Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bregzit: Sve opcije otvorene
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Istupanje Velike Britanije iz EU i njeno uređivanje odnosa sa Unijom trajaće godinama, a zemlja ima izbor između okončanja slobodnog kretanja robe i ljudi i takozvanog norveškog modela, koji podrazumeva da je zemlja zapravo napola u EU jer poštuje veliki deo propisa.
Za sada se ne zna kada će vlasti u Londonu zvanično obavestiti Evropski savet o nameri da zemlja istupi iz EU na osnovu člana 50 Lisabonskog sporazuma, jedinog propisa kojim je definisana procedura.
Od tada počinje da teče rok od dve godine za dogovor EU i zemlje članice o istupanju, uzimajući u obzir i okvir budućeg odnosa zemlje sa EU, a rok se može produžiti samo jednoglasnom odlukom Evropskog saveta i zemlje koja istupa.
List Gardijan prenosi da nije realno očekivati da će iko žuriti sa zvaničnim pokretanjem procedure budući da to povećava moć pregovora Unije, jer se u slučaju isteka roka bez dogovora u odnosima sa Britanijom automatski primenjuju propisi Svetske trgovinske organizacije, što znači uvodjenje tarifa za svu robu koju prodaje na tržištu EU.
U diskusiji i odlukama Saveta o ovom pitanju zemlja koja istupa ne učestvuje, navodi se u članu 50 Lisabonskog sporazuma.
Kako prenosi britanski dnevnik Telegraf, samo istupanje iz članstva biće lakši deo posla, dok će dogovor o novim trgovinskim odnosima, uključujući i tarife i druge barijere koje bi se mogle uspostaviti izmedju EU i Britanije, i dogovor o oblastima poput slobodnog kretanja, biti teži i po navodima evropskih lidera mogao bi da traje pet godina.
Poslovna zajednica nada se što lakšim uslovima kako bi se sprečio negativan uticaj na ekonomiju, ali politički lideri najavljuju lošije uslove kako bi se druge članice obeshrabrile od odlučivanja da pođu tim putem.
Ostanak na jedinstvenom tržištu bila bi jednostavnija opcija, ali javni servis Bi-Bi-Si prenosi da bi, u slučaju da Velika Britanija želi da ostane na jedinstvenom evropskom tržištu, morala da se drži evropskih pravila i propisa, kao i da nastavi da uplaćuje izvesnu svotu u evropski budžet, do bi se moglo dogoditi da se od nje zatraži i da zauzvrat zadrži odredbe o slobodnom protoku ljudi.
List Gardijan (The Guardian) ovu situaciju opisuje kao izbor izmedju povlačenja sa jedinstvenog tržišta i okončanja slobodnog kretanja ljudi, ili situacije Norveške, koju opisuje kao "čistilište", odnosno napola u EU napola van EU.
Norveška sprovodi više od tri četvrtine zakona EU a da nikako nije uticala kada su donošeni a to je upravo suprotno od onoga što zagovornici Bregzita žele.
Izvori iz britanske javne službe očekuju da će nova vlada koja će se uspostaviti nakon glasanja odlučiti za radikalnije promene kako bi iskoristila priliku da izmeni propise bez uticaja Brisela, što bi značilo da istovremeno treba da pregovara o novom sporazumu s Briselom, postigne dogovor o nizu trgovinskih sporazuma širom sveta i revidira sopstveno upravljanje kako bi se zamenili EU propisi koji se više neće primenjivati, prenosi Telegraf.
Kako navodi ovaj list, biće potreban neki vid ministarstva za istupanje koje bi vodilo ovaj posao, a zvaničnici očekuju da bi istupanje iz EU značilo donošenje čitave lavine novih propisa, što bi značilo da u narednoj deceniji u svakom kraljičinom govoru koji održava na početku zasedanja parlamenta bude pomenuto 25 novih zakona.
Čitava armija ljudi potrebna je za to: stotine pravnika i eksperata morale bi da budu angažovane za razne oblasti koje su u nadležnosti Brisela, od zdravstva i bezbednosti do finansijskih usluga i zapošljavanja, što je sada u nadležnosti Brisela, dok bi Ministarstvu trgovine bile potrebne stotine novih pregovarača za ugovore širom sveta.
Autor: S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
