Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Obama bi da Merkel spasava liberalni Zapad od Trampa
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.11.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Oproštajna poseta odlazećeg američkog predsednika Baraka Obame Evropi i njegov sastanak iza zatvorenih vrata s liderima glavnih zemalja Evropske unije imaju za cilj da se Evropljani i Nemci ubede da kancelarka Angela Merkel bude "spasiteljka liberalnog sveta" i brana politici novoizabranog predsednika Donalda Trampa. To smatraju analitičari i komentatori evropskih medija, a Politiko je, ne bez primese podrugljivosti, u naslov izveštaja stavio "Novi posao za Angelu Merkel: Spasiteljka sveta" što se podudarilo i s ozbiljnom ocenom američkog časopisa Forin polisi da nemačka kancelarka sad može biti jedina "na braniku liberalne demokratije".
Francuski list Figaro je istakao da "Obama vidi Merkel kao čuvara vrednosti Zapada… i uveren je da je centar Evrope u Berlinu, dok su ostali evropski lideri svedeni na ulogu statista".
U svim izveštajima je posebno podvučeno da se Obama već uključio u kampanju za nemačke izbore 2017. "Kad bih ja bio Nemac, ja bih glasao za nju", rekao je, a zapaženo je i da je američki list Njujork tajms napisao da je "izbor Trampa za predsednika izneo Angelu Merkel kao poslednju branu liberalnog Zapada".
Za Obamu je bilo veoma važno i da poruči, a bila je to i poruka Evropljanima, da se "nada da će izabrani predsednik (Tramp) održati konstruktivan pristup, s područjima saradnje, ali i da neće popustiti Moskvi kada se Rusija ogluši o međunarodne norme".
Angela Merkel je rekla da će "učiniti sve da dobro sarađuje s Trampom" i sada se evropski analitičari i javnost pitaju šta to deo američke elite koja je izgubila predsedničke izbore odista očekuje od nemačke kancelarke.
To tim pre što su se Obama i Merkel ozbiljno sukobljavali oko rešavanja ekonomsko-finansijske krize i duboko se nisu slagali o politici "stezanja kaiša", delom i imigracije, vojne operacije u Libiji, a da se i ne pominje afera američkog prisluškivanja evropskih vođa, uključujući kancelarku Merkel.
Upravo te nevolje su dovele u pitanje politiku Angele Merkel i u EU i u samoj Nemačkoj, i oslabile njen položaj i uticaj.
Jedan nemački analitičar postavlja pitanje kako to Nemačka, sa skromnom armijom i bez nuklearnog naoružanja, sada može biti vođa liberalnog sveta, ako je nesumnjivo da su SAD daleko najsnažnija vojna i ekonomska sila, te će zato američka geopolitička moć ostati netaknuta bez obzira na spoljnu politiku Trampa.
Francuski list Mond primećuje da je slabljenje uticaja francuskog predsednika Fransoa Olanda i doskorašnjeg britanskog premijera Dejvida Kamerona postepeno učvrstilo uverenje Bele kuće da je Nemačka pravi američki oslonac u Evropi.
Angela Merkel je jedina od evropskih lidera dobila najviše američko odlikovanje, Medalju slobode, 2011. godine.
Obama je bio zadovoljan i prilično tvrdim stavom Berlina prema Rusiji u zbivanjima oko Ukrajine i Krima, iako su tu Amerikanci uvek nametali svoju politiku i rešenja.
"S godinama je Obama zaključio da je Merkel njegov najpouzdaniji partner u Evropi, koji može održati evropski poredak", zaključak je Olafa Benkea, istraživača Nemačkog saveta za međunarodne odnose.
Otud je Obama u Atini ove nedelje izjavio da je "Americi i svetu potrebna snažna, napredna, demokratska i ujedinjena Evropa". To je bila i poruka da se svim snagama treba suprotstaviti pretećem talasu populizma i ekstremnih snaga i lidera koji u Evropi prete da s vlasti sruše nosioce liberalnog kapitalizma i demokratije.
Toga se najviše boje Trampovi protivnici s obe strane Atlantika, ali Aleksandra de Hop Shefer iz američkog Nemačkog Maršalovog fonda smatra da, "ako američki predsednik i želi da prenese Angeli Merkel vodeću ulogu u odbrani slobodnog i demokratskog sveta, nije sigurno da ona zaista želi da je preuzme".
Mini susret na vrhu lidera Francuske, Velike Britanije, Italije, Španije i Nemačke s Obamom u Berlinu 18. novembra, zaključak je Aleksandre de Hop Shefer, pokazuje da "Angela Merkel ne želi da sama nosi baklju zapadnih demokratija koje su zapale u nevolje".
Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
