Izlazak Velike Britanije iz EU, nakon što su se Britanci opredelili za tu opciju, veliki je udarac za Uniju i predstavlja pretnju opstanku evropskog projekta, slažu se zvaničnici i analitičari. Očekuje se da gubitak jedne od najvećih članica u najmanju ruku pogura značajne promene u EU koja se bori sa rastućim populizmom, migrantskom krizom i ekonomskim nedaćama. Na dugi rok Bregzit može da vodi referendumima u drugim članicama EU, daleko labavijoj uniji, možda čak i dezintegraciji grupe nastale pre 60 godina sa ciljem da donese bezbednost i prosperitet posle Drugog svetskog rata. U ovom trenutku, dok reakcije na Bregzit stižu iz celog sveta, evropski zvaničnici jedino žele da "razvod" bude brz.

Predavač na Kembridžu i autor knjige "EU - Vodič za građane" Kris Bikerton ocenjuje da Bregzit predstavlja "veoma snažan udarac" ali ne "završni", s obzirom na "ključnu ulogu" EU u najvećem delu evropskog političkog života.

Ipak, kako dodaje Bikerton, Bregzit će voditi zaokretu ka "labavijoj, ad hok" uniji.

"Ne mislim da će (EU) iznenada nestati ali bi na duži rok mogli da vidimo da polako opada i postaje nešto drugo", rekao je Bikerton za agenciju AFP.

Kako dodaje taj ekspert, naredni koraci biće teški za EU.

"Mi smo na neistraženoj teritoriji. Mislim da niko nije zaista mislio da je Bregzit moguć, sigurno ne dok su pregovarali sa Kameronom, inače bi se napravio drugačiji sporazum", kazao je Bikerton.

Kako piše EurActiv.com, prvi efekat britanskog referenduma biće sedam godina potencijalno "gorkih pregovora o razvodu" Brisela i Londona.

U međuvremenu će članice EU hteti da idu dalje. Francuska i Nemačka, zemlje sa najvećom težinom u EU, već rade na zajedničkom planu za budućnost.

Međutim, dok se Berlin i Pariz ne slože oko buduće integracije zone evra, svaki plan biće "skroman posao" koji se odnosi samo na pitanja poput bezbednosti i odbrane.

I bez Britanije u EU očekuje se snaženje otklona od "još bliže unije" i federalizama i sve više priča o "Evropi u dve brzine" koja omogućava državama da same odluče o poštovanju ključnih pravila.

Kako se navodi, veliki korak bilo bi da članstvo u zoni evra bude neobavezno, što bi bila krupna stvar za Poljsku koja ne pokazuje nameru da pređe na evro iako je u obavezi da to učini.

Domino efekat

Najveći strah u brojnim evropskim prestonicama tiče se mogućnosti domino efekta britanskog referenduma.

Lider francuske krajnje desnice Marin Le Pen traži od svih članica EU da slede britanski primer. Za referendume poput Bregzita zalažu se i evroskpetici u Holandiji, Danskoj i Švedskoj.

Analitičarka Francuskog instituta za međunarodne odnose (IFRI) Vivijen Pertizo kaže da će EU verovatno opstati, ali oslabljena.

"Institucije retko umiru", kazala je ona za AFP i dodala: "Možda neće biti dezintegracije nego gubitka na značaju. EU će malo po malo gubiti centralno mesto u političkim projektima".

Opasnost za EU predstavlja mogućnost da blok, čak iako se poduhvati promena nakon britanskog referenduma, i dalje nema moć da suzbije sile koje su za cepanje EU.

"EU je u negativnoj spirali", smatra Janis Emanoilidis iz briselskog Centra za evropsku politku.

Pitanje šta može da zameni EU ako ona propadne međutim još više zabrinjava. "To može da zvuči kao priča koja je završena i počinje nova ali to nije lako. Posebno nakon iskustva kraha", rekao je taj stručnjak.

Evropa se pregrupiše

Na referendumu o ostanku ili izlasku Britanije iz EU 23. juna 51,9% glasača izjasnilo se za Bregzit i premijer Velike Britanije Dejvid Kameron već je najavio da će podneti ostavku do oktobra.

Pre referenduma predsednik Evropskog saveta Donald Tusk upozorio je da bi izjašnjavanja podstaknuta Bregzitom mogla da vode "razaranju ne samo EU, već i zapadne političke civilizacije". S obzirom da se Evropa suočava sa ponovnim jačanjem Rusije i pretnjom od terorizma "naši neprijatelji ... otvoriće šampanjac ako rezultat referenduma bude negativan po nas", kazao je Tusk.

Dan posle britanskog referenduma Tusk obećava da će preostalih 27 članica ostati ujedinjene uprkos odluci Britanije da ode, dodajući da je budućnost bloka ipak neizvesna.

"Odlučni smo da očuvano jedinstvo 27 (članica), rekao je novinarima Tusk 24. juna u Briselu, nakon što su stigli rezultati britanskog referenduma, priznajući istovremeno da "nema načina da se predvide sve političke posledice tog događaja, posebno za Veliku Britaniju", prenela je agencija AP.

Predsednik Evropskog saveta najavio je sastanak lidera EU bez britanskog premijera sledeće nedelje, na marginama samita u Briselu. Taj sastanak biće "početak šireg razmišljanja o budućnosti" Unije, kazao je Tusk i dodao da ne želi da krije da je Brisel očekivao drugačiji ishod referenduma, ali da je spreman i na negativan scenario. "Ono što te ne ubije, čini te jačim", prokomentarisao je on.

Tusk je kazao da su sve procedure izlaska iz EU "jasne i zacrtane u ugovorima". "Dok Britanija i formalno ne napusti EU, zakoni Unije će se primenjivati i na nju i unutar nje, kako prava, tako i obaveze", istakao je Tusk.

Nakon za mnoge šokantne odluke britanskih glasača, o sledećem potezu razgovaraju predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker kao domaćin, Tusk, predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc i premijer Holandije, predsedavajuće EU, Mark Rute.

Šulc je najavio i vanrednu sednicu EP zbog Bregzita za sledeću nedelju, pred samit lidera u EU 28. juna na kojem će Brezgit biti glavna tema.

Predsednik EP rekao je i da izlazak Britanije iz EU mora da se obavi brzo. "Volja birača mora se poštovati. Sada su nam potrebni brzi i jasni pregovori o izlasku", napisao je 24. juna na Tviteru Šulc.

Iako Britanija ima dve godine da pregovara sa EU o izlasku, evropski zvaničnici insistiraju na brzim i verovatno teškim pregovorima kako bi obeshrabrili ostalih 27 članica da razmatraju izlazak iz bloka.

Holandski premijer založio se za uravnoteženi pristup izlasku Britanije iz EU dodajući da on ne vidi veliko interesovanje za referendum o članstvu Holandije u EU, što zagovara populistička Stranka slobode Gerta Vildersa.

Junker, Tusk, Šulc i Rute su u zajedničkom saopštenju istakli da EU ima pravila na osnovu kojih će se baviti Bregzitom dodajući da član 50 Ugovora EU predviđa proceduru za slučaj da neka članica odluči da ode.

Ističe se da je EU spremna da što pre počne pregovore sa Britanijom o uslovima njenog povlačenja iz bloka.

"Do završetka pregovora, Britanija ostaje članica EU sa svim pravima i obavezama koje iz toga proističu. Prema Ugovorima koje je Velika Britanija ratifikovala, zakoni EU nastaviće da se primenjuju potpuno na Britaniju i u Britaniji sve dok je članica", navodi se u saopštenju.

Takođe evropski lideri izražavju nadu da će Britanija biti blizak partner EU u budućnosti i napominju da će svaki ugovor koji bude zaključen sa Britanijom kao trećom zemljom odražavati interese obe strane i biti izablanasiran kada je reč o pravima i obavezama.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Glasanje o Bregzitu 30. EU referendum za 43 godine
  
• 

  Vesti

  : Balkanski lideri mole Britaniju da ne ide iz EU
  
• 

  Vesti

  : Ko je ranije izašao iz EU
  
• 

  Vesti

  : Bregzit - nova prelomna tačka globalne ekonomije
  
• 

  Vesti

  : Referendum u Britaniji - žal za iščezlim carstvom