Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Barozo najavio konačan dogovor o panevropskom gasnom koridoru
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.02.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Premijeri članica EU iz istočne Evrope sastaće se, uoči energetskog samita EU, u četvrtak (3. februara) u Briselu kako bi potvrdili svoj dogovor o stvaranju gasnog koridora Sever-jug, projektu koji predviđa uklanjanje međusobnih prepreka za transport gasa. Stvaranje gasne mreže treba da smanji zavisnost članica EU u istočnoj Evropi od snabdevanja ruskim gasom preko Ukrajine. Evropska komisija planira da ta mreža u budućnosti obuhvati i zemlje jugoistočne Evrope.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) je 31. januara nakon sastanka sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom rekao da se raduje što će se ponovo sastati sa Tuskom i drugim premijerima kako bi se dgovorili o uspostavljanju energetskog koridora Sever-jug.
Barozo je ocenio da je to najnoviji praktičan primer koliki značaj Evropa pridaje svojim građanima.
Na samitu EU u petak (4. februara) biće razmotrena dva glavna pitanja - energatika i inovacije, a pre samita Barozo će se sastati sa premijerima Bugarske, Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke i predsednikom Rumunije. Tema razgovora biće energetsko povezivanje Sever-jug.
Lideri EU će na samitu razgovarati o tome kako da integrišu evropsko energetsko tržište i osiguraju snabdevanje energentima. Razgovaraće i o energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i "čistim" tehnologijama.
Strateški koncept projekta Sever-jug predviđa povezivanje baltičkog područja sa Jadranskim i Egejskim morem, kao i crnomorskim regionom. To će obuvatiti Poljsku, Češku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, a postoji mogućnost da budu uključene i Austrija i Hrvatska koja je kandidat za članstvo u EU.
Background Evropska komisija je 17. novembra 2010. godine predstavila svoje energetske infrastrukturne prioritete u naredne dve decenije. Komisija je odredila prioritetne koridore EU za snabdevanje električnom energijom, gasom i naftom. Jedna od tri prioriteta u sektoru gasa jeste koridor Sever-jug u zapadnoj Evropi kako bi se uklonile unutrašnje barijere. Druga dva priopriteta su Južni gasni koridor, kojim će se gas direktno prenostiti iz kaspijskog regiona u Evropu i planovi za integraciju i povezivanje baltičkog energetskog tržišta sa centralnom i jugoistočnom Evropom.
Udeo gasa uvezenog iz Rusije u ukupnoj potrošnji u 15 starih članica EU iznosi 18%, a u novim čak 60%, pokazuju podaci iz 2008. godine. Glavni snabdevač regiona je ruski Gasprom (Poljska 70%, Slovačka 100%, Mađarska 80% i neke zemlje zapadnog Balkana 100%).
Sporazum o uspostavljanju energetske zajednice potpisan je u oktobru 2005. u Atini, a stupio je na snagu 1. jula 2006. godine. Potpisnice su Evropska unija i zemlje jugoistočne Evrope - Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Srbija i Kosovo. Moldavija je postala punopravni član 1. maja 2010. godine, a Ukrajina je zvanično pristupila energetskoj zajednici 1. februara 2011. godine. Gruzija, Norveška i Turska su posmatrači, a od februara 2011. godine 14 članica EU imaju status učesnika.
Zahvaljujući koridoru Sever-jug, Komisija očekuje da se smanji zavisnost regiona centralne i istočne Evrope od snabdevanja gasom rutom Rusija-Ukrajina-Belorusija.
Planovi za povezivanje i jugoistočne Evrope
Dugoročno, Evropska komisija planira proširenje ovog procesa povezivanja na zemlje koje nisu članice EU ali su potpisnice Sporazuma o energetskoj zajednici (Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Srbija, kao i Kosovo).
Koridor Sever-jug je, takođe, deo šireg plana da jugoistočna Evropa postane privlačnije investitorima i proizvođačima, kao i da se smanji "energetsko siromaštvo". Veliki deo prihoda stanovništa odlazi na troškove za energiju, što vodi do "energetskog siromaštva".
Pre razmatranja na nivou EU, pripreme su sprovedene u okviru Višegradskog formata koji je okupio članice Višegradske grupe (Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska) i članice EU - Austrliju, Bugarsku, Rumuniju, Sloveniju, kao i kandidata i potencijalne kandidate za članstvo u EU - Hrvatsku, Srbiju i BiH.
U deklaracija koju je u februaru 2010. potpisalo 11 zemalja centralne i južne Evrope izražena je podrška stvaranju gasnog sistema Sever-jug. Među projektima su planirani hrvatski i poljski terminali prirodnog tečnog gasa, terminali u Konstanci u Rumuniji i drugi projekti za tečni i kompresovan prirodni gas u širem regionu Crnog mora.
Gasovod za prirodni gas Nabuko formirao bi istočni ugao trougla, dok bi terminal za tečni prirodni gas na hrvatskom ostrvu Krk i terminal u Poljskoj predstavljali južni i severni ugao.
Od drugih projekata pominju se planovi za promovisanje Nabuka i NETS-a, mađarskog projekta za ujedinjenje mreža za transport gasa centralne i jugoistočne Evrope tako što će se stvoriti zajednički operater sistema za transport gasa.
Premijer Mađarske Viktor Orban i slovačka premijerka Iveta Radičova potpisali su 28. januara u Bratislavi sporazum o izgradnji gasovoda Velki Krtiš-Veceš, koji je deo gasne mreže koja treba da poveže prostor od Baltika do Jadrana.
Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska očekuju da će povezivanje celog prostora Višegradske četvorke gasovodima pomoći da se smanji njihova energetska zavisnost od Rusije, koja je, posebno Slovačkoj i Mađarskoj, nanela velike štete u vreme gasnog spora Ukrajine i Rusije u zimu 2009.
Izvor: EurActiv i Beta
Sledeći koraci
3. februar 2011: Radna večera tokom koje će predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i premijeri Češke, Bugarske, Mađarske, Poljske i Slovačke i predsednik Rumunije razgovarati o uspostavljanju gasnog koridora Sever-jug
4. februar 2011: Samit EU o energetici
Povezani sadržaj
Linkovi
|
|
|
EurActiv Srbija
