Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ukrajina kao vruć krompir za EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.01.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 S početka 2016, vlasti u Kijevu iznele su ambiciozne planove da povrate teritorije na istoku zemlje i pokrenu međunarodne pregovore o vraćanju Krima. Na terenu se međutim smenjuju epizode nasilja i primirja, s novim primirjem postignutim 13. januara. Ukrajina bi mogla biti nov „vruć krompir“ i na unutrašnjem planu EU. Holandija, koja u prvoj polovini ove godine predsedava EU, održaće u aprilu savetodavni referendum o Sporazumu o pridruživanju EU i Ukrajine, što će predstavljati test podrške Holandije evropskoj politici.
Sporazum o pridruživanju Ukrajine i EU stupio je privremeno na snagu 1. januara. Reč je o sporazumu koji je u suštini spoljnotrgovinski sporazum. Njegovu primenu odobrilo je 25 članica, dok su u Hplandiji tri evroskeptične organizacije prikupile dovoljan broj potpisa za rapsisivanje referenduma.
Rezultati referenduma nisu obavezujući, mada ukoliko bude validan, odnosno ukoliko izađe najmanje 30% građana s pravom glasa, Vlada treba da još jednom razmotri taj tekst.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da bi odbacivanje sporazuma u Holandiji moglo da dovede do krize na kontinentu i da bi išlo u prilog jedino Rusiji. Ovakva opaska razbesnelaje holandke poslanike, prenosi francuski dnevnik Mond.
Pobornici EU integracija smatraju da je Junkerova poruka nespretna i da je usmerila pažnju na ovaj referendum, za koji trećina građana čak nije ni čula.
Preliminarno istraživanje na uzorku od 1.000 osoba krajem 2015. pokazalo je da se 34% građana protivi sporazumu, a 17% ga podržava, preo je internet sajt Holandske vesti (dutchnews.nl). Međutim, kada je ispitanicima objašnjena sadržina sporazuma, podrška je porasla na 45%, a protivljenje na 32%.
Kampanju za podršku sporazumu mogla bi da omete nedovoljna podrška vlade. Iako će ministri spoljnih poslova Bert Koenders i trgovineLilijan Plumen promovisati koristi sporazuma, neće biti TV kampanje i reklama.
Holanđani su 2005. sa 62% glasova odbacili predlog evropskog ustava, a izlaznost je bila 63%.
Sporazum o pridruživanju EU bio je okidač za obaranje vlasti u Ukrajini, nakon čega je usledilo građanski rat na istoku zemlje u kojem je poginulo više od 10.000 osoba, među kojima mnogo civila. Situacija će biti na dnevnom redu razgovora šefova diplomatije Rusije i SAD Sergeja Lavrova i Džona Kerija 20. januara u Cirihu, s tim što će glavna tema biti situacija u Siriji s obzirom na moguću ulogu Rusije u dogovaranju političke tranzicije u toj zemlji.
Porošenko: Vraćamo Krim
Uprkos neprekidnoj smeni epizoda nasilja i sporazuma o primirju, kao i teškoj ekonomskoj situaciji, predsendik Ukrajine Petro Porošenko ima ambiciozne planove za svoju zemlju – da povrati kontrolu nad separatističkim teritorijama na istoku zemlje i pokrene međunarodne pregovore o vraćanju Krima pod kontrolu Ukrajine.
Porošenko je na konferenciji za novinare 16. januara obećao da će ciljeve ispunjavati iskljulivo političkim i diplomatskim sredstvima. Borbr su smanjene nakon sporazuma iz Minska, ali nisu okočane.
Pitanje Krima na međunarodnoj sceni trenutno nije u prvom planu, jer kada je o Ukrajini reč dominira situacija na isoku zemlje. Ipak, Porošenko najavljuje da će predložiti „stvaranje međunarodnog mehanizma“ uz učešće EU i SAD. Uamisao je da se pokrenu pregovori da se „okonča okupacija poluostrva“.
Prema njegovim rečima, idealan način bi bio kroz ptregovore slične onima koji su doveli do sporazuma iz Ženeve, gde su učestvovali EU i SAD, uz moguće učešće zemalja koji su učestvovali u postizanju Budimpeštanskog memoranduma o nuklarnom razoružavanju Ukrajine 1994.
Moskva i Kijev su u krizi bez presedana od dolaska na vlast prozapadne vlade 2014. godine. Ukrjina i Zapad optužuju Rusiju da podržavaseparatiste na istoku Ukrajine i da ima trupe u područkiima sukoba, zbog čega su uvedene i sankcije Rusiji. Iz Moskve negiraju ovakvu ulogu.
Na unutrašnjem planu, Porošenko obećava napredak u borbi protiv korupcije, sveprisutne u zemlji. Građani i zapad sve otvorenije kritikuju loše stanje u ovoj oblasti, Porošenko navodi da su strukture za borbu protiv korupcije formirane krajem 2015. i da će ove godine dati rezultat.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
