Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rumuni se nadaju da posle izbora neće oslabiti borba protiv korupcije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.12.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mnogi Rumuni se nadaju da posle parlamentarnih izbora 11. decembra neće posustati borba protiv korupcije koja je dobila zamah posle tragedije izazvane požarom u Bukureštu 2015. godine. Za favorita na izborima, međutim, važe socijaldemokrate čiji je nekadašnji lider Viktor Ponta morao da zbog nezadovoljstva građana posle tragedije podnese ostavku na mesto premijera. Predsednik Rumunije Klaus Joanis je stavio do znanja da neće ponuditi mandat za formiranje vlade nekome ko je imao problema sa pravosuđem, ciljajući na Pontu i lidera socijaldemokrata Livijua Dragnea.
Prema istraživanju javnog mnjenja instituta IRES, 95% Rumuna bi želelo da borba protiv korupcije bude prioritet vlade koja bude izabrana na izborima 11. decembra.
Međutim, mogućnost da se na vlast vrati Socijaldemokratska partija (PSD), izaziva bojazan da bi ti napori mogli da oslabe, rekla je Cveta Petrova iz nezavisnog instituta Jurejža grup (Eurasia Group).
"Ako koalicija levice dođe na vlast, ona će pokušati da uspori borbu protiv korupcije. Proteklih godina već je bilo pokušaja da se ograniče nadležnosti Specijalnog tužilašta za borbu protiv korupcije (DNA)", dodala je ona.
Borba protiv korupcije je dobila na zamahu posle požara u klubu "Kolektiv", u kome je više desetina osoba izgubilo život 30. oktobra 2015. Tada je više desetine hiljada mladih izašlo na ulice okrivljujućii političare koje su smatrali moralno odgovornim jer su vlasnici kluba zanemarivalii propise o bezbednosti zahvaljujući podmićivanju.
"Iznenada, posledice korupcije su postale vrlo konkretne: 64 mrtvih", rekao je Mihai Politeanu, osnivač udruženja Inicijativa Romanija koja se rodila iz nezadovoljstva građana posle kobnog požara.
Premijer Viktor Ponta je podneo ostavku i formirana je tehnička vlada na čelu sa bivšim evropskim komesarom Dačijanom Čološom, što je probudilo nadu u početak nove ere.
"Posle tragedije u Kolektivu, ljudi su počeli da sanjaju o zemlji u kojoj se neće umirati ni zbog čega, zemlji koja neće biti toliko podrivena korupcijom, i političarima sa više sluha za potrebe građana", rekao je profesor ustavnog prava Jon Stanomir.
Specijalno tužilaštvo za borbu protiv korupcije (DNA), sada oslobođeno od političkog mešanja, krenulo je u ofanzivu. Osim što je Ponta optužen za utaju poreza i pranje para, protiv mnogih drugih zvaničnika su pokrenute istrage.
U nadležnosti DNA, u koje građani imaju najviše poverenja posle Rumunske pravoslavne crkve i vojske, spada i zaplena imovine stečene kriminalom. Tužilaštvo je prošle godine zaplenilo imovinu vrednu više od 500 miliona evra prošle godine i izjedstvovala konačne presude u 90% slučajeva, kaže glavni tužilac Kodruta Kovezi za AFP.
Međutim, pravosuđe sada strahuje od povratka Socijaldemokratske partije na vlast.
Ta stranka je favorit na izborima sa podrškom oko 40% birača. PSD ima stabilno biračko telo, posebno na selu i u malim gradovima. Nijedna druga partija nije se usredsredila na te građanime koji su najviše pogođeni siromaštvom i nezaposlenošću, rekao je za AFP sociolog Barbu Matesku.
Iza socijaldemokrata su po podršci dve stranke desnog centra, Liberalna nacionalna partija (PNL) i Unija za očuvanje Rumunije (USR) sa ukupnom podrškom od 35 do 40 % glasova.
Kovezijeva je rekla da razume "zabrinutost" nosilaca pravosudnih funkcija za budućnost posle godina pokušaja da se izmene nadležnosti DNA, ukinu odredđena krivična dela ili uvode imunitet.
Negativan signal, prema analitičarima, predstavlja to što je predsednik Rumunije Klaus Joanis žestoko kritikovan kada je rekao da neće za mandatara imenovati nekog ko je imao problema sa zakonom.
On je tima ciljao dva funkcionera socijaldemokrata, Pontu i lidera stranke Livijua Draganea, koji je osuđen proletos na dve godine zatvora uslovno zbog izborne krađe i umešanosti u slučaj fiktivnih zaposlenja.
Druga stranka, međutim, kritikuje tužioce da "fabrikuju" političke slučajeve protiv Joanisovih protivnika, dok Kovezijeva u odbranu iznosi stopu pravosnažnih presuda i ističe da bi bilo vrlo teško da "fabrikovan" slučaj bude potvrđen u više instanci i od različitih sudija.
Korina Rebeđea iz Centra za analize evropske politike sa sedištem u SAD navodi da ima dostan načina da se borba protv korupcije ograniči.
"Pritisci, izmene zakona, smanjen budžeta (za na primer DNA), odbijanje da se ukine imunitet – eto menija koji možemo da očekujemo u slučaju da se na vlast vrate stranke koje su podrivale pravosuđe", rekla je ona.
Međutim, Mihai Politeanu smatra da je borba protiv korupcije uzela maha i da je nepovratan proces. "Kampanje za destabilizaciju DNA protekih godina imale su suprotan efekat i danas bi bilo vrlo teško za nekog političara da pokuša da ometa njene aktivnosti", rekao je on.
"Sudije su osetile slobodu, znaju da mogu da gone i osude (visoke zvaničnike) bez straha", dodao je on.
Prvi test spremnosti političkih partija da poštuju propise uslediće odmah posle izbora. Prema zakonu iz 2001. osoba koja je osuđivana ne može biti imenovana za ministra, čime bi bio pogođen predsednik PSD Liviju Dragnea.
PSD je saopštio da će objaviti ime budućeg premijer tek posle konstituisanja parlamenta, što se očekuje posle 19. decembra.
U slučaju da na izborima pobede stranke desnog centra, očekuje se da Čološu bude povereno formiranje vladi. Čološa podržava Joanis, a zagovara budžetsku disciplinu i nastavka politike transparentnog trošenja javnih sredstava.
Predizobnom kampanjom su dominirala populistička obećanja, poput povećanja plata i penzija i smanjenje proeza.
Rumunija je izašla iz recesije i ove godine bi trebalo da ostvari privredni rast do 4,8%, ali svaki četvrti građanin živi u siromaštvu. Oko tri miliona od 20 miliona stanovnika napusitlo je zemlju u potrazi za poslom u inostranstvu.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
