Evropska unija će se suočiti s nepremostivom preprekom ako turski predsednik Redžep Tajip Erdogan uvede najavljenu smrtnu kaznu jer će to onemogućiti odobravanje vizne liberalizacije za turske državljane i time zaustaviti sprovođenje sporazuma EU-Ankara o zaustavljanju ilegalne imigracije. Evropski zvaničnici predočavaju i da uvođenje smrtne kazne i najnovije hapšenje direktora i novinara opozicionog lista Džumhurijet dovodi u pitanje ionako mukotrpne pregovore o članstvu Turske u EU jer ta pitanja zadiru u osnove delovanja pravne države i EU načela o vladavini demokratije.

U institucijama i vladama EU je zavladao strah da bi preteće opšte pogoršavanje odnosa s Turskom moglo dovesti i do nekih dugoročnih strateških posledica, uključujući bezbednosne izazove imajući u vidu da se ratni sukobi u Siriji i Iraku uopšte ne smiruju, a tamo su i koreni masovne navale izbeglica i ilegalnih migranata na Evropu.

Mediji u EU su veliku pažnju posvetili pobuni imigranata na grčkim ostrvima protiv postupka provere za dobijanje azila i upozorili da je to na duži rok neodrživa situacija i preti krvoprolićem. Reč je o desetinama hiljada migranata u Grčkoj, a migranti sad nasilno pokušavaju i preko Bugarske da se domognu Srbije i dođu do mađarske granice.

Francuski list Figaro, pored ostalih, ocenjuje da se Erdogan i njegova vlada već vidljivo idejno i politički udaljavaju od Evrope i "približavaju muslimanskom, arapskom svetu, uključujući postupke kad je reč o poštovanju ljudskih prava".

Turski premijer Binali Jildirim je upravo izjavio da bez vizne liberalizacije nema sprovođenja sporazuma o imigrantima.

Ankara, potvrđuju evropski diplomatski izvori u Briselu, viznu liberalizaciju postavlja kao ključni preduslov za dalju primenu sporazuma o zaustavljanju navale migranata u Evropu i, štaviše, turski vladajući vrh je zapretio da bi, ako se to ne ostvari, ponovo mogao ukloniti rampu za navalu migranata u EU.

Taj sporazum je dosad ionako samo "zamrzao" neograničeni priliv imigranata preko turske teritorije u Evropu, ali nije sproveden ni bitan deo dogovora EU-Ankara da se provereni ilegalni imigranti masovno vraćaju u Tursku, iako je EU doznačila više stotina miliona evra Ankari za zbrinjavanje izbeglica.

Zvaničnici u Savetu ministara EU i Evropskoj komisiji predočavaju i da uvođenje smrtne kazne i najnovije hapšenje direktora i novinara poslednjeg važnog opozicionog lista u Turskoj - Džumhurijet, dovode u pitanje ne samo viznu liberalizaciju, već takođe ionako mukotrpne pregovore o članstvu EU-Turska, jer to zadire u osnove delovanja pravne države i EU načela o vladavini demokratije.

U osvrtima medija i analitičara u EU se upozorava da će Evropska komisija, iako se ipak nada, teško moći da nastavi dosadašnje veze s Turskom i podvlače da uvođenje smrtne kazne predstavlja korak kao uspostavljanju de fakto jednopartijske vlasti i neograničene vladavine Erdogana.

Neuspeli državni udar u Turskoj je, kako se navodi, poslužio Erdoganu da kršenjem demokratskih pravila i golom represijom ukloni opoziciju i nezavisne medije, a najavljeno uvođenje smrtne kazne se vidi kao vrhunac opredeljenja i dokaz da Erdogan želi da se okrene od suštinskih veza i odnosa s Evropom.

Opšti je zaključak da bi uvođenje smrtne kazne označilo za Tursku kraj statusa kandidata za članstvo u EU i moglo dovesti do prekida svih ključnih veza, čak i nekih stavki u sporazumu o zoni slobodne trgovine.

Nova eksplozivna situacija bi, strahuju zvaničnici i analitičari u EU, mogla nastati u slučaju dramatičnog pogoršavanju odnosa s Turskom i zato što bi, uz uvođene smrtne kazne i kršenje ljudskih prava i sloboda, neumitno bio doveden u pitanje status Turske kao "bezbedne zemlje", što znači da tamo nema represije, gušenja sloboda i tlačenja političkih neistomišljenika, pa otud imigranti koji dolaze iz Turske i nemaju razloga da traže politički azil u EU.

U analizama se ukazuje i da, uz krajnje zaoštrenu unutrašnje-političku situaciju u Turskoj posle neuspelog puča, represije nad opozicijom i kurdskom manjinom, nestabilnost u Turskoj izazivaju i ratni sukobi u Siriji i Iraku, u koje je vojno upletena Ankara, kao i pogoršavanja ekonomske situacije i odliv kapitala iz Turske.

Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nadzor šengenskih granica produžilo pet zemalja
  
• 

  Vesti

  : Nužna dalja podrška Zapadnom Balkanu za obustavu imigracije
  
• 

  Vesti

  : EU će verovatno probiti rok za raspodelu izbeglica po kvotama
  
• 

  Vesti

  : Turska pristaje na malo odlaganje vizne liberalizacije
  
• 

  Vesti

  : Da li će Turska opet pustiti izbeglice u EU