Deset meseci pre predsedničkih izbora u Francuskoj zainteresovani najavljuju kandidature i, uprkos izrazitoj želji građana za promenama i novim licima, ekipa sve više podseća na sastav iz 2012. godine. Nedovoljne promene na političkoj sceni posledica su odnosa političara prema položaju, jer ga posmatraju kao povlasticu a ne kao misiju. U prošlosti je zabeležen i slučaj ređanja poslaničkih mandata tokom 55 godina.

Bivši predsednik Nikola Sarkozi, koga je 2012. potukao peredstavnik socijalista Fransoa Oland (Francois Hollande), 22. avgusta je najavio nameru da se se kandiduje, što je dodatno pojačalo osećaj "deža vija", već viđenog. Ukoliko uspe da se nametne svojoj desničarskoj stranci Republikanaca, postaće prvi bivši predsednik koji je nakon izbornog poraza odlučio da po drugi put dođe do mandata.

U redovima levice nepopularni predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) još nije zvanično kandidat za reizbor, ali o toj mogućnosti sada otvoreno govori i mogao bi se nametnuti kao kandidat socijalista s obzirom na nedostatak drugog kandidata koji bi mogao da objedini stranku.

Ovu sliku dodatno dopunjava Marina Le Pen, čiji otac Žan-Mari Le Pen je pet puta bio kandidat na predsedničkim izborima. Ona će predstavljati ekstremnu desnicu, dok će Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Melenchon) biti na čelu ekstremne desnice, kao i 2012, a čak će i centrista Fransoa Beru (Francois Bayrou) opet okušati sreću.

Istoričar Žan Garig (Jacques Garrigue) kaže da ovaj "spektakularni kontinuitet" predstavlja "francuski izuzetak".

"Političari imaju oligarhijski, čak monarhijski odnos prema položaju i posmatraju ga kao povlasticu i status, više nego kao misiju i privremeni položaj", navodi Garig.

Ovo nije nova pojava. Još u doba Treće republike (1870-1940) jedna poslanik je ređao poslaničke mandate 55 godina zaredom, naveo je Garig, autor knjige "Jelisejski cirkus: smešna i surova istorija predsedničkih izbora".

Nepopularni kandidati

Danas međutim postoji ogroman jaz između nedostatka promene među kandidatima i potrebe za promenom, koju traže sa svih srtana.

Garig ukazuje na veliko interesovanje koje je privukao transpartijski pokret "Napred" (En Marche!) koji je pokrenuo mladi ministar ekonomije Emanuel Makron (Emmanuel Macron), kao i građanske rasprave društvenog pokreta Nui debu (Nuits debout), što u prevodu znači budni noću.

Neusklađenost želja građana i kretanja na političkoj sceni ne može proći bez posledica: građani masovno odbacuju kandidature Nikole Sarkozija i Fransoa Olanda. Skoro osam od 10 Francuza ne želi da se bivši predsednik Sarkozi vrati na vlast 2017, a 75% negativno ocenjuje rad sadašnjeg predsednika Olanda, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja objavljeno 23. avgusta.

Uprkos negativnom stavu ovi kandidati mogu imati korist od pretnje džihadističkih terorističkih napada. Popularnost predsednika Olanda je u istraživanjima javnog mnjenja blago poboljšana nakon napada u julu u kojima je poginulo ukupno 86 osoba u Nici i u crkvi u Normandiji. Garig to objašnjava "refleksom nacionalnog jedinstva".

Sarkozi, koji je i inače usmeren na teme autoriteta i identiteta, dodatno je zaoštrio retoriku. Uveren da će te teme biti u srcu predsedničke kampanje, zatražio je da se pritvori svako ko je zabeležen zbog radikalizacije.

Vetar u leđa ekstremnoj desnici

Ovakve okolnosti najviše pogoduju ekstremnoj desnici.

"Svako istraživanje javnog mnjenja pokazuje da će Marina Le Pen sigurno ući u drugi krug", navodi politikolog Francuskog instituta za javno mnjenje (IFOP) Frederik Dabi.

"Ona veoma malo govori. To joj omogućava da ne govori glupost", kao i da iskoristi okolnosti u kojima je javno mnjenje usmereno na pitanja kojima se inače njen Nacionalni front bavi – nesigurnost, imigracija, odnos sa islamom, analizira Dabi.

Iako njegov diskurs nema sličnosti sa Le Penovom, gradonačelnik Bordoa Alen Žipe je takođe donekle povučen, i više igra na kartu odmerenosti u poređenju sa aktivizmom svog rivala Sarkozija.

Čini se da mu se takva strategija isplati. On je sa pozitivnim mišljenjem 48% ispitanika u vrhu list ličnosti o kojima Francuzi imaju pozitivno mišljenje.

Paradoksalno, Žipe koji ima 71 godinu i bio je premijer od 1995. i 1997. i nekoliko puta ministar između 1986. i 2012. sada na izvestan način "predstavlja oličenje promena jer nikada nije bio predsednik", navodi Garig.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Izmena zakona o radu kao političko samoubistvo
  
• 

  Vesti

  : Oland na udaru kritika zbog plana za oduzimanje državljanstva
  
• 

  Vesti

  : Mučna vremena za francuskog predsednika
  
• 

  Vesti

  : Sarkozi u pritvoru