Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Da li EU ima pik na američke kompanije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.08.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 SAD su optužile Brisel da krši međunarodne propise i retroaktivno kažnjava američke kompanije poput Gugla i Amazona u okviru poreskih istraga, dok su iz Brisela 25. avgusta negirali da su američke firme najviše pogođene i tvrde da su pravila igre dobro poznata i ista za sve.
"Zakoni EU se bez razlike primenjuju na sve kompanije koje rade u Evropi - nema nepravde prema kompanijama iz SAD", izjavila je 25. avgusta portparolka Evropske komisije Lusija Kode (Lucia Caudet) a preneo AP.
Istakla je da se jedna od prvih kazni koje je Komisija donela odnosila na evropsku kompaniju Fijat, dok je ove godine zabranila belgijski poreski mehanizam koji se primenjivao na 35 uglavnom evropskih kompanija.
Američko Ministarstvo finansija je u izveštaju objavljenom 24. avgusta kritikovalo istrage koje Evropska komisija sprovodi protiv američkih kompanija Epl (Apple), Fijat Krajsler (Fiat Chrysler) i Amazon zbog državne pomoći i izbegavanja poreza, i najavilo da "razmatra moguće odgovore ukoliko Komisija nastavi" s tom praksom.
Poseban problem za Vašington je mogući uticaj tih mera na američki budžet, jer će kompanije koje budu vraćale porez Briselu zauzvrat dobijati poreske olakšice u SAD koje im sleduju za porez plaćen u inostranstvu.
Vašington optužuje EU da mere koje preduzima nisu u skladu sa međunarodnim standardima i da se primenjuju retroaktivno.
Konkretno, u SAD smatraju da pristup EU nije u skladu sa standardima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD o transfernim cenama, koje se primenjuju u trgovini između firmi iste grupe.
Navodi se da Komisija "pokušava da povrati iznose za poreske godine pre najave novog pristupa" u borbi protiv izbegavanja poreza, što po tumačenju Vašingtona znači "retroaktivni povraćaj".
Pod novim pristupom misli se na objavu Evropske komisije početkom juna 2014. da neki poreski aranžmani koje su davale zemlje članice određenim firmama mogu predstavljati kršenje propisa EU o državnoj pomoći.
Ovde je pre svega reč o mogućnosti za kompanije da unapred traže izvesne pravne garancije od država u pogledu poreskog položaja, a takva praksa, iako sama po sebi nije nelegalna, može da dovede do davanja ilegalne državne pomoći ako je rezultat selektivna olakšica za pojedinačna preduzeća.
"U slučajevima koji se odnose na državnu pomoć, Komisija zauzima pravac kojim su zanemarene godine multiaterlanih napora da se razviju propisi o transfernim cenama koje je moguće primeniti i za borbu protiv" strategija za izmeštanje poreza u zemlje i teritorije sa niskim stopama, navodi se u izveštaju američkog Trezora, u kojem se navodi da se olakšice odnose na transferne cene, odnosno trgovinu kompanija u okviru jedne grupe.
EU Obzerver podseća da je evropska komesarka za konkurenciju u oktobru nametnula kazne između 20 i 30 miliona evra Fijatu i američkom lancu kafea Starbaksu (Strarbucks), dok je u decembru otvorila istragu protiv lanca brze hrane Mekdonalds (McDonald's).
Evropska komisija je 28. januara ove godine predstavila i novi predlog za borbu protiv izbegavanja poreza od strane velikih kompanija, što uključuje zatvaranje "rupa" u poreskim zakonima, kao i unapređenje razmene informacija o porezima između članica EU, a najavila je i da razmatra način kako da natera multinacionalke da obelodane podatke o prihodima i porezima koje plaćaju.
Američki Trezor u izveštaju ukazuje da će odluke EU imati značajan uticaj na SAD jer će povraćaj novca koji traži Komisija biti posmatran kao inostrani porez na prihod, za koji kompanije u SAD dobijaju poreske olakšice.
To će značiti "prebacivanje prihoda SAD i njenih poreskih obveznika u EU", navodi se.
U Komisiji odgovaraju da su propisi o državnoj pomoći i druga pravna načela na snazi već dugo i da je povraćaj pogodnosti koje nisu u skladu sa propisima "standardni deo propisa o državnoj pomoći", prenosi EU Obzerver.
Izvor: AP i S.V.
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
