj tog dokumenta nije pomirenje, kao i da je reč o pokušaju pritiska na Republiku Srpsku kao srpski entitet u BiH.
Srpske vlasti su mesec dana ranije doživele kao pritisak i hapšenje ratnog komandanta vojske BiH Nasera Orića u Švajcarskoj 10. juna, iako je uhapšen na osnovu poternice koju je upravo Srbija izdala za njim.
To hapšenje je dodatno politizovalo obeležavanje dve decenije od masovnog ubistva u Srebrenici i pogoršalo odnose u regionu, pre svega izmedu Srbije i Bosne i Hercegovine.
Stavovi
Predsednik organizacionog odbora za obeležavanje 20. godišnjice masakra u Srebrenici i nacelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković rekao je 8. jula da je "naša obaveza da budemo dobri domaćini" prema svakom ko dođe tog dana, ali da se neće "dozvoliti da dostojanstvo žrtava genocida neko ponizi i pogazi".
"Ako nema priznanja genocida nema ni iskrenog kajanja. Sada je na Vučiću da oceni na šta će svesti svoju posetu 11. jula - da li dolazi da prizna i pokaje se u ime srpskog naroda ili dolazi da nas ponizi i negira", rekao je Duraković agenciji Beta.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
