Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Renci, reforme i paradoks referenduma
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.11.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Italijani će početkom decembra izaći na referendum i glasati za ili protiv izmena ustava zemlje. Ocenjuje se da to glasanje može da gurne Italiju u novu krizu i ugrozi njenu budućnost u zoni evra, ali i da joj pruži šansu da poboljša rad vlade i zakonodavstvo. Cilj izmena je da se unapredi politička stabilnost u zemlji koja ima 64. vladu od 1945. godine. Ulog na referendumu 4. decembra je i politička budućnost premijera jer će rezultat izjašnjavanja pokazati da li je Renci doneo političke promene koje je obećao 2014.
Predložene reforme, koje se smatraju najznačajnijim u Italiji od Drugog svetskog rata, treba da uobliče parlament i pojednostave izborni sistem i tako donesu preko potrebnu političku stabilnost.
Renci tvrdi da će izmene omogućiti zakonodavcima da usvajaju teške reforme koje su dobre za ekonomiju ali su politički nepopularne.
Reforme treba i da označe kraj važećeg sistema po kome svaki zakon moraju da odobre oba doma u isto vreme, što je proces koji može da potraje godinama.
Ustavnom reformom znatno se ograničava moć gornjeg doma italijanskog parlamenta. Broj senatora smanjuje se sa 315 na 100 i više nehe biti direktno birani, već će biti regionalni predstavnici -gradonačelnici ili članovi regionalnih saveta.
Nije međutim jasno kako će i koji kandidati biti izabrani, upozorava ekspert za italijansku politiku Nikola Keloti (Nicola Chelotti) sa Lafbor Univerziteta London (Loughborough University London).
Italija je jedina zemlja u zapadnoj Evropi u kojoj donji dom parlamenta i Senat imaju istu funkciju, rekao je za Juronjuz (Euronews) Keloti.
Drugi stub reformi je uravnoteženje moći regiona stavljanjem više oblasti pod kontrolu centralne vlade i uklanjanjem svih dupliranja.
Iako direktno nema veze sa referendumskim pitanjem, reforme treba gledati i u kontekstu novog izbornog zakona iz jula 2016. kojim se ukida dosadašnji proporcionalni sistem. Taj sistem pomagao je malim političkim strankama i italijanskim vladama dominirale su višepartijske koalicije.
Novi izborni zakon treba da okonča takav sistem koji je za posledicu imao veliku nestabilnost. Italija naime sada ima 64. vladu od kraja Drugog svetskog rata.
Konkretno promene znače da ako neka partija sada dobije više od 40% glasova, automatski dobija većinu, a ako ne, glasanjem jedna od dve vodeće partije dobija većinu.
Izborni zakon povezan je sa referendumom jer smanjenjem moći Senata vlada dobija na moći, upozorava Keloti. Ako se to "sklopi" sa vladom jedne partije, koju omogućava novi izborni zakon, jačaju bojazni od prevelike moći jedne partije.
Argumenti za reforme i kritike
Zalažući se za prihvatanje reformi, italijanska vlada ističe da će one uštedeti novac i smanjenjem broja političara i oslobađanjem od "beskorisnih tela", poput Nacionalnog saveta za ekonomiju i rad.
Tu je i argument da će se smanjenjem moći Senata ubrzati proces donošenja zakona i smanjiti neefikasnost.
Međutim, Keloti ističe da postoji malo dokaza da će to tako i biti. On navodi da je od pedesetih godina prošlog veka Italija donela više zakona nego Britanija, Francuska i Nemačka.
Kako dodaje, ako vlada želi da reši probleme Italije, reforme treba da "udare" na administraciju, birokratiju i pravosuđe.
Kritičari smatraju da će reforme, uz novi izborni zakon, za rezultat imati koncentraciju prevelike moći u rukama vlade.
Potez da se izabrani senatori zamene regionalnim predstavnicima takođe je kontroverzan, kaže Keloti i dodaje da će to podstaći čak i neke iz Rencijeve partije da glasaju protiv reformi.
Prisutne su i bojazni oko promene ravnoteže federalizma. Keloti ukazuje da su planovi zbrkani, što znači nove konflikte između centralne vlade i regiona o tome šta je u čijoj nadležnosti.
Bivši italijanski premijer Mario Monti rekao je u intervjuu za Korijere dela Sera (Corriere della Sera) od 18. oktobra da reforme o kojima će se Italijani izjašnjavati na referndumu nisu "otišle dovoljno daleko".
On je istovremeno odbacio opasnost od većih političkih i ekonomskih problema u slučaju da birači glasaju protiv reformi. Inače, Montijeva popularnost opala je nakon što je bio premijer tehničke vlade 2011-13. ali je i dalje uticajan u inostranstvu, navodi agencija AP.
Protivnici kažu da će reforma, kada se uzme zajedno sa novim izbornim zakonom koji je već odobren u parlamentu, dati novom premijeru preveliku moć. Kako ukazuju, predsednik vlade imaće pet godina sa garantovanom parlamentarnom većinom, bez straha čak i od pretnje pobunom u sopstvenim redovima jer reizbor poslanika neće zavisiti od njihove popularnosti među biračima već od odnosa sa liderom partije.
Tu se krije i jedna od najvećih bojazni od ustavnih promena - kako će one funkcionisati u sprezi sa posebnim zakonom o izbornoj reformi, koji nije ukljucen u refrendum, a koji olakšava partijama koje pobede na izborima da uzmu većinu mesta u donjem domu parlamenta.
Rencijeva budućnost
Renci je morao da raspiše referendum, koji će biti održan 4. decembra, nakon što nije uspeo da progura reforme kroz parlament.
Zatim je napravio grešku povezujući svoju političku budućnost sa ishodom referenduma, smatra Keloti.
On kaže da je to dovelo do toga da opozcicija gleda na referendum kao na glasanje o Renciju i njegovoj vladi, umesto kao na glasanje o specifičnim reformama.
Renci sada nastoji da razbije vezu između rezultata referenduma i njegove budućnosti.
Problem za Rencija je taj što Italijanima ne treba pričati o političkoj nestabilnosti jer su je iskusili mnogo puta i preživeli, piše britanski Ggardijan.
Opozicioni političari se umesto za najavljenu Rencijevu ostavku ako refenredum ne uspe zalažu za nove izbore.
Ako Renci ode ...
Paradoks je što referendum koji treba da donese stabilnost vlade u izuzetno nestabilnoj Italiji može da gurne zemlju u novu krizu.
Rencijevo povlačenje ne bi nužno značilo nove i brze izbore. Italijanski predsednik, kaže Keloti, prvo će pokušati i naći još jednu kombinaciju partija da se formira vlada.
Međutim, ako ne uspe, raspisaće nove izbore koji bi mogli da "otvore vrata" evropskeptičnom Pokretu pet zvezda.
"Postoje neki ljudi koji su protiv reformi ali bi mogli da za njih glasaju jer ako Renci izgubi i povuče se, otvoriće se pitanje šta će se desiti sledeće", kazao je Keloti za Juronjuz.
"Čak i ako se ne povuče, ostaje ozbiljno pitanje šta će se desiti na sledećim izborima sa Pokretom pet zvezda. Oni kažu da žele referendum o evru", dodao je Keloti.
Kontekst
Stopa nezaposlenosti u Italiji u avgustu je bila 11,4% a dug 132,7% bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili drugi po veličini u EU posle Grčke.
Istovremeno su italijanske banke opterećene velikim nenaplativim zajmovima i možda su im potrebne znatne finansijske "injekcije".
Međunarodni monetarni fond smatra da se italijanska ekonomija neće vratiti na nivo beležen pre krize 2008. još najmanje deset godina.
"Investitori ne govore toliko o tome kako Italija može da izgubi šansu da se sredi već o tome kako bi Rencijev odlazak mogao da vrati zemlju u političku pometnju i izazove širu krizu u ekonomiji EU", piše poslovni list Ekonomist (The Economist).
Izvir: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
