Pretnja turskog predsednika Redžepa Erdogana da će ponovo preko granica pustiti stotine hiljada migranata u Evropu izazvala je veliku zabrinutost u Evropskoj komisiji i mnogim vladama Evropske unije, pa i sukob s poslanicima Evropskog parlamenta. Erdoganovo ljutito reagovanje posledica je zahteva Evropskog parlamenta da se zamrznu pregovori o članstvu s Turskom, iako su čelnici EU upozoravali da se politika prema Turskoj mora voditi krajnje pažljivo. Istovremeno je među evropskim poslanicima velike podele izazvala rezolucija EP o zauzdavanju antievropske propagande Rusije i ID.

Evropska komisija je 25. novembra stavila do znanja da se "prima na znanje" neobavezujuća rezolucija Evropskog parlamenta, što traži temeljitiju raspravu, i naglasila da je zasad Erdoganova pretnja "hipotetična", pa se otud sve mora usredsrediti na to da obe strane, a to čini EU, sprovode dosledno sporazum Brisel-Ankara o zaustavljanju migranata.

Kako navode diplomatski izvori u EU, koji su neskriveno pokazali veliko nezadovoljstvo zbog rezolucije EP, visoka evropska predstavnica Federika Mogerini i komesar za proširenje Johanes Han jasno su tražili od poslanika EU da uvaže potrebu "uravnoteženog pristupa" u odnosima s Turskom.

Činjenica je, kako su to rekli i neki šefovi diplomatija EU na poslednjem sastanku u Briselu, da, uz sve kritike Erdoganu zbog teških kršenja demokratskih sloboda, Ankara poštuje sporazum s Briselom i više nema nekontrolisane navale migranata preko Turske u Evropu.

Visoka predstavnica Mogerini u raspravi u Evropskom parlamentu poslanicima je predočila da bi prekid odnosa s Turskom doveo u pitanje i sporazum o zaustavljanju migranata i naglasila da bi to "bio potez u kojem svi gube".

Iako je to odraz mišljenja većine vlada EU, neke članice EU, poput Austrije i Luksemburga, kao i većina evropskih parlamentaraca, smatraju da masovna kršenja ljudskih prava i hapšenje desetina hiljada vojnika, policajaca, profesora, novinara u Turskoj najgrublje dovode u pitanje mogućnost da se s Ankarom nastave pregovori o članstvu.

Bivši švedski premijer Karl Bilt je ocenio da su poslanici EP zahtevom da se zalede pregovori s Turskom "posegli za kratkoročnim populističkim korakom, umesto strateškog pristupa na duži rok".

Mogerini je u raspravi u EP stavila do znanja da se prekidom pregovora gubi "životni važan kanal za dijalog" i podvukla da se mora postaviti pitanje kakva oruđa EU ima da poveća, a ne smanji, uticaj na sprovođenje reformi u Turskoj i na tursko društvo.

Rezolucija EP je neobavezujuća politička preporuka Savetu ministara EU i Evropskoj komisiji i treba sačekati šta će te institucije odlučiti, isto kao i kada je reč o rezoluciji o suprotstavljanju propagandi Rusije i Islamske države.

Iako se u štabu čelnice Evropske službe za spoljno delovanje (EEAS) Federike Mogerini priprema tim stručnjaka koji treba da stvore mehanizam i zadatke za raskrinkavanje, kako se smatra, ciljane propagande Rusije i Islamske države, sam sadržaj rezolucije EP je izazvao velike podele među evropskim poslanicima.

Oni su se, što se odavno nije dogodilo, u vidljivoj većini uzdržali ili glasali protiv rezolucije, tako da je ona usvojena manjinom glasova, uz podele unutar poslaničkih grupa, a što odražava i nejasnoće u političkim i vladajućim snagama u EU oko buduće politike prema Rusiji, naročito imajući u vidu nagoveštaj drugačije politike buduće američke administracije prema Moskvi.

Pored snaga u EP koje su tradicionalno protiv daljeg jačanja EU, jedino je grupa Ujedinjene levice i Nordijskih zelenih kao celina posebno predočila da je neprihvatljivo da se Rusija stavlja u istu ravan sa islamskom terorističkom organizacijom.

Rezoluciju je pripremila Ana Fotiga, poslanica vladajuće krajnje konzervativne poljske stranke Pravo i pravda, i u njoj se, što su otvoreno zamerili neki poslanici, ruski mediji, poput Sputnjika ili televizije Rasija danas ne samo žigošu kao "lažni i direktno finansirani od vlade", nego im se pripisuje i takva moć da mogu da razbiju demokratske vrednosti, ugroze suverenitet nekih država EU i izazovu rascep i rasulo u EU.

Tvorac izveštaja i predloga rezolucije Ana Fotiga je to odbacila i ocenila da se u "raspravi poslanika stalno ponavljaju poruke Kremlja".

Usvajanje rezolucije je naišlo na mnogo manju pažnju u medijima EU nego što se moglo očekivati i jedino su italijanski i nemački mediji preneli i reagovanje ruskog predsednika Vladimira Putina da je pretnja da će žigosani ruski mediji možda biti zabranjeni u Evropi "svedočanstvo političkog urušavanja demokratije u zapadnim zemljama".

Italijanski list Republika je ocenio da rezolucija i podele oko nje svedoče i o pripremama unutar vlada i snaga u EU za decembarsku temeljnu raspravu oko budućnosti odnosa s Rusijom i naročito sankcija prema Moskvi, čemu se protive neke vlade Unije.

Federika Mogerini je objasnila da će zadatak posebne grupe za "stratešku komunikaciju" biti da se da reč onima koji su imali koristi od politika EU, "stavi naglasak na pozitivne priče, uproste poruke i govori o istinskom životu".

Vođa grupe liberala u EP Gi Verhofstat je za mnogo oštriju politiku i, štaviše, kazao je da postoji neka vrsta međunarodne zavere protiv EU.

"Ono što ja danas vidim je da i Rusi i Amerikanci i Turci zajedno rade manje više na evropskom tlu da bi razorili evropski model društva", rekao je prvak liberala u Evropskom parlamentu.

Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Fotiga: Treba reći da nismo ruska sfera uticaja
  
• 

  Vesti

  : Turska postaje najveći zatvor za novinare u svetu
  
• 

  Vesti

  : EU: U opasnosti sporazum s Turskom o imigrantima
  
• 

  Vesti

  : Merkel: Sklopiti sporazume o migrantima sa sevenroafričkim zemljama