Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 SAD i EU - kažnjavanje kompanija ili milo za drago
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.11.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 SAD traže da najveća nemačka banka i najveći nemački proizvođač automobila plate kazne od više milijardi dolara. Evropska unija pak otprilike istu sumu traži od najvrednije američke tehnološke kompanije. Kako izgleda, sa obe strane Atlantika hrabro se nastoji da se stane na put velikim kompanijama koje ne posluju u skladu sa pravilima. Neki analitičari kažu da je to znak da su vlade, a nekima od njih su izbori na vidiku, pod političkim pritiskom da deluju protiv korporacijskih prestupnika. Međutim, te istrage i kazne dižu tenzije, naročito u Nemačkoj, i raspiruju "teorije zavere" po kojima SAD i EU vraćaju jedna drugoj milo za drago samo da bi stekle prednost u trgovini.
Posebno je kazna od čak 14 milijardi dolara Dojče banci, jedinoj nemačkoj banci od globalnog značaja, dovela "na ivicu nervnog sloma" nemačku političku i poslovnu elitu.
"Ono kroz šta prolazimo slično je trgovinskom ratu", kaže predsednik ekonomskog odbora nemačkog parlamenta Peter Ramzauer (Ramsauer).
"U SAD postoji duga tradicija korišćenja svake prilike za konflikt poput trgovinskog rata koji služi jedino u vlastitom ekonomskom interesu", preneo je list Velt (Die Welt) Ramzauerove reči. "U vezi s tim su prekomerni zahtevi za kompenzacije, kao što vidimo u slučaju Dojče banke", dodao je Ramzauer.
Dojče banka je u grupi banaka za koje američka vlada kaže da su prodavale sumnjive hipotekarne obveznice koje su doprinele izbijanju finansijske krize 2007-08.
Međutim, javile su se bojazni da će, ako je kazna tolika, banka morati da traži svež kapital od investitora ili da će joj čak biti potreban vladin spasilački program. Kancelarka Angela Merkel nije rada da odobri takvu pomoć jer bi se na nju gledalo kao na ozbiljnu političku sramotu pred izbore 2017.
Vest o potencijalnom kažnjavanju nemačke banke pojavila se nekoliko dana nakon što je Evropska komisija zatražila od Epla da vrati 14,5 milijardi dolara, koliko je ta kompanija uštedela na ime poreza u Irskoj zahvaljujući poreskim olakšicama koje, kako je ocenila Komisija, nisu u skladu sa pravlima.
Slučaju Epl prethodio je slučaj Folksvagen, gde je američki sud presudio da nemačka kompanija plati 15 milijardi dolara zato što je varala na testovima štetne emisije dizel automobila. Folksvagen sada razgovara sa ministarstvom pravde a rezultat bi mogla da bude još jedna finansijska kazna.
Američke vlasti posebno je pogodio slučaj Epl, delom zbog toga što porez koji ta kompanija treba da plati Irskoj treba da se izvuče iz ogromne sume od oko 200 milijardi dolara koje Epl drži van SAD i koja podleže, kada se vrati u zemlju, oporezivanju u SAD. I Epl i vlada Irske su se žalili na odluku Evropske komisije.
Portparolka nemačkog ministarstva finansija Friderike fon Tizenhausen (Friederike von Tiesenhausen) odgovorila je na pitanje da li velika predložena kazna za Dojče banku predstavlja odmazdu za Epl da "ne deli tu ocenu". Međutim, kako je dodala, "nemačka vlada pretpostavlja da će se doći do fer rezultata na kraju procesa na osnovu jednakog tretmana" kao u slučaju američkih banaka.
Ni zvaničnici američkog ministarstva pravde, ni oni iz Evropske komisije, nisu želeli da komentarišu slučaj.
Samo je evropska komesarka za konkurenciju Margrete Vestager, koja je presudila protiv Epla, rekla: "Apsolutno sam sigurna da je odluka o Dojče banci doneta na bazi činjenica u slučaju i američkih zakona".
Šef nezavisnog instituta Brojgel u Briselu i bivši funkcioner Bundesbanke Guntram Volf (Wolff) odbacuje ideju vraćanja milo za drago.
"Mislim da je to jedna od onih sjajnih teorija i, osim ako niste u umu onih koji to rade, koji odlučuju, nemoguće je složiti se ili se ne složiti", rekao je Volf. On dodaje: "Blizu sam onoga što bih nazvao teorijom zavere - nemoguće je dokazati ali je isto tako nemoguće osporiti je".
Volf smatra da je verovatnije da kreatori politike s obe strane Atlantika žele da ih javnost vidi kao stroge prema kompanijama za koje se utvrdi da se ne ponašaju kako treba.
"Elite su pod pritiskom i građani traže promene i traže da to bude na nediskriminatorni način", kaže Volf. "Mislim da se to doživljava kao pitanje poštenja, pitanje jednakosti, pitanje percepcije da mali plaćaju a veliki ne plaćaju", dodao je Volf.
Američki zvaničnici traže kažnjavanje i kompenzacije od velikih banaka, ne samo Dojče banke, koje su bile umešane u kreiranje i prodaju obveznica na osnovu hipotekarnih kredita. Te obveznice, čiji rizik nije bio poznat mnogim investitorima, unele su gubitke u finansijski sistem i doprinele izbijanju globalne krize. Među kompanijama sa najvećim poravnanjima su JP Morgan čez (JPMorgan Chase) koji je pristao da plati 13 milijardi dolara, Sitigrup (Citigroup) sa 7 milijardi i Goldman Saks (Sachs) sa 5 milijardi.
U analizi agencije AP podseća se da transatlantsko kažnjavanje velikih kompanija nije počelo sa Eplom i Dojče bankom. Naime, nadležni za zaštitu konkurencije u EU veoma su aktivni i to često kada su u pitanju američke multinacionalke.
Tako je Majkrosoft godinama pokušavao da odbaci optužbu EU da je povezao svoj pretraživač sa svojim dominantnim sistemom Vindouz i kažnjen je 2013. sa 561 milion evra.
Evropska komisija takođe se bavila Guglom zbog navodne zloupotrebe dominantnog položaja među veb pretraživačima a istražuje i da li Amazon krši pravila na tržištu elektronskih knjiga.
SAD su pak već kaznile ostale velike evropske banke, uključujući HSBC 2012. sa 1,9 milijardi dolara zbog navodnog pomaganja u pranju novca, uključujući novca narko dilera.
Međutim, visina kazni u poslednje vreme raste i to u toj meri da su finansije Dojče banke uzdrmane nakon što je objavljena suma koju SAD traže.
Dekan Pravnog fakulteta Instituta za poslovno pravo u Bernu Peter Kunc (Kunz) je među onima koji misle da je slučaj Dojče banke "milo za drago" akcija.
"Obamina administracija svesna je da u Evropi slučaj sa Eplom nije nešto o čemu će biti brzo odlučeno", rekao je Kunc i dodao da SAD traže način da izvrše pritisak na Evropljane "pravnim napadom" iako je to "mutno pravno pitanje".
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
