Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sud presudio da parlament mora da odobri Bregzit
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.11.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Viši sud u Londonu presudio je 3. novembra da britanska vlada ne može da započne pregovore o izlasku Velike Britanije iz EU bez odobrenja parlamenta. To znači da parlament mora da glasa o početku procesa izlaska Britanije iz EU pre nego što se vlada pozove na član 50 Lisabonskog ugovora i počne zvanične pregovore sa Unijom. Premijerka smatra da referendum znači da nema potrebe za glasanjem u parlamentu a njeni protivnici da bi takav postupak bio neustavan. Iz vlade su odmah najavili žalbu Vrhovnom sudu.
U junu su građani Britanije glasali za Bregzit, odnosno izlazak zemlje iz Evropske unije. Na referendumu je za napuštanje EU bilo 52% a protiv 48% izašlih birača.
Na vladine planove oko procesa Bregzita žalilo se više građana s obrazloženjem da to pitanje ima velike ustavne implikacije i da vlada ne treba da ga rešava zaobilazeći parlament.
Britanska premijerka Tereza Mej (Theresa May) najavila je da će proceduru izlaska iz EU pokrenuti do 31. maja. Ona se poziva na moć kraljevskog prerogativa koji omogućava vladi da se povuče iz međunarodnih ugovora.
Tužioci u slučaju ističu da izlazak iz EU znači oduzimanje prava, uključujući slobode kretanja u bloku, i kažu da to ne treba da se uradi bez odobrenja parlamenta.
Tri sudije su presudile da "vlada nema moć u okviru kraljevskog prerogativa" da počne pregovore o izlasku Britanije iz EU.
"Žalićemo se na presudu", saopštila je britanska vlada navodeći da su Britanci glasali za izlazak iz bloka na referendumu po zakonu "i da je vlada odlučna da poštuje rezultat referenduma".
Vrhovni sud je ostavio vreme do kraja godine za žalbu u slučaju koji se smatra najznačajnijim ustavnim pitanjem za mnogo godina.
Ističući značaj slučaja, premijerka je postavila državnog tužioca na čelo tima koji će raditi na žalbi.
Tereza Mej želi da se iskoristi kraljevski prerogativ da se pokrene član 50 Ugovora EU kojim počinju dvogodišnji pregovori o izlasku iz EU. Moć kraljevskog prerogativa, koja se u stvarnosti prenosi na političare, omogućava da se odluka donese bez glasanja u parlamentu i pokriva i "velika" pitanja poput objave rata i neka obična, poput izadavanja pasoša.
Istorijski gledano, kraljevski prerogativ se primenjuje i u spoljnim poslovima i u pregovorima o sporazumima.
Finansijska preduzetnica Djina Miler (Gina Miller), koja je među prvima povela postupak, rekla je da se presuda "tiče svih" i da se odnosi na "našu Veliku Britaniju i našu budućnost".
Miler je podržavala stranu "ostani" u EU koja je izgubila na referendumu ali, kako kaže, postupak pred sudom nije pokušaj da se spreči Bregzit, već samo da se osigura da je parlament suveren.
Neposredno pre nego što je vlada objavila da će se žaliti na presudu, Miler je rekla da se nada da će vlada "doneti razumnu odluku da se ne žali već da će krenuti u adekvatnu debatu u suverenom parlamentu".
Presuda je naljutila zagovornike Bregzita koji strahuju da bi političari mogli da pokušaju da blokiraju ili odlože izlazak iz EU.
Lider Nezavisne partije UK (UKIP) Najdžel Faraž (Nigel Farage), koji je bio među liderima kampanje za izlazak iz EU, napisao je na Tviteru: "Brinem se da je izdaja na dohvat ruke".
Dejvid Grin (David Greene), advokat Deira Santosa, jednog od građana koji su se obratili sudu oko Bregzita, vlade i parlamenta, rekao je da vlada mora da prihvati "ustavnu realnost da parlament mora da se uključi na početku procesa". Grin kaže da demokratija mora da se potvrdi i "pokaže da je živa i zdrava".
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
