Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU spremna na saradnju, čeka da Tramp otkrije karte
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.11.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri spoljnih poslova EU pokušali su 13. novembra da umanje uzbuđenje i neizvesnost posle pobede republikanskog kandidata Donalda Trampa na izborima u SAD. Oni su istakli da se zalažu za snažno partnerstvo sa Vašingtonom ali i nameru da ojačaju glas Evrope u svetu. Evropski zvaničnici se suočavaju sa neizvesnošću kada je reč o spoljnoj politici koju će voditi Tramp, ali ne žele da samo čekaju da prvo on otkrije svoje karte, pa su ministri spoljnih poslova EU u Briselu pokušali da utvrde svoje prioritete. Sastanku nisu prisustvovali šefovi diplomatija Velike Britanije, Francuske i Mađarske.
Vanredni sastanak u formi "neformalne večere", veče pre sastanka ministara spoljnih poslova 28 članica, sazvala je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, pošto su 9. novembra objavljeni rezultati izbora u SAD koji su iznenadili mnoge.
Evropski lideri se suočavaju sa neizvesnošću kada je reč o Donaldu Trampu kao budućem partneru i žele da znaju da li će svoje izjave o Rusiji, nukelarnom programu Irana ili globalnom zagrevanju sprovesti u delo.
Oni, međutim, nisu želeli da čekaju da on otkrije svoje karte u vezi sa spoljnom politikom da bi onda pokušali da definišu svoje stavove, reklo je više ministara odlazeći sa večere koja je trajala oko dva i po sata, duže nego što je bilo predviđeno.
Međutim, više ministara nije došlo na sastanak, uključujući ministra spoljnih poslova Velike Britanije Borisa DŽonsona koji je smatrao da dodatni sastanak "nema svrhe", dok Tramp ne predstavi svoju spoljnu politiku. Nije došao ni njegov francuski kolega Žan-Mark Ero zbog drugih obaveza, kao i ni mađarski ministar Peter Sijarto.
Mogerinijeva je rekla aludirajući na Sijarta da jedan od ministara nije došao iz "političkih razloga". Mađarska je jedina članica EU koja je želela da na izborima u SAD pobedi Tramp. Sijarto je 11. novembra rekao da je sastanak u Briselu 13. novembra "preuranjen" i da predstavlja "gubljenje vremena", pošto Trampov tim još nije formiran.
Mogerinijeva je u ironičnom tonu komentarisala i odsustvo DŽonsona. "Pretpostavljam da je normalno da zemlja koja je odlučila da izađe (iz EU) nije zainteresovana za razgovore o budućnosti naših odnosa", rekla je ona.
Visoki evropski zvaničnik je rekao da su šefovi diplomatija EU želeli da na neformalnoj večeri pruže priliku članicama da izdvoje svoja prioritetna pitanja, bilo da su "regionalna, tematska, ili povezana sa pitanjem bezbednosti i odbrane".
Mogerinijeva će zatim evropske stavove preneti narednom državnom sekretaru SAD. Visoki evropski zvaničnik je rekao da će ona verovatno vrlo brzo otići u SAD, možda i pre 20. januara kada novi predsednik preuzima dužnost.
Partnerstvo u skladu sa vrednostima i interesima EU
Federika Mogerini je rekla da čanice EU čekaju da vide kakva će biti spoljna politika nove američke administracije i da su jedinstvene u stavu da će raditi na jačanju partnerstva EU i SAD na temelju evropskih vrednosti, načela i interesa i uz jačanje politika i akcija EU na nezavisan način.
"Nestrpljivi smo u želji da imamo snažno partnerstvo sa narednom administracijom", rekla je Mogerini. Međutim, "ne možemo sebi da priuštimo da čekamo jer svet, Evropa i kriza idu dalje i moramo nastaviti da radimo", dodala je ona.
Na pitanje da li je na sastanku izražena moguća zabrinutost oko posledica buduće američke politike, Federika Mogerini je uzvratila da je tu "ključna reč moguća zabrinutost".
U Evropi se smatra da će Trampova administracija smanjiti zategnutost i krenuti u saradnju s Rusijom u rešavanju pitanja od Ukrajine do Sirije, a upitana da li je u tom svetlu bilo reči o odnosima EU s Rusijom Mogerini je naglasila da tu "nema crno-belih stavova".
Visoka predstavnica EU je podsetila na to da "EU ima vrlo principijelan stav oko nezakonitog pripajanja Krima i situacije u Ukrajini i to se neće promeniti bez obzira na politike koje drugi budu vodili".
Dodala je da EU razgovara i radi s Rusijom u rešavanju mnogih drugih pitanja, uključujući sporazum s Iranom, mirovni proces na Bliskom istoku, razvoj u Libiji, bitku protiv terorizma, kao i do određene mere u Siriji, gde EU i Rusija zajedno rade u okviru Međunarodne grupe za podršku Siriji, iako su o nekim pitanjima stavovi vrlo različiti, a oko nekih se poklapaju.
"Tu se moraju izbeći bilo kakve crno-bele predstave oko odnosa EU s Rusijom, jer s jedne strane postoji dijalog i angažovanje - i kažemo da je to konstruktivno, ali postoji i strog principijelan stav o Ukrajini i drugim sporovima na nazsem istoku", navela je Federika Mogerini.
Šef belgijske diplomatije Didije Rejnders je rekao da se sada razgovara pre svega o tome kako EU može da ojača svoj glas u svetu. "Ma kakva da bude američka administracija odavno znamo da Evropa mora da pojača svoje delovanje u domenu bezbednosti i odbrane, ali se to može reći i za svet trgovine migracija i klimatskih promena", rekao je Rejnders.
Džonson: Pobeda Trampa dobra šansa i za EU i za Britaniju
Šef britanske diplomatije Boris Džonson ocenio je 14. novembra da je izbor Trampa za predsednika SAD "dobra šansa" za EU i da Brisel ne treba "prerano" da sudi o tome kakvu će spoljnu politiku voditi njegova administracija.
"Donald Tramp je, kako sam već ranije rekao, neko sa kim se može razgovarati i smatram da bi njegov izbor mogao biti dobra šansa i za EU i za Veliku Britaniju", rekao je Džonson novinarima po dolasku na sastanak ministara spoljnih poslova zemalja članica EU u Briselu.
"Prošlo je tek nekoliko dana od izbora i treba sačekati i videti šta će Trampova administracija predložiti", dodao je Džonson.
On je takođe ocenio da bi Trampov izbor trebalo "posmatrati kao šansu" jer svedoči o krizi poverenja građana u političke lidere i naveo da oni koji "osećaju da ih vlast ne čuje i ne predstavlja kako treba počinju da dižu svoj glas". "Naša obaveza je da ih saslušamo i da stvari pokrenemo u pozitivnom pravcu", zaključio je Džonson.
Ministri EU o NATO i Bliskom istoku
Ministri spoljnih poslova 28 članica EU, predvođeni Parizom i Berlinom, razgovaraće 14. novembra o evropskoj odbrani s željom da se podstakne veća vojna razmena nasuprot otporima najtvrdokornijih pristalica NATO koji strahuj da bi ta saradnja predstavljala konkurenciju Severnoatlantskoj alijansi.
U pobedi Trampa neki vide priliku za stvaranje samostalnije evropske odbrane.
Tramp je tokom kampanje rekao da bi mogao da uslovi američko učešće u NATO, s obzirom da SAD pokrivaju dve trećine vojnih troškova Alijanse.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenber je ocenio da sada nije trenutak za preispitivanje partnerstva Evrope i SAD.
Evropski šefovi diplomatija razgovaraće 15. novembra o Turskoj i sukobima u Siriji i Libiji i saradnji.
Izvor: AFP, Beta
Foto: AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
