Srpsko pravosuđe trebalo bi da kroz procesuiranje visoko rangiranih osoba ukloni utisak nekažnjivosti u procesima za ratne zločine, ocenjeno je 28. avgusta u Beogradu na konferenciji na kojoj je predstavljen projekat o monitoringu domaćih suđenja. Procesuiranje ratnih zločina biće važno i sa aspekta pregovora o članstvu Srbije u EU, u okviru poglavlja 23 kroz koje će se pratiti rad srpskog pravosuđa. Srbija, kako je rečeno na skupu, namerava da se ubuduće više bavi procesuiranjem i visoko rangiranih osoba, pošto je Haški tribunal završio svoju misiju na to planu.
Šefica Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava Misije OEBS Romana Švajger rekla da važni predmeti i dalje nisu procesuirani zbog neodgovarajućeg sistema zaštite svedoka.
"Manjka uspešno krivično gonjenje optuženih na najvišem nivou", rekla je Švajger sa čijom se konstatacijom složila i šefica sektora operacija Delegacije Evropske unije u Srbiji Jolanda San Hose.
San Hose je istakla da je Srbija sačinila efikasni pravni okvir za procesuiranje ratnih zločina, ali da posebnu pažnju treba posvetiti ojačavanju podrške i bezbednosti svedoka. "Potrebno je ukloniti utisak nekažnjivosti kroz procesuiranje visoko rangiranih osoba", ocenila je ona.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je da srpsko Tužilaštvo do sada nije bilo u mogućnosti da procesuira visoko rangirane osobe pošto je to radio Haški Tribunal.
"Nakon završetka misije Haga, mi smo to preuzeli i već doneli jednu naredbu za sprovođenje istrage protiv jednog generala. Nastavićemo to da radimo", rekao je Vukčević dodajući da srpsko Tužilaštvo nikada do sada nije odbacilo krivične prijave protiv osoba na višim položajima, ukoliko su one bile potkrepljene dokazima.
Podrška EU projekatu monitoringa suđenja za ratne zločine koji sprovodi Misija OEBS, po oceni Vukčevića, biće ključna u pripremama za otvaranje poglavlja 23 i 24. Projekat monitoringa trajaće naredne tri godine, a 28. avgusta je počela obuka tri nevladine organizacije civilnog društva koje će pratiti suđenja - Beogradski centar za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i Komitet pravnika za ljudska prava YUKOM.
"Cilj projekta je ostvarivanje vladavine zakona i pravde za žrtve ratnih zločina i njihovih porodica, a okončanje rada Tribunala u Hagu znači dodatnu odgovornost za pravosudne organe u regionu", rekao je Vukčević, dodajući da je u toku izrada Strategije postupanja u predmetima ratnih zločina u narednom periodu u partnerstvu sa predstavnicima OEBS-a i nevladinih organizacija.
Sudija Haškog tribunala Fausto Pokar istakao je da sada, kada je taj sud gotovo završio posao, odgovornost za sprovođenje pravde prelazi na domaće sudove.
"Ja sam uvek smatrao da je primarna odgovornost na lokalnim sudovima a ne na Haškom tribunalu. Na državama u regionu je da obezbede da se pravda sprovede, a Haški tribunal je tu da pomogne onima koji će raditi u domaćim sudovima", naveo je on.
On je ocenio da je postojao dobar razlog za postojanje Haškog tribunala i da smatra da je on radio po principima pravičnog suđenja.
Na adekvatnom procesuiranju ratnih zločina insistiraće se i u pregovorima o članstvu Srbije u EU, a to pitanje je obuhvaćeno poglavljem 23 koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava.
U Izveštaju o skriningu za poglavlje 23, objavljenom na sajtu Evropske komisije, navodi se da Srbija ima odgovarajući zakonodavni okvir za istraživanje, krivično gonjenje i suđenje za ratne zločine, kao i da je saradnja Tužilaštva za ratne zločine sa drugim takvim telima u regionu i sa Haškim tribunalom dobra i da daje rezultate.
Međutim, ukazuje se da posebnu pažnju treba obratiti na samo procesuiranje i suđenje za ratne zločine, odnosno da treba izbeći stvaranje utiska o nekažnjivosti tih zločina.
Da bi se to postiglo u izveštaju se preporučuje da se sumnje i navodi istraže i zatim procesuiraju i sude na odgovarajući način, da se obezbedi doslednost u izričanju presuda, da se jednako postupa prema svim osumnjičenima, uključujući visoko rangirane osobe i unapredi zaštite svedoka i poverljivosti istrage.
Izveštaj je objavljen na sajtu Evropske komisije, a konačni izveštaj sa zaključkom zemalja članica da li je zemlja spremna za otvaranje poglavlja ili ne, još nije objavljen.