Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ruska propaganda duboko prodrla u zemlje EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.07.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ruska propaganda je danas jaka u svim članicama Evropske unije, pri čemu u nekim od njih Moskva ne mora mnogo ni da se trudi jer lokalni političari prenose njene poruke, upozorava jedan zvaničnik Evropske komisije. Propagandni rat se u nekim evropskim zemljama vodi preko ruskih TV kanala, u drugim preko vebsajtova a u nekim ga vode "trolovi". Kako se pokazalo, ruska propaganda deluje pa u nekim evropskim zemljama na Rusiju gledaju kao na žrtvu agresivnog Zapada. Jedan ukrajinski stručnjak kaže da je "hibridni rat" koji Rusija vodi protiv njegove zemlje prvi primer takvog rata u istoriji.
Govoreći u Briselu na javnom skupu o tzv. hibridnom ratu koji Rusija vodi u Ukrajini i drugim zemljama, član operativne grupe koja se bavi ruskom propagandom Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) Jakub Kalenski rekao je da su snage Rusije koje imaju zadatak da dezinformišu javnost aktivne u svim evropskim zemljama.
U baltičkim zemljama, prema njegovim rečima, cilja se na populaciju koja govori ruski preko ruskih TV kanala.
Istovremeno su u Višegradskoj grupi - Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska, sredstva za dezinformisanje drugačija. Tu se deluje preko desetina, možda čak i stotina vebsajtova za dezinformisanje javnosti.
Jedan nezavisni mađarski institut pobrojao je 100 takvih sajtova, u Češkoj ih ima 70-80 a slična je situacija i u Slovačkoj, kazao je Kalenski.
U Skandinaviji je taktika ponovo drugačija i tu se dezinformisanje uglavnom radi preko "trolova", odnosno ljudi koji seju razdor na internetu postavljanjem zapaljivih komenatara ispod članaka.
Kako se navodi, ruske "veb brigade" sastavljene su od anonimnih političkih komentatora sponzorisanih od strane države.
"Postoje i zemlje u kojima vam mediji nisu ni potrebni jer imate političare koji za vas šire programirane poruke", istakao je Kalenski.
Na pitanje novinara portala EurActiv.com da kaže koje su to zemlje, Kalenski je odgovorio: "Mislim da i sami možete da ih nađete".
On tvrdi da ruska propaganda ne cilja samo na zemlje istočne Evrope, već na sve evropske države, i dodaje da Rusija na tom planu ostvaruje rezultate.
Kalenski je na skupu rekao i da mu je predstavnik jednog španskog nezavisnog instituta, koji je želeo da ostane anoniman, kazao da većina Španaca veruje da je Rusija žrtva agresivnog Zapada.
"Niko nema tako privilegovane odnose sa Zapadom kao Rusija. Ona je članica Grupe 8 najrazvijenijih zemalja sveta, članica je Svetske trgovinske organizacije, njena vojna lica sedela su do nedavno u sedištu NATO. Ako se odnosi pogoršaju, to je samo njena krivica (Rusije) ali većina u španskom društvu veruje ruskim dezinformacijama", istakao je zvaničnik Komisije.
Prema drugom izvoru, koji Kalenski nije otkrio, 50% ljudi u Francuskoj veruje da je Kijev počeo rat u istočnoj Ukrajini.
Hibridni rat a la Rusija
Kalenski je govorio na konferenciji "Ruski hibridni rat i politika u Evropi" koju su organizovala dva ukrajinska nezavisna instituta i vebsajt Ijutudej (EUtoday) koji uglavnom prenosi vesti iz Ukrajine. Na skupu nije bilo ruskih predstavnika.
Ukrajinski stručnjak za rusku spoljnu i bezbednosnu politiku i pisac knjige "Hibridni rat a la Rusija" Juri Fedorov rekao je da je "hibridni rat" koji se vodi protiv njegove zemlje prvi primer takvog rata u istoriji.
Fedorov kaže da dezinformacijama Rusija šalje poruku da pravoslavci treba da ostanu lojalni Moskvi i da su Ukrajina, Rusija i Belorusija jedna nacija, što za posledicu ima to da mnogi Rusi veruju da je postojanje nezavisne Ukrajine neprihvatljivo.
"Ako je ruska agresija u Ukrajini uspešna, ona će se preslikati u baltičkim zemljama i drugde", upozorava Fedorov.
Opisujući trenutnu situaciju u istočnoj Ukrajini, Fedorov je rekao da su ukrajinske vlasti zaustavile "hibridni rat" u Harkovu i Odesi i da je ruska vojska bila u teškoj situaciji u Donbasu.
Ruska vojska nije mogla da se pomeri bez obimnog korišćenja avijacije i tradicionalnog ratovanja, što je neprihvatljivo za Kremlj, kazao je taj ukrajinski stručnjak. To je za posledicu imalo novi cilj Rusije da Ukrajina promeni ustav i de facto da separatistima vlast, kao i mogućnost da trajno destabilizuju zemlju.
EU treba da podrži Ukrajinu jer bi nestabilna Ukrajina bila "noćna mora" za Uniju, dodao je Fedorov.
Mirovni sporazum iz Minska predviđa promene u ukrajinskom ustavu davanjem veće autonomije regionima Donjecka i Luganska koje drže separatisti. Međutim, Ukrajina insistira da do promene ustava dođe na kraju procesa, kada Minsk povrati suverenitet nad tim teritorijama.
Šef ukrajinske misije u NATO Jehor Božok (Yehor Bozhok) kaže da je Rusija želela "lažne izbore i legitimizaciju terorista". "To nije u sporazumu iz Minska", dodao je Božok.
"Cilj nam je da postignemo stvarni prekid vatre i stvarnu bezbednost na terenu i počnemo pripreme za lokalne izbore prema standardima Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), uz posmatranje Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). O tome je postignuti sporazum", kazao je Božok.
Ukrajinski diplomata rekao je da je jedinstveni stav NATO da pre izbora moraju da se stvore bezbednosni uslovi.
"Međutim, ne vidimo nikakav znak želje Kremlja da primene ono što su potpisali", dodao je Božok.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
