Crna Gora i Bosna i Hercegovina potpisale su 26. avgusta u Beču sporazum o međusobnoj državnoj granici, što je prvi takav akt među državama nastalim od bivše Jugoslavije. Tom prilikom je istaknuto da je to primer kako treba rešavati otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu i poruka svima na prostoru bivše Jugoslavije da ovakva pitanja rešavaju na miran način. Ipak, pregovori o granici između Crne Gore i BiH nisu bili laki a u jednom trenutku pitanje granice, odnosno slučaj prevlake Sutorina, pretilo je da ugrozi odnose dve zemlje.

Sporazum su u Beču 26. avgusta potpisali ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Raško Konjević i šef bosansko-hercegovačke diplomatije Igor Crnadak, u prisustvu predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, predsedavajućeg BiH Dragana Čovića i predsednika Austrije Hajnca Fišera. Ceremoniji potpisivanja sporauzuma prisisustvovali su, takođe, šefovi diplomatija Crne Gore i Austrije Igor Lukšić i Sebastijan Kurc.

Austrijski predsednik Fišer rekao je tom prilikom da je to važan sporazum koji je postignut mirnim putem, preneo je Portal Televizije Crne Gore.

Fišer je pozvao parlamente Crne Gore i BiH da što pre ratifikuju bečki sporazum o granici, što bi trebalo da bude poruka svima na prostoru bivše Jugoslavije da ova pitanja reše na miran način.

Predsednik Crne Gore Vujanović je rekao da postoji mnogo razloga za zadovoljstvo što je potpisan Sporazum o granicama između dve zemlje, a jedan od njih je što je to prvi sporazum o tom pitanju među zemljama bivše Jugoslavije.

"Razgovori i dogovori oko sporazuma su bili komplikovani i rizični, kao što je sve na Balkanu. Proces dezintegracije bivše Jugoslavije, što je za posledicu imalo brojne žrtve i materijalna razaranja, upravo se i vodio zbog granica. Mi smo pokazali dobru volju i prijateljstvo i da je u sklopu dogovora moguće doći do rešenja, kako bi se afirmisala saradnja u dve oblasti", rekao je Vujanović.

Istakao je da je drugi važan razlog potpisivanja Sporazuma što se on dešava u susret Bečkoj konferenciji koja treba da da impuls Zapadnom Balkanu da u narednom periodu radi mnogo više na procesima integracije, a prvenstveno u oblasti infrastrukture i energije.

Vujanović je pozvao Evropsku uniju i kompanije iz EU da se snažnije angažuju u implementaciji tih projekata.

Predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović je rekao da Sporazum ima višestruku simboliku, te da se ovim šalje posebna poruka iz BiH njenim susedima, Hrvatskoj i Srbiji, da je ovo najbolji primer kako rešavati otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu.

"Našim snagama, pre svega, otklonili smo sve nesporazume koje smo imali i uz krajnje prijateljski odnos došli do konačnog rešenja. Brzi proces ratifikacije sporazuma trebalo bi da osnaži i ohrabri razgovore s Hrvatskom i Srbijom po pitanju granica s BiH", rekao je Čović.

On je dodao da se u narednom periodu "očekuje puno toga u smislu jačanja saradnje kako u oblasti saobraćajne i energetske infrastrukture, tako i na ostalim otvorenim pitanjima na prostoru Zapadnog Balkana", rekao je Čović.

Slučaj Sutorine

Crna Gora i BiH su tokom 2014. završile posao oko razgraničenja, a ekspertski timovi dve vlade parafirali usaglašena dokumenta. Nadležni državni organi dve države takođe su ranije prihvatili usaglašene ugovore o državnoj granici kojim primorskoj prevlaci Sutorina ostaje u sastavu Crne Gore.

Sutorina je prostor od 83.700 metara kvadratnih, a obuhvata sedam naseljenih mesta - Njivice, Kruševice, Prijevor, Ščepoševiće, Solila, Vrbanje i Sitnica - gđe trenutno živi oko 1.600 građana.

Predlogom ugovora o državnoj granici između BiH i Crne Gore koje je utvrdio Savet ministara BiH u novembru 2014. godine, utvrđeno je da Sutorina treba da ostane u sastavu Crne Gore.

Međutim, predstavnici akademske zajednice tvrdili su da je BiH ustupila Sutorinu Crnoj Gori 1947. godine u zamenu za lovište u BiH u dolini Sutjeske kod Foče, ali da ta razmena teritorija nikada nije verifikovana u parlamentima nekadašnjih jugoslovenskih republika.

Poslanik u Parlamentu BiH iz Socijaldemokratske partije Denis Bećirović je u decembru 2014. zvanično uputio u parlamentarnu proceduru rezoluciju o vraćanju Sutorine BiH, a Ustavno-pravna komisija BiH pri Parlamentu BiH, organizovala je tim povodom javnu raspravu koja je pokazala da u BiH ne postoji jedinstven stav o tom pitanju koje se pojavilo kao sporno u odnosima BiH i Crne Gore.

Crna Gora je zbog takvih inicijativa iz Sarajeva izrazila "ozbiljnu zabrinutost" i odložila slanje ambasadora u BiH. Bosnasko–hercegovačka strana je zatim povukla svog ambasadora na konsultacije.

Predstavnički dom Parlamenta BiH nije ipak u maju prihvatio predlog rezolucije o Sutorini, nakon čega su odnosi dve zemlje normalizovani.

Predsedništvo BiH je u julu dalo saglasnost na ugovor s Crnom Gorom, što je Podgorica pozdravila slanjem ambasadora u Sarajevo.

Crna Gora ima otvoreno pitanje granice s Hrvatskom, na poluostvu Prevlaka u Bokokotorskom zalivu, te se te dve države pripremaju da to pitanje povere međunarodnoj arbitraži.

Izvor: Beta

Foto:

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Posle odluke o Sutorini, Podgorica šalje ambasadora u Sarajevo
  
• 

  Vesti

  : U BiH ne postoji jedinstven stav o pitanju Sutorine