Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Srbija dostavlja Hrvatskoj spise o slučaju Purda
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.01.2011. |
|
|
|
|
|
|
Predstavnici hrvatskog pravosuđa su u sredu (12. januara) u Zagrebu ustupili nadležnima Srbije ažurirane spiskove osoba koje Hrvatska tereti za ratne zločine, a Srbija će Hrvatskoj u roku do sedam dana dostaviti podatke o hrvatskim državljanima koje traži u vezi sa ratnim zločinima. Srbija će, takođe, dostaviti hrvatskom tužilaštvu kopiju spisa u slučaju hrvatskog veterana Tihomira Purde koji je prošle nedelje uhapšen u BiH po poternici Srbije. To je dogovoreno u sredu (12. januara) u Zagrebu na sastanku Mešovite komisije Srbije i Hrvatske za pripremu i razmenu spiskova optuženih ili osuđenih.
Na sastanku su učestvovali ministri pravde Srbije i Hrvatske Snežana Malović i Dražen Bošnjaković, srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i državni tužilac Hrvatske Mladen Bajić, a svrha sastanka je bila nastavak dijaloga o rešavanju otvorenih pitanja vezanih za postupke za ratne zločine.
Sastanak je održan nedelju dana posle hapšenja Tihomira Purde u BiH 5. januara po poternici Srbije koja za njima traga zbog sumnje da je počinio ratne zločine u Vukovaru novembra 1991. Njegovo ime, međutim, nije bilo na popisu optuženih za ratne zločine koji je prošle godine Srbija dostavila Hrvatskoj. Purda se nalazi u ekstradicionom pritvoru u BiH, a njegovo hapšenje izazvalo je oštre reakcije u Hrvatskoj. Hrvatsku javnost je posebno zabrinulo objavljivanje navodnog spiska hrvatskih državljana za kojima traga Srbija.
Ministarka pravde Srbije Snežana Malović rekla je agenciji Beta da je ažuriranje spiskova neophodno da bi se u budućnosti izbegli problemi i da bi građanima bila osigurana pravna sigurnost.
Snežana Malović je uoči posete Zagrebu rekla za Jutarnji list da je Hrvatska prošle godine Srbiji predala popis s imenima 1.534 osobe protiv kojih se vode krivični postupci ili su već osuđeni pred hrvatskim sudovima, dok je srpska strana Hrvatskoj predala popis sa 40 osoba koje za ratne zločine terete pravosudni organi Srbije. Ona je rekla da ne postoje nikakvi tajni spiskovi već da su razmenjeni spiskovi nepotpuni, što stvara probleme građanima obe države.
Na sastanku u Zagrebu dogovoreno je da Srbija Hrvatskoj dostavi u roku od sedam dana do sada sistematizovane podatke o hrvatskim državljanima protiv kojih je pred nekadašnjim vojnim sudovima SFRJ i SR Jugoslavije pre 2003. vođen postupak i doneta presuda ili se vodi istraga za ratne zločine zbog čega je za njima raspisana međunarodna ili interna poternica.
Na sastanku je postavljeno i pitanje hrvatskih državljana protiv kojih je pred vojnim sudovima bivše SFRJ vođen postupak oružane pobune i dela protiv ustavnog poretka bivše SFRJ. Dogovoreno je da se u odnosu na njih pokrene inicijativa za dopunu srpskog zakona o amnestiji iz 2001, na način kako je to već regulisano u Hrvatskoj.
Predstavnici hrvatskog i srpskog pravosuđa su razgovarali i o intenziviranju saradnje u predmetima vođenim u odsustvu za ratne zločine, pre svega u Hrvatskoj, kako bi se pribavili novi dokazi i na osnovu njih sproveli novi postupci.
Snežana Malović je rekla nakon sastanka da je postignut dogovor da se u Hrvatskoj radi na tome da se ponovo pokrenu postupci protiv srpskih državljana koji su u Hrvatskoj osuđeni u odsustvu.
Takođe, upućen apel svim osobama protiv kojih se u Hrvatskoj vodi postupak u odsustvu da se pismeno obrate Državnom tužilaštvu Hrvatske sa zahtevom za obnovu postupka, piše u saopštenju srpskog tužilaštva i Ministarstva pravde Srbije.
Malovićeva je ocenila da je na sastanku postignuta saglasnost da dve države sve probleme rešavaju udruženo, kako bi se došlo do rešenja koje je u obostranom interesu. Ministarka pravde je kazala da je saradnja s Hrvatskom na zavidnom nivou i da će u narednom periodu biti nastavljena.
"Mi ćemo graditi dobrosusedske odnose, jer nas samo takva politika može zajedno povesti ka članstvu u EU, pod čijim krovom ćemo živeti kao dobri susedi i dobri prijatelji", poručila je Malovićeva.
Srbija insistira na procesuiranju zločina u Borovom selu
Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine je saopštilo 12. januara da će prilikom dostavljanja kopije spisa na razmatranje tužilaštvu Hrvatske insistirati da pored Tihomira Purde budu procesuirana još dvojica osumnjičenih, Petar Janjić i Danko Maslov. Oni su osumnjičeni da su sa Purdom počinili ratni zločin u Borovom selu 1991. godine.
Glavni direktor policije Hrvatske Oliver Grbić izjavio je 13. januara da će dalji postupci u slučaju Tihomira Purde uslediti pošto srpsko pravosuđe njegov predmet dostavi Hrvatskoj. "Realno je očekivati da Ministarstvo pravosuđa Srbije ustupi predmet hrvatskom pravosuđu i da usledi redovni postupak. To znači da, ako se Tihomir Purda pojavi na bilo kojem od graničnih prelaza Hrvatske, on je za hrvatsku policiju slobodan građanin", rekao je Grbić novinarima u Zagrebu.
Prema njegovim rečima, hrvatska policija u ovom trenutku nema osnova za hapšenja Purde, jer Ustav ne predviđa izručenje hrvatskih državljana.
Purdi je 6. januara određen ekstradicioni pritvor u BiH, u trajanju od 18 dana. Pritvor ističe 24. januara ove godine, rečeno je agenciji Beta u Sudu BiH. "U ovom roku, Srbija može da prikupi dokumentaciju i dostavi je Sudu BiH. Ukoliko bude potreban duži vremenski rok, sud u tom slučaju može na zahtev da produži pritvor optuženom u ukupnom trajanju 40 dana", objašnjeno je u informativnoj službi Suda.
Advokat Tihomira Purde, Josip Muselimović podneo je 13. januara zahtev Sudu BiH da njegov klijent bude oslobođen iz esktradicionog pritvora u Zenici.
Direktor dokumentacionog centra Veritas Sava Štrbac rekao je 12. januara da veruje da će Purdi biti suđeno u Hrvatskoj ali da su vrlo male šanse da on bude osuđen u toj zemlji.
Štrbac je televiziji B92 rekao da će BiH u roku od 18 dana pustiti Purdu na slobodu ako Srbija ne zatraži njegovo izručenje.
On je rekao da spisak koji je prošle godine Hrvatska dostavila Srbiji o osumnjičenima i optuženima za ratne zločine nije potpun, odnosno da su izostavljena imena desetak ljudi za koje on, kako kaže, ima podatke da su u Hrvatskoj osuđeni za ratne zločine. Dodao je da je 2010. godine oko 15 Srba uhapšeno u Hrvatskoj pod sumnjom da su izvršili ratne zločine.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|