Za italijanskog premijera Matea Rencija referendum o ustavnoj reformi 4. decembra biće jedan od ključnih trenutaka u političkoj karijeri, pošto će se odlučivati i o njegovoj političkoj budućnosti. Ishod referenduma je neizvestan, jer je veliki broj građana neopredeljen. Ako Rencijev pokušaj da reformiše politički sistem u Italiji propadne na referendumu, to međutim ne znači da će automatski biti raspisani vanredni parlamentarni izbori.

"Ako izgubim na referendumu, napustiću politiku", rekao je Renci (41) koji je izabran za premijera 2014. On je posle toga malo ublažio stav priznavši da je bila greška što je dao lični pečat referendumu.

Poslednja istraživanja javnog menjenja objavljena dve nedelje pre referenduma, pokazuju da je za 5 do 8 procentnih poena veći procenat građana koji će glasati protiv, a da je broj neopredeljenih građana veliki.

Renci je proteklih nedelja pokušavao da kroz česte intervjue, sastanke ili četovanje na internetu ubedi milione neopredeljenih građana da je reforma koju predlaže dobra i da joj je cilj da pojednostavi politički život u Italiji koja je promenila 60 vlada od 1948 godine.

Renci i njegovi saveznici iz Novog desnog centra, smatraju da će reforma okončati smenjivanje vlada i "prepucavanja" donjeg i gornjeg doma oko zakona.

Reforma predviđa drastično smanjenja ovlašćenja Senatu, gornjem domu parlamenta, koji se više ne bi izjašnjavao o poverenju vladi, ustavnim pitanjima, učešću Italije u EU ili zaštiti jezika manjina. Sa sadašnjih 315 članova koji se biraju direktno na izborima, broj senatora bi se smanjio na 100 koji bi bili imenovani.

Reformom je predviđeno i da se ograniče ovlašćenja regiona i provincija. U Italiji ima 110 provincija koje su teritorijalne organizacije srednjeg nivora, između 20 regiona i 8.000 opština.

Većina stranaka bez obzira na političko opredeljenje pozvala je građane da se izajsne protiv reforme. Takav apel su uputile stranke od ekstremne desnice do ekstremne levice, uključujući populiste iz Pokreta pet zvezda ili Severne lige, partije Forca Italija bivšeg premijera Silvija Berluskonija, kao i "odmetnute" članove Rencijeve Demokratske partije.

Stranke, osim što dele želju da svrgnu Rencija s vlasti, smatraju da reforma, zajedno sa izbornim zakonom, omogućiti preveliku koncentraciju vlasti u rukama vlade u zemlji koja je doživela fašizam.

"Ova reforma smanjuje mogućnosti za participaciju i narodni suverenitet. Ponižava parlament i previše vlasti koncentriše u rukama vlade, bez neophodne protivteže", rekao je za AFP bivši premijer Masimo D'Alema, član Rencijeve stranke.

Mnogi mladi Italijani će glasati protiv reforme. Studentkinja iz Napulja Ana Bazile (22) rekla je da to što će Senatu biti smanjena ovlašćena a njegovi članovi neće biti birani direktno, znači da se ide ka smanjivanju demokratije.

"Ova reforma mi se čini suveše složenom i kao da nije napravljena za nas", kaže radnica u kafiću Federika Nikozija (25).

Drugi, međutim, smatraju da je reforme dobra i da ne bi bila moguća pre tri godine, a da Renci ima viziju budućnosti zemlje i da je uspeo da je prenese.

Neizvesnost oko ishoda referenduma izaziva bojazni u ostatku Evrope i na tržištima jer se strahuje da bi Italija, treća privreda u zoni evra, mogla da udje u novi period nestabilnosti.

Američki predsednik Barak Obama, nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker nisu štedeli napora već su otvoreno pozvali Italijane da podrže reformu.

Pokret pet zvezda i Severna liga zahtevaju da se raspišu vanredni izbori ako se građani na referendumu izjasne protiv reforme.

Međutim, to nije dovoljno jer samo predsednik Italije Serđo Matarela može da odluči da se parlament raspusti.

Ako se Renci i povuče, to neće automatski dovesti do raspivanja izbora, pošto bi Matarela mogao da ga ponovo imenuje za mandatara koji će obezbediti većinu.

Izvor: AFP

Foto:

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Renci, reforme i paradoks referenduma