Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Referendum u Britaniji - žal za iščezlim carstvom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Održavanje dva referenduma ogromnog značaja u Velikoj Britaniji u samo dve godine, prvo o ostanku Škotske u toj zemlji a 23. juna ove godine o mestu Velike Britanije u EU, pokazuje do koje mere se Velika Britanija preispituje o sopstvenom identitetu, delimično kao posledica nostalgije dela stanovništva za iščezlim carstvom i periodom kada je Britanija bila moćna. Na otpor prema Evropi utiče i činjenica da je reč o ostrvu, jer Britanci evroskeptici, za razliku od onih u drugim zemljama, ozbilno postavljaju pitanje da li pripadaju Evropi.
Pre samo 70 godina Britanija je vladala carstvom pod čijom kontrolom je, u najslavnije doba, bila četvrtina svetskog stanovništva na pet kontinenata. Danas je Britanija u opasnosti da, ukoliko na referendumu 23. juna glasa za istupanje iz EU, odnosno Bregzit, u riziku da ostane sama, na teritoriji jedva većoj od Islanda.
Engleska je u centru pažnje u debati o mogućem istupanju. Ona je ekonomski, ekonomski, kulturni i demokrafski motor Britanije, a izložena je najvećem riziku od potresa. Međutim, od četiri sastavne jedinice Britanije, Engleska je i najmanje naklonjena Uniji.
"Nemojmo da postanemo mala Engleska", rekao je premijer Dejvid Kameron zagovarajući ostanak u EU i jedinstvo Ujedinjenog kraljevstva.
"Ovaj referendum o Bregzitu razotkriva da smo nesposobni da prežalimo carstvo. Oni koji se više ne prepoznaju u društvu koje je sve raznovrsnije, pre svega najstariji, prijemčivi su za govor koji im predlaže ulazak u vremensku mašinu kako bi se sve započelo ispočetka. Oni misle: ah kada bismo samo mogli da napustimo du prokletu Evropu i ponovo postanemo velika nacija", objašnjava za AFP specijalista za pitanja identiteta na Univerzitetu Louboro Majkl Skej (Mićael Skey).
Prema njegovom mišljenju, to je i razlog za stalno pozivanje na prošlost, a posebno na Drugi svetski rat koji je, iako je najavljivao kraj kolonijalne premoći, takođe bio i "poslednja prilika kada je Velika Britanija zaista bila značajan faktor".
Više od 70 godina nakon kapitulacije nacista, nasleđđ Drugog svetskog rata i dalje je veoma prisutno u Velikoj Britaniji. Glavni grad London refovno nadleću britanski avioni "spitfajer" (Spitfire) korišćeni u Drugom svetskom ratu, a pozivanje na Vinstona Čerčila uobičajeno je u svim debatama.
Na evropskom prvenstvu u fudbalu u Francuskoj ove godine, engleski navijači svakog dana pevaju kako je "RAF (Kraljevske vazdušne snage) iz Engleske oborio" nacističke bombardere.
U takvom raspoloženju sasvim je prirodno da su se učesnici kampanja pred referendum stalno pozivali na Drugi svetski rat, i to pre svega kampanja za istupanje čiji lider Boris Džonson je otišao toliko daleko da se pozivao na Adolfa Hitlera.
"Nasuprot drugim evropskim državama, izašli smo iz rata bez srama. Ova zemlja je pobedila fašizam i dugo se borila sama. Godina 1940. je ključna u britanskom imaginarnom. To je naš pandan Francuske revolucije", rekao je profesor istorije Univerziteta De Monfort iz Listera Robert Kols (Colls).
"Prošlost ima ulogu plišanog mede koji nas ohrabruje u pogledu naše uloge u svetu. To odaje duboki osećaj nesigurnosti i istinsku nelagodnost u pogledu identiteta", dodao je novinar i istoričar Patrik Bišop (Patrick Bishop).
Direktor tink tenka Britiš fjučer (British Future) Sunder Katvala (Katwala) smatra da je u osnovi negativnog stava prema EU osećaj slave iz 1945. godine.
"Po izlasku iz rata, Velika Britanija je, uverena da je i dalje u prve tri sile, sa izvesnom nezainteresovanošću gledala na evropski projekat. Kada je sa krizom u Sueckom kanalu 50-ih godina postalo jasno da je to bila greška, evropski voz već je otišao".
Kada su se Britanci konačni priključili 1973. godine, to je učinjeno malim koracima, i isuviše kasno da bi "uniju oblikovali po svojoj želji", navodi ovaj analitičar.
"Britanci su zbog manje traumatičnog sećanja na Drugi Svetski rat manje vezani za ideju Evrope kao moralnog projekta. Oni uglavnom gledaju na EU kao na čisto ekonomski i trgovinski aranžman, kao što je general de Gol (de Gaulle) i predvideo. I ukoliko to ne funkcioniše u njihovu korist, veliki broj njih je spreman da ode", dodaje istoričar Robert Tombs.
Ovaj manjak entuzijazma danas se potvrđuje kroz izjave Dejvida Kamerona koji neprekidno govori o svojoj "frustraciji" pred Evropom koja ga "izluđuje", ali kojoj se treba prikloniti zarad isključivo ekonomskih razloga.
Britanski premijer ne propušta nijednu priliku da podseti da je Velika Britanija "zemlja trgovaca", nepokornog naroda koji živi na ostrvu koje nije pokoreno od osvajanja Viljema Osvajača 1066. godine.
Katvala smatra da je ključni element debate činjenica da je reč o ostrvu.
"U Evropi ima mnogo evroskepticizma. Ali nijedna zemlja ne postavlja ozbiljno pitanje da li je deo Evrope. U Velikoj Britaniji se to pitanje postavlja.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
