Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Fijon kandidat Republikanaca za predsednika
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.11.2016. |
|
|
|
|
|
|
Pobedom na primarnim izborima Fransoa Fijon je postao kandidat Republikanaca za predsedničke izbore u Francuskoj. Ocenjuje se da je bivši francuski premijer favorit i da će za pet meseci pobediti kandidatkinju sve popularnije krajnje desnice, kao i kandidata duboko podeljene levice. Izazov za Fijona u narednom periodu biće da uveri birače da je njegov program radikalnih reformi najbolji izbor za Francusku. Predsednički izbori u Francuskoj smatraju se ključnim testom za "mejnstrim" partije nakon Trampove pobede i Bregzita.
Fijon (62), koji se zalaže za povećanje starosne granice za odlazak u penziju, smanjenje socijalnih davanja i ukidanje 35-časovne radne nedelje, lako će pobediti liderku Nacionalnog fronta Marin Le Pen u drugom krugu, pokazali su rezultati istraživanja saopšteni nakon primarnih izbora partije Republikanci.
Ipak, pre toga će pred njim biti brojni izazovi, uključjući da zadobije birače za svoj program koji nosi radikalne promene.
U drugoj rundi primarnih izbora za kandidata Republikanaca na predsedničkim izborima 27. novembra Fijon je potukao protivkandidata Žipea osvojivši 66,5% glasova, pokazuju podaci sa obrađenih 9.915 izbornih mesta od ukupno 10.229.
Na primarne izbore je izašlo oko četiri miliona ljudi, kao i nedelju dana ranije, u prvoj rundi, kada je Fijon ostavio iza sebe sedam kandidata.
"Francuska više ne može da bude u padu. Francuska želi istinu i Francuska želi akciju", rekao je Fijon pozdravljajući pristalice nakon što je Žipe priznao poraz.
"Sada moram da ubedim celu zemlju da je naš projekat jedini koji može da nas podigne, za radna mesta, rast i borbu protiv fanatika koji su proglasili rat protiv nas", kazao je Fijon u pobedničkom govoru.
Test za mejnstrim partije
Francuski predsednički izbori smatraju se ključnim testom za "mejnstrim" partije nakon pobede Donalda Trampa na izborima u SAD i odluke Britanije da izađe iz EU. I Trampova pobeda i Bregzit rezultat su ljutnje građana na političke elite.
Na izborima u aprilu (prvi krug) i maju (drugi) Fijona će dočekati jaka konkurencija liderke krajnje desnice Marin Le Pen, anti-establišment kandidatkinje koja se nada da će proći dobro kao Tramp u SAD.
Rezultati dva istraživanja objavljeni za vikend ukazuju da će Fijon biti bolji od Marin Le Pen u prvom krugu dok će podalje ostati kandidati sa levog krila političkog spektruma.
Obećavajući da će biti kandidat "svih koji su u srcu ponosni što su Francuzi", Fijon je istakao da će "okrenuti stranicu patetičnog" predsedavanja socijalista.
Premijer Francuske od 2007. do 2012. upozoravao je u kampanji da je Francuska "na ivici revolta" i govorio da veruje da je njegov plan o otpuštanju pola miliona ljudi u javnom sektoru i povećanju radne nedelje "tonik potreban da se pokrene ekonomija".
Fijon ima "tvrd" stav prema imigraciji i islamu u Francuskoj i prošle nedelje je rekao novodošlima u zemlju da "kada uđu u nečiju kuću, ne mogu da je preuzmu".
Autoritet
Glasači na primarnim izborima kao Fijonovu prednost vide to što je autoritarniji od Žipea.
Žipe je za svog rivala rekao da je suviše "brutalan", preneo je EurActiv.com. Priznajući poraz i napuštanje sna da postane predsednik, Žipe (71) je poželeo Fijonu sreću u nastojanju da iseli vladajuće socijaliste iz Jelisejske palate.
Tokom kampanje na primarnim izborima Žipe je optuživao svog protivkandidata da je čovek koji ruskom predsedniku Vladimiru Putinu kaže da.
Fijon želi bolje odnose sa Kremljom i pozvao je EU da ukine sankcije Rusiji uvedene zbog konflikta u Ukrajini.
Nepredvidiva trka
Iako svi predviđaju da će u drugi krug ući Fijon i Le Pen i da će Fijon pobediti, predsednička trka će ipak biti nepredvidiva a neizvesnosti se odnose na nezavisne kandidate i kandidata Socijalističke partije.
Predsednik Francuske iz redova socijalista Fransoa Oland, koji trenutno ima minimalan rejting, još nije saopštio da li će se kandidovati za drugi mandat.
Premijer Manuel Vals takođe nije odbacio mogućnost da bude izazivač Olandu na primarnim izborima levice u januaru. Vals je za jedan francuski list rekao da želi da se napusti ideja "da levica nema šanse" da ostane na vlasti.
Kao nezavisni kandidat centra mogao bi da se pojavi i Olandov bivši štićenik i ministar ekonomije Emanuel Makron koji je optužio Fijona da ima nazadnu viziju francuskog društva i pozvao "napredne sa levice, desnice i iz centra" da se pridruže njegovom kampu.
I kandidat ekstremne levice Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Melenchon) verovatno će odvući glasove "mejnstrim" partija, što je trend na izborima širom Evrope poslednjih godina obeleženih štednjom i besom građana zbog globalizacije i gubitka radnih mesta.
Istraživač Instituta za međunarodne i strateške odnose Žan-Iv Kami (Jean-Yves Camus) rekao je za agenciju AFP da će Fijon možda morati malo da ublaži svoj program i vrati se na teren centra.
Prva reagovanja
Ruski mediji 28. novembra su pozdravili Fijonovu pobedu a agencija RIA Novosti ocenila je da je Fijon najpragamtičniji od svih kandidata kada je reč o međunarodnoj politici.
U Nemačkoj je mogućnost da Fijon postane predsednik Francuske izazvala određenu zabrinutost jer bi on mogao da bude "prilično nezgodan" saveznik Angele Merkel.
Nemačka analitičarka iz fondacije Bertelsman Štefani Vajs ocenila je da je za nemačku vladu dobra vest ako na predsednčkim izborima pobedi bilo ko osim Marin Le Pen.
U nemačkoj vladi inače veoma cene Fijonovo zalaganje za ekonomske reforme i njegovu spremnost da skreše troškove države i uvede fleksibilnije tržište rada.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|