Lideri EU su poručili Velikoj Britaniji da za nju neće biti nikakvih povlastica u postupku izlaska iz EU i da ne treba odugovlačiti sa pokretanjem tog procesa. Londonu je, takođe, stavljeno do znanja da se može vratiti u jedinstveno tržiste ako pristane i na slobodno kretanje građana, a ne samo roba, usluga i kapitala. Lideri 27 članica EU su detaljnije razgovore o budućnosti Unije odložili za sastanak u Bratislavi u septembru, saopšteno je 29. juna posle samita EU.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tuske je 29. juna u Briselu posle prvog sastanka lidera EU bez britanskog predstavnika saopštio da je ostalih 27 čalnica odlučno da ostane ujedinjeno posle istupanja Britanije.

Tusk je rekao da će se lideri 27 članica EU ponovo sastati 16. septembra u Bratilsavi kako bi, posle perioda razmišljanja, razgovarali o budućnosti EU.

"Nadamo se da će Velika Britanija biti blizak partner u budućnosti", ali "pristup jedinstvenom tržištu zahteva prihvatanje četiri osnovne slobode, uključujući slobodu kretanja. Neće biti jedinstvenog tržišta a la kart", rekao je Tusk.

To su sadašnjoj i budućoj britanskoj vladi predočili lideri EU koji su se 28. juna sastali sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom.

Britanski premijer je zatim otputovao iz Brisela bez jasnog plana o razlazu, nastojeći da umanji pritisak na London da odmah pokrene proces istupanja. On je na sastanku u Briselu ponovio da će to pitanje prepustiti svom nasledniku, iako članice EU traže da se procedura pokrene "što pre".

Kameron je, takođe, ocenio da je potrebno uspostaviti što direktnije odnose između Britanije i EU, posle istupanja.

Nemačka kancealarka Angela Merkel je 28. juna odbacila mogućnost da bi Kameronov naslednik mogao da odustane od pokretanja postupka istupanja zbog finansijskih problema i političkih potresa koje je referenum doneo Britaniji. "Ne vidim način da se to preokrene", rekla je ona.

To je bio i odgovor na tvrdnje dela britanskih političkih snaga i američkog državnog sekretara Džona Kerija da bi se moglo dogoditi da Velika Britanija ipak ne pokrene član 50. Lisabonskog ugovora i da možda novim referendumom izdejstvuje ostanak u članstvu EU.

U zaključku dvodnevnog samita EU se podvlači da "ne može biti nikakvih pregovora" EU i Velike Britanije pre nego što vlada u Londonu zvanično izvesti i pokrene postupak izlaska iz članstva EU. To se očekuje početkom septembra kad je najavljeno da će na vlast doći nova britanska vlada, sastavljena od pristalica Bregzita.

Lideri 27 članica Unije naglašavaju da je "poželjno da se to dogodi što pre i izbegne duže razdoblje neizvesnosti" i dodaje da će Velika Britanija sve dok ne napusti članstvo EU uživati sva prava i obaveze unutar Unije.

U britanskoj Konzervativnoj partiji počela je 28. juna unutarstranačka kampanja za izbor novog lidera čije ime bi trebalo da bude poznato 9. septembra.

Kojim pravcem dalje u EU

Liderima EU predstoje razgovori i o tome kuda dalje EU treba da ide, kako da se ona prbliži građanima i spreči dalja dezintregacija posle odluke britanskih građana da istupe iz EU. Međutim, među članicama vladaju podele kada je reč o mnogim pitanjima, pre svega migracijama.

"Rešeni smo da ostanemo ujedinjeni i delamo u okviru EU da bismo se uhvatili u koštac s izazovima 21. veka i nadjemo rešenja u skladu s našim nacijama i narodima", ističu lideri evropske 27-orice u zaključcima samita

Oni su naglasili nužnost da se učini mnogo više i brže da bi se izašlo u susret očekivanjima građana kad je reč o "bezbednosti, napretku i izgledima za bolju budućnost… moramo delovati i u interesu mladih".

Lideri EU navode da će pristupiti "nužnom preispitivanju politike o budućnosti Unije da bi se dao novi podstrek 27-orici" i to će uslediti u septembru u Bratislavi.

U EU je prisutan osećaj da je Unija kao mirovni projekat zasnovan na ekonomskoj saradnji postao suviše birokratska, nedemokratska struktura koja nema mnogo smisla svojim građanima. Unija, u kojoj jačaju populistički pokreti, pritom je oslabljena nizom kriza.

Lideri EU se slažu da nešto mora da se promeni, ali ne i oko načina kako to uraditi."Evropski lideri vrlo dobro znaju šta treba uraditi (da bi se spasla EU) ali ne znaju kako da posle budu ponovo izabarni", s obzirom da je reč o nepopularnim odlukama, rekao je estonski premijer Tavi Roivas.

Zemlje osnivači EU žele bliže i čvršće veze dok nove članice na istoku Evrope žele da zadrže veće nadležnosti, pre svega kada je reč o kontroli granice. Nemačka, Francuska i Italija, smatraju da treba dati novi "podstrek evropskom projektu", ali za sada nisu precizirale kako.

"Više nego ikada nam je potrebna ujedinjena Evropa", rekao je ranije premijer Luksemburga Gzavije Betel i usprotivio ideje "formiranja malih klubova".

Belgijski premijer Šarl Mišel je međutim pozvao na prihvatanje Evrope u više brzina. "Iluzija da možemo da sve zajedno radimo stvorila je kod stanovništva osećaj i percepciju inertnosti i referendum u Britaniji treba da bude poziv na buđenje", rekao je on.

Izvor: AFP, AP, Beta

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EP: Britanija da što pre počne proces izlaska iz EU
  
• 

  Vesti

  : Fasulas: Bregzit će usporiti proširenje EU
  
• 

  Vesti

  : Turbulentna vremena za EU i Britaniju
  
• 

  Vesti

  : Bregzit neće skrenuti Srbiju sa evropskog puta
  
• 

  Vesti

  : EU će preživeti Bregzit, ali ...