Dok Evropska unija pokušava da smanji potrošnju energije za 20% do 2020. godine, vodeća evropska zvaničnica za energetiku smatra da sa postojećim politikama neće biti moguće ostvariti taj cilj. Pritom, osam milijardi evra fondova EU namenjenih energetskoj efikasnosti i dalje je neiskorišćeno. Evropska komisija je u sredu (5. januara) saopštila da će odlučnije tražiti od zemalja članica da preduzmu konkretne korake kako bi se energetska potrošnja smanjila za 20% do 2020. godine.

Direktorka Generalnog direktorata za energetiku u Evropskoj komisiji Mari Doneli (Marie Donnelly) rekla je da osam milijardi evra i dalje čeka na zahteve za korišćenje kako bi se pomoglo gradovima da smanje potrošnju energije. "Nedavna promena u regulativi obezbeđuje da se do 4% Kohezionog fonda investira u energetsku efikasnost za stambene zgrade", rekla je ona.

"Osam milijardi evra je na raspolaganju za to. Ne koriste se onoliko brzo koliko bismo želeli zbog mnogih razloga", dodala je Mari Doneli.

U januaru predstavnici Direktorata za energetiku sastaće se sa evropskim energetskim agencijama i nacionalnim vlastima za energetiku kako bi razmotrili načine za promenu operativnih programa.

"Naši proračuni pokazuju da verovatno nećemo ostvariti smanjenje od 20% sa sadašnjim paketom politika", rekla je Mari Doneli i dodala da je izazov u tome što se mora razdvojiti ekonomski rast od povećane potrošnje energije.

Ona je ocenila da je EU ostvarila smanjenje energetske potrošnje "negde između 9 i 11%".

Prema njenim rečima, ključni izazovi za one koji utvrđuju politike jeste kako da pomire različite nivoe efikasnosti koje se primenjuju u industrijama i kako da razviju evropsko tržište kompanija za usluge u domenu energetske efikasnosti, koje bi moglo da poveća uštede u energiji u javnom sektoru i industriji, posebno u velikim zgradama.

Akcioni plan za energetsku efikasnost u 2011. godini usmeren je na područje energije i zgrada, a posebno se odnosi na povećanje svesti o tržištu kompanija koje uvode isplativa rešenja za povećanje energetske efikasnosti. "Bilo je vrlo uspešno tamo gde se zna za to, ali se o tome ne zna u svim zemljama članicama tako da moramo da ohrabrimo razvoj (tržišta kompanija za energetsku efikasnost)", rekla je Doneli.

Jedna od posledica sadašnje recesije je sporije obnavljanje gradskih zgrada, a Mari Doneli je ocenila da će biti teško ponovo pokrenuti inicijativu u tom domenu. Dodala je da bi mere koje se mogu uvesti na evropskom nivou za porodične kuće mogle biti manje efikasne nego mere koje mogu uvesti članice. Najavila je novi finansijski mehanizam, navodeći da će oko 146 miliona evra biti dostupno za renoviranje zgrada.

Drugi razlog za zabrinutost je, po mišljenju nekih aktivista za očuvanje životne okoline, smanjenje podrške uvođenju obnovljive energije u zemljama poput Francuske i Španije. Doneli je, međutim, ocenila da će EU ostvariti cilj povećanja udela obnovljivih energija od 20% (u odnosu na 1990. godinu) u sistemu energenata EU. Ona je dodala da nema planova za nove zakonske inicijative u oblasti obnovljivih energenata.

Evropska komisija traži konkretne koraka od članica EU

Predsednik Evropske komisija Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) rekao je da su se zemlje članice složile da ostvare cilj smanjenja potrošnje energije od 20% do 2020. godine, ali da za sada ne pokazuju rezultate i ocenio da je proces "daleko od savršenog".

Barozo je rekao da smatra da su realistični svi ciljevi koje je EU postavila za 2020. godinu. "Zato ću razgovarati sa svim zemljama članicama o tome kako možemo da ostvarimo cilj od 20% do 2020. godine u energetskoj efikasnosti, pošto potencijal za uštedu u energetici u transportu, domaćinstvima, zgradama i industriji stvarno postoji.", rekao je on.

Ciljevi EU za 2020. godinu u oblasti energetike i očuvanja životne sredine su smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 20%, povećanje od 20% udela obnovljivih energija u snabdevanju energentima, minimalna upotreba biogoriva od 10% i poboljšanje energetske efikasnosti za 20%, sve to u poređenju sa nivoima iz 1990. godine.

Međutim, samo cilj za energetsku efikasnost nije obavezujući, a Evropski parlament je 15. decembra 2010. zatražio da i on postane obavezujući. Barozo nije želeo da kaže da li podržava takav korak ali je ocenio da bi jedan od razloga za nedovoljni napredak u energetskoj efikasnosti moglo biti to što nisu osmišljeni konkretni koraci, pošto nije reč o obavezujućem cilju.

Uoči posete sledeće nedelje Azerbejdžanu i Turmkenistanu, Barozo je izrazio uverenje da će Komisija napredovati u obezbeđivanju energetskog snabdevanja. On nije želeo da kaže kakva će biti njegova poruka, navodeći da ne želi prejudicira razgovore sa vlastima tih zemalja.

Nekoliko članica EU i SAD podržava projekat izgradnje gasovoda Nabuko iz zemalja poput Azerbejdžana i Trukmenistana kao načina za pronalaženje različitih izvora snabdevanja Evrope energentima. U međuvremenu se pojavilo još rivalskih projekata koji se nazivaju opštim imenom Južni gasni koridor.

Glavni azerbejdžanski pregovarač Elšad Nasirov je nedavno rekao da su dva konkurentska gasovoda - jedan preko Turske i Grčke do Italije i drugi, Transjadranski gasovod (Grčka-Albanija-Italija) mogli biti atraktivniji od Nabuka.

Barozo je rekao da očekuje napredak u vezi sa Nabukom. "Postoje bolji izgledi za Nabuko. Mislim da će biti uspešan. Naš cilj je da imamo jasniju posvećenost onih zemalja u vezi sa Južnim gasnim koridorom i naravno Nabukom", rekao je on.

Rivalski projekat Južni tok za izgradnju gasovoda koji predvodi ruski Gasprom, takođe napreduje. Nekoliko članica EU učestvuje i u Nabuku i u Južnom toku.

Izvor: EurActiv.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dvesta milijardi evra za transport energije
  
• 

  Vesti

  : U pripremi novi plan EU o energetskoj efikasnosti