Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Prvo predsedavanje EU Slovačke u znaku Bregzita
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.06.2016. |
|
|
|
|
|
|
Slovačka 1. jula od Holandije preuzima šestomesečno predsedavanje EU, verovatno u najosetljivijem trenutku u istoriji bloka, nakon što su pre nedelju dana Britanci na referendumu glasali za izlazak iz Unije. Iako će pitanje Bregizta dominirati slovačkim predsedavanjem, prioriteti Bratislave biće i jačanje ekonomije EU, unapređenje zajedničkog tržišta, rad na održivoj migrantskoj politici i angažovanje u spoljnim odnosima u kontekstu trgovinskih aranžmana i politike proširenja. Biće to prvo predsedavanje EU Slovačke a 116. rotirajuće predsedavanje EU.
Slovačka vlada usvojila je 30. juna prioritete predsedavanja EU koje preuzima 1. jula, a tokom koga želi da igra ulogu časnog posrednika u turbulentnom momentu kada se od evropske porodice razvodi Veika Britanija, a Evropa suočava sa gubitkom vere u zajednički projekat.
"Okvir predsedavanja je zaista vrlo turbulentan. Velika Britanija je odlučila da napusti EU a moramo da izađemo na kraj i sa tim da evropska ideja počinje da gubi popularnost kod građana. Svesni smo tih izazova ali želim da naglasim da imamo već jedan konkretan rezultat našeg predsedavanja pre nego što je i počelo a to je dogovor evropskih lidera da će se sresti 16. septembra u Bratislavi da razmiotre novu situaciju i pričaju o tome kako dalje sa EU", kazao je šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak 30. juna na konferenciji za novinare u Bratislavi.
Uz neočekivani prioritet - Bregzit i razgovore o daljem smeranju evropske integracije, Slovačkoj za predsedavanje prioritet ostaju i dalje zacrtane četiri oblasti: privredno jačanje Evrope, jako jedinstveno tržište sa sve četiri slobode - slobodnog kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga, održiva migracijska politika i globalno angažovana EU.
"Migracija je ogroman kompleksni fenomen sa kojim moramo da naučimo da živimo, da mu ne pristupamo panično, već da nastojimo da na njega utičemo i da ga regulišemo. Želimo da se koncentrišemo na pozitivne aspekte migracijske politike", kazao je Lajčak.
Šef slovačke diplomatije istakao je da svet bez obzira na krize i probleme unutar EU očekuje da bude aktivni globalni igrač i doprinosi rešavanju problema i zato je četvrti prioritet jačanje globalne anagažovanosti Unije u narednih šest meseci.
Background Slovačka je ušla u Uniju pre 12 godina sa još devet mahom bivših komunističkih zemalja iz centralne i istočne Evrope. Ta zemlja je i članica zone evra od 2009. godine.
Jedan od prvih zadataka Slovačke kao predsedavajuće EU biće organizovanje samita EU u Bratislavi 16. septembra na kome će lideri 27 članica EU razgovarati o budućnosti Unije posle odlaska Britanije. Taj samit, prvi od 2010. koji će biti održan van Brisela, biće neformalan jer Britanija još nije izašla iz EU ali njen premijer nije pozvan.
Očekuje se da se u Bratislavi u septembru manje razgovara o Bregzitu i "razvodu" EU i Britanije a više o potrebi za dubokim reformama kako bi EU opstala u vreme kada nacionalizam odnosi prevagu nad evropskim zajedništvom.
Da će slovačko predsedavanje biti "nezgodno" znalo se i ranije.
Bratislava je u vreme kada je postavljala prioritete predsedavanja bila svesna da će se konačna lista, s obzirom na izazove neposredno pred preuzimanje predsedavanja u vidu britanskog referenduma i migrantske krize, znati u poslednji čas.
Iako su se slovački zvaničnici nadali da do Bregizta neće doći, Bratislava je bila spremna za obe mogućnosti.
Lajčak je dodao da je odluka Britanaca na referendumu da njihova zemlja izađe iz EU uticala na celokupnu atmosferu i da će se mnoge odluke donositi u senci Bregzita ali da je sada sa strane Unije neophodno da se članice dogovore ko će voditi pregovore sa Velikom Britanijom na osnovu člana 50 Lisabonskog sporazuma o istupanju iz EU.
"Moramo da se dogovorimo ko će u ime EU pregovarati i koji su osnovni principi pregovora. U ovom trenutku su dva: kao prvo ne pregovaramo dok se ne pokrene taj član 50 a drugi je ravnoteža prava i obaveza. Znači, što ambicioznije Britanci budu hteli da koriste prednosti EU utoliko će morati da imaju veće obaveze", kazao je Lajčak.
Slovačko predsedavanje pozabaviće se i važnom temom povodom Bregzita zašto jačaju antievropske snage u zemljama članicama.
"Ambicija je da EU uspe do proleća naredne godine da sa tom pojavom izađe na kraj i predloži (građanima) atraktivnu ponudu", rekao je Lajčak.
Proširenje prioritet
Nepromenjeni prioritet slovačkog predsedavanja ostaje proširenje EU na Zapadni Balkan jer kako često ističu najviši slovački zvaničnici politika proširenja je jedna od najuspešnijih politika EU uopšte.
"Ne smemo da zaboravimo da su tu zemlje, države Zapadnog Balkana koje imaju nekakva očekivanja od nas", podsetio je slovački ministar spoljnih poslova govoreći o slovačkom predsedavanju EU.
Na svečanosti u Beogradu povodom slovačkog preuzimanja predsedavanja Savetu EU od Holandije, ambasadorka Slovačke u Beogradu Dagmar Repčekova je 30. juna rekla da će proces proširenja i obnova poverenja građana Evrope biti među glavnim prioritetima slovačkog predsedavanja EU.
Kada je u pitanaju budućni razvoj EU, Repčekova je rekla da je neophodno da evropski lideri imaju otvoren dijalog i da govore "rečima koji razumeju svi građani Evrope, kako bi obnovili poverenje i veru u vrednosti EU". Repčekova je ocenila da proces izlaska Velike Britanije iz EU zahteva vreme i da "nema potrebe da se žuri" i da treba analizirati situaciju i u EU i u Velikoj Britaniji.
Ovo je prvo predsedavanje Slovačke Savetu EU, posle 12 godina članstva, a ambasadorka je u EU info centru predstavila i logo slovačkog predsedavanja koji ima devet lica, od kojih su šest nasmejana, u bojama slovačke zastave.
Slovačka će za predsedavanje EU izdvojiti oko 70 miliona evra, rekla je Repčekova.
Holandski ambasador Hendrik van den Dol rekao je da je Holadnija uspela da ostvari mnoge ciljeve svog predsedavanja, uključujući jačanje finansijkih strukutura, oblikovanje politike u oblasti klime i energetike, kao i postizanje sporazuma s Turskom o rešavanju migrantske krite, koji je "do sada funkcionisao".
"Verujem da je evropski projekat doneo nezapamćen period mira i stabilnosti za sve drave članice i njihove građane, koji je išao ruku pod ruku s takođe nikad viđenim ekonomskim rastom i prosperitetom", rekao je ambasador Holandije, koja je danas završila predsedavanje EU.
Pored migrantske krize, holandsko predsedavanje je obeležio i referendum u Velikoj Britaniji o izlasku iz EU.
"Holandsko predsedavanje je imalo presudnu uglogu u pregovaranju paketa s Velikom Britanijom koji je trebalo da obezbedi njen ostanak u EU. Taj napor nije bio uspešan. Duboko sam uznemiren i zbunjen što nismo bili u stanju da uverimo građane u vrednosti evropskog projekta", rekao je Dol.
Izvor: EurActiv.rs, Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|