Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Druga faza u sporu EK sa Poljskom oko pravne države
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.07.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija prešla je 27. jula u drugu fazu u sporu sa Poljskom oko sistemskih rizika po pravnu državu i dala vladi premijerke Beate Šidlo tri meseca da ispuni sasvim konkretne preporuke na osnovu izveštaja Venecijanske komisije Saveta Evrope kako da odblokira rad Ustavnog suda i vrati u zemlju vladavinu pravne države. Od poljskog predsednika se traži da prestane da blokira troje sudija Ustavnog suda koje je izabrao prethodni parlament a od vlade da više ne blokira objavljivanje presuda Ustavnog suda.
"Uprkos tome što od početka godine vodimo dijalog sa poljskom vladom, po oceni EK glavna pitanja koja ugrožavaju pravnu državu u Poljskoj nisu rešena. Upućujemo zato poljskim vlastima konkretne preporuke čija primena će razvejati naše sumnje i omogućiće Ustavnom sudu da obavlja valjano svoju funkciju ocene ustavnosti zakona", kazao je potpredsednik EK Frans Timermans, javlja privatna poljska TV Polsat.
Među preporukama koje je objavila iz nezvaničnih izvora današnja Gazeta viborča stoji i zahtev da predsednik Andžej Duda prestane da blokira troje sudija Ustavnog suda koje je izabrao prethodni parlament i omogući im da polože zakletvu i rade.
Od vlade premijerke Beate Šidlo EU zahteva da prestane da blokira objavljivanje presuda Ustavnog suda, između ostalog i one u kojima je Ustavni sud ocenio da je neustavna reforma Ustavnog suda koju su po hitnom postupku, uprkos protivljenju opozicije i stotina hiljada Poljaka na ulicama ali i nezavisnih eksperata Venecijanske komisije, krajem 2015. progurali vladajući konzervativci iz stranke Pravo i Pravda.
Od vlade EK zahteva da se automatski objavljuju sve presude i nalazi Ustavnog suda, što vlada blokira jer tumači zakone tako da ako presuda Ustavnog suda nije objavljenja, onda nije ni pravosnažna.
EK je procenu valjanosti pravne države i sistemskih rizika po vladavinu zakona i demokratiju u Poljskoj započela zimus, prvi put u istoriji protiv jedne članice EU u nadi da će se naći kompromis i da neće morati da pređe u drugu fazu izdavanja preporuka i roka od tri meseca, pošto treća faza znači početak procedure kažnjavanja Poljske nespecifikovanim sankcijama sve do oduzimanja prava glasa u EU.
Vladajući evroskeptični konzervativci bišeg premijera Jaroslava Kačinjskog uneli su od reforme nekoliko izmena a pre nedelju dana su usvojili i potpuno novi zakon o Ustavnom sudu koji čeka na potpis predsednika Andžeja Dude.
I EU i SAD su zvanično upozorile da ni novi zakon neće odblokirati paralisani Ustavni sud i da nije u skladu sa preporukama Venecijanske komisije Saveta Evrope.
Ugroženu slobodu medija i pretnje po pravnu državu zbog paralisanog Ustavnog suda kritikovao je tokom samita NATO u Varšavi 8. i 9. jula i američki predsednik Barak Obama, diplomatski ali vrlo jasno, dok je to poljski državni TV servis TVP cenzurisao i ostavio samo deo u kome Obama hvali borbu Poljaka za demokratiju.
Dok su pregovori vlade premijerke Beate Šidlo sa EK išli gore dole, čas uz popuštanja, čas uz zaoštravanja, odluka Britanaca na referendumu o Bregzitu dala je krila poljskim konzervativcima koji u reformi Evropske unije nakon Bregzita vide priliku da se ubuduće spreče EK i EU da kažnjavaju one članice koje ne poštuju temeljne evropske vrednosti kao što su pravna država, sloboda govora i demokratija.
"EU treba da se bavi terorizmom a ne da se meša u unutrašnje stvari država članica", kazala je povodom problema oko pravne države, slobode medija i čistki u državnoj upravi i državnim preduzećima u Poljskoj poljska premijerka Beata Šidlo.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
