Britanci tražeći odgovor na pitanje da li da na referendumu glasaju za ili protiv članstva Britanije u EU bacaju pogled i preko Severnog mora, na Norvešku, da vide kakav bi mogao da im bude život van EU. Naftom bogatoj Norveškoj očito ide dobro. Toj zemlji sporazum o slobodnoj trgovini omogućava gotovo isti pristup ogromnom tržištu EU kao i članicama bloka. Međutim, da bi sve "išlo kao po loju", Norveška je morala da usvoji većinu direktiva EU a da nije mogla da kaže ni reč kada se o njima odlučivalo u Briselu.

Norveška, Island i Lihtenštajn zemlje su iz malog kluba nečlanica EU koje uživaju u pristupu jedinstvenom tržištu EU jer su deo Evropskog ekonomskog prostora (EEA). Takva veza ekonomski je i više nego isplativa - 84% norveškog izvoza ide u EU a 62% norveškog uvoza dolazi iz EU.

Međutim, Britanija bi, ukoliko bi se građani na referendumu 23. juna odlučili za Bregzit (izlazak iz EU), da bi se priključila tom klubu morala da prihvati četiri slobode "EU stila" - kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala.

Takođe Norveška sprovodi više od tri četvrtine zakona EU a da nikako nije uticala kada su donošeni a to je upravo suprotno od onoga što zagovornici Bregzita žele.

"Nije reč samo o tome da mi ne utičemo na propise, mi takođe ne razumemo zašto ih imamo. Umesto da budemo angažovani u izradi nacrta novih zakona, mi provodimo vreme raspitujući se o čemu je uopšte poslednji propis", kaže Pal Frisvold (Paal), direktor firme Gelmuden Kise Brisel (Geelmuyden Kiese) koja lobira za skandinavske kompanije.

Imigracija

Nakon velikog proširenja EU zemljama sa istoka Evrope 2004, poljski vodoinstalater postao je simbol pristizanja jevtine radne snage u britanske gradove.

Pristalice kažu da je zemlja imala koristi od tih pridošlica i pozivaju se na istraživanja koja pokazuju da su EU migranti više doneli britanskom budžetu po osnovu poreza nego što su uzeli kroz beneficije.

Kritičari pak tvrde da je dolazak imigranata iz članica EU uvećao pritisak na stanovanje i usluge i blokirao rast plata, zbog čega su kažnjeni siromašniji Britanci.

Bez obzira sa koje strane gledano, norveško iskustvo po tom pitanju neće zadovoljiti one koji se zalažu za izlazak Britanije iz EU jer Norveška ima više EU migranata nego Britanija gledano po veličini populacije. To je rezultat činjenice da je Norveška članica EEA i, za razliku od Britanije, šengenske zone, tako da je u Norvešku lakše ući nego u Britaniju, navodi se u analizi agencije AP.

Poljoprivreda i ribolov

Norveška nije deo Zajedničke poljoprivredne politike EU iz koje se subvencionišu farmeri i garantuje prekogranična bescarinska trgovina. Budžet za poljoprivredu EU godinama se smanjuje i sa 73% u 1980. spustio se na oko 40% budžeta EU danas. Svejedno je ta politika "trn u oku" mnogim Britancima koji se žale da oni pomažu razvoj sela i bolji život francuskih i poljskih poljoprivrednika.

Oslo pak ne subvencioniše poljoprivredu u inostranstvu ali više nego izdašno podržava svoje farmere. Podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj pokazuju da subvencije premašuju 60% prihoda norveških poljoprivrednika.

Britanski poljoprivrednici strahuju da njihova vlada neće biti izdašna kao norveška a zagovornici Bregzita im poručuju da će u slučaju da izađu iz EU o tom pitanju odlučiti Britanija a ne neko drugi.

Na planu ribarstva Norveška ne deli svoje lukrativne za ribolov vode sa članicama EU. Zajednička politika u ribarstvu, kojom se dele evropske vode i postavljaju limiti za ulov, bila je jedan od velikih razloga da Norveška glasa protiv članstva u EU 1972. i 1994. godine.

I dok Norveška van EU može da vadi ribe koliko želi, nečlanstvo takođe znači da ta zemlja "debelo plaća" kada prodaje svoju ribu evropskim potrošačima. Dažbine su posebno visoke za dimljenu ili na drugi način tretiranu ribu pa se norveški ribari često odlučuju da izvoze neprerađeni losos u Poljsku, članicu EU, i da ga tamo dime.

Spoljna politika i troškovi članstva

Posledice nepripadanja bloku Norveška je iskusila i kada je Kina odlučila da je kazni zbog odluke Nobelovog komiteta iz 2010. da nagradu za mir dodeli kineskom disidentu.

Iako se norveška vlada o tome ništa nije pitala, trgovinski pregovori Norveške i Kine su suspendovani, diplomate su ponižavali a norveški losos našao se na meti iznenadnih restrikcija u kineskim lukama.

Da je Norveška bila članica EU, Peking bi dobio uzvratne mere celog bloka.

Velika Britanija kao veća zemlja i stalna članica Saveta bezbednosti UN ima i veću moć od norveške na svetskoj sceni. Međutim, ako izađe iz EU, ostaće bez mesta za stolom kada se u Briselu pretresaju važna pitanja. Norveškoj se to desilo kada su razmatrani konflikt između Rusije i Ukrajine ili pregovori o slobodnoj trgovini EU i SAD.

Kada je reč o članstvu u EU, Norveška ne plaća godišnju naknadu ali plaća u socijalni fond iz koga se pomaže unapređenje ekonomskih i socijalnih standarda u siromašnijim članicama EU.

Takođe Norveška finansijski učestvuje u programima EU koje koristi, poput Horajzona ili Erazumusa, i to prema veličini svoje ekonomije. To Norvešku košta u proseku 447 miliona evra godišnje do 2020. pa je ta zamlja, prema podacima britanskog udruženja industrije, deseta po veličini doprinosa EU.

Izvor: AP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Borba pristalica i protivnika Bregzita pamfletima i sloganima
  
• 

  Vesti

  : Ankete daju prednost protivnicima Bregzita
  
• 

  Vesti

  : Junker Britancima: Zagorčaćemo vam život
  
• 

  Vesti

  : Britanski poljoprivrednici: Srce za Bregzit, razum za EU
  
• 

  Vesti

  : Bregzit znači deceniju neizvesnosti za Britaniju