Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kriza u Egiptu zasenila druge teme EU samita
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.02.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri EU zatražili su u petak (4. februara) na samitu u Briselu da u Egiptu odmah počne mirna tranzicija vlasti. Oni su najoštrije osudili nasilje i pozvali sve strane na dijalog kako bi se sprovele reforme i organizovali slobodni izbori. EU je najavila i podršku procesu tranzicije i ekonomskim i socijalnim reformama. Politička kriza u Egiptu gurnula je u drugi plan glavne teme samita EU o energetici i inovacijama.
"Sve strane moraju pokazati uzdržanost, moraju izbegavati dalje nasilje i moraju početi mirnu tranziciju ka vladi nacionalnog jedinstva. Evropski savet naglašava da ovaj proces tranzicije mora početi odmah", saopštio je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej (Van Rompuy).
U saopštenju se navodi da lideri EU sa najvećom zabrinutošću prate situaciju u Egiptu.
"Evropski savet najoštrije osuđuje nasilje i sve one koji mu pribegavaju i ohrabruju ga. Evropski savet naglašava pravo svih građana da slobodno i mirno demonstriraju, uz odgovarajuću zaštitu snaga reda", dodaje se u saopštenju.
Predsednici vlada ili država EU su naglasili da je neprihvatljiv svaki pokušaj da se ograniči slobodni protok informacija, uključujući napade i zastrašivanje novinara i aktivista za ljuda prava.
Oni su pozdravili mirno i dostojanstveno izražavanje legitimnih, demokratskih, ekonomskih i socijalnih težnji naroda Tunisa i Egipta koje su u skladu sa vrednostima za koje se zalaže EU. Evropski savet naglašava da se demokratski zahtevi građana moraju rešavati putem dijaloga i političke reforme uz puno poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda i putem slobodnih i pravednih izbore.
Evropski savet je pozvao sve strane da se uključe u dijalog u tom cilju i najavio da je EU odlučna da pruži punu popdršku procesu tranzicije ka demokratskoj vladavini.
Lideri EU su zatražili od visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton (Catherine Ashton) da prenese ovu poruku tokom predstojeće posete Tunisu i Egiptu i da preduzme korake i mere za pružanje podrške Evropske unije tranziciji i reformskim procesima u tim zemljama, ali i za jačanje saradnje i podsticanje razmene i ulaganja u cilju ekonomskog i socijalnog razvoja.
Eštonova u senci članica EU
Egipatska kriza je bacila svetlo i na ograničenja na koje nailazi Eštonova u svom delovanju kao visoka predstavnica koja treba da zastupa stavove cele EU u spoljnim pitanjima.
Background Demonstracije u Egiptu počele su 25. januara, inspirisane narodnom pobunom u Tunisu 14. januara u kojoj je svrgnut predsednik Zin El Abidin Ben Ali posle dve decenije vladavine. Građani Egipta nezadovoljni su 30-ogodišnjom autokratskom vladavinom Mubaraka i traže rešavanje socijalnih pitanja. U demonstracijama je poginulo prema nezvaničnim podacima UN oko 300 ljudi.
Mubarak je 2. februara rekao da se neće kandidovati na izborima u septembru i da će pristupiti ustavnim i socijalnim reformama do kraja mandata. Ukazao je da ne namerava da napusti zemlju, kao što je do uradio dugogodišnji predsednik Tunisa Zine al-Abidine Ben Ali.
Banka Kredi agrikol (Credit Agricole) procenjuje da tekuća politička kriza košta Egipat najmanje 130 miliona dolara dnevno. U Egiptu banke i berza ne rade već duže od nedelju dana, kao i većina fabrika. Desetine hiljada turista napustilo je zemlju. Neredi su doveli do skoka cena hrane u nekim delovima Kaira.
Premijeri Velike Britanije, Nemačke, Italije i Španije i predsednik Francuske su u četvrtak (3. februara) objavili zajedničko saopštenje u kome su osudili napade na novinare u Egiptu i pozvali egipatske vlasti da odmah počnu tranziciju vlasti.
"Samo brza i mirna tranzicija ka vladi nacionalnog jedinstva omogućiće da se prevaziđu izazovi sa kojima se Egipat suočava. Ovaj proces tranzicije mora odmah početi", navodi se u saopštenju.
Ketrin Ešton je odvojeno objavila saopštenje koje se, prema rečima njene portparolke, ne razlikuje suštinski. "Pozivam egipatske vlasti da odmah počnu stvarnu i suštinsku tranziciju ka istinskoj demokratskoj reformi, otvarajući put za slobodne i pravedne izbore", rekla je Eštonova.
Ovo nije prvi put da Eštonova, kako se čini, nailazi na teškoće da dovoljno snažno reaguje. Od događaja nakon revolucije u Tunisu to je, međutim, postalo očigledno. Prema Lisabonskom sporazumu, visoki predstavnik za spoljne odnose treba da izražava stavove EU, ali zajedničke stavove i dalje formiraju same članice.
Pre dva dana poslanici Evropskog parlamenta su kritikovali Ketrin Ešton da nije uspela da odgovori na zahteve svog položaja i da je "druga violina" u evropskoj spoljnoj politici. Lider liberalne grupe ALDE u Evropskom parlamentu Gi Verhofštad (Guy Verhofstadt) rekao joj je ironično da je jedino "evropsko" reagovanje bila izjava turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana koji je poručio Mubaraku da mora da posluša svoj narod i da ode s vlasti.
Eštonova je, međutim, uzvratila upitavši evropske poslanike da li misle da su joj dali dovoljno "instrumenata i sredstava" da bi imala istaknutiju ulogu.
Belgijski premijer Iv Leterm (Yves Leterme) je zamerio vodećim članicama EU da žele da se guraju u prvi plan u vezi s Egiptom i da potisnu Eštonovu koja treba da govori u ime cele EU. "Evropa mora da govori jednim glasom, glasom Eštonove", rekao je Leterm novinarima po dolasku na samit u Brisel.
Stavovi novih članica EU
Članice EU iz istočne Evrope nisu pozvane da potpišu pismo pet "velikih" članica EU, ali se niko, kako se čini, nije uvredio, pošto je očigledno da lideri pet potpisnica mogu da stvarno razgovaraju sa Mubarakom i izvrše pritisak. Istočnoevropske zemlje i posebno Poljska biće zadovoljne ako im se za uzvrat omogući da predvode napore u Istočnom partnerstvu.
Za razliku od rata u Iraku 2003. godine sada nema podela između "stare" i "nove" Evrope, rekli su stručnjaci za nemački Euraktiv.
Almut Meler (Moller) iz Nemačke asocijacije za spoljnu politiku rekla je da nema velikih razilaženja u strategiji članica EU prema Egiptu i strategije SAD. Ona je dodala da je glavni problem EU bio taj što nije predvidela šta će se desiti.
Da bi povratila kredibilitet, EU se mora više uključiti i uputiti tim posmatrača na predsedničke izbore u Egiptu. Unija bi trebalo da uspostavi kontakte sa opozicijom, čak i sa radikalnim islamskim pokretima, smatra Melerova.
Slovački Euraktiv je preneo da događaji u severnoj Africi nakon revolucije u Tunisu podsećaju na talas promena 1989. godine u centralnoj i južnoj Evropi. Slovački ministar spoljnih poslova Mikulaš DZurinda je rekao da ga situacija u Egiptu podseća pomalno na "plišanu revoluciju" u nekadašnjoj Čehoslovačkoj, ali da ima više razlika nego sličnosti.
Njegov češki kolega Karel Švarcenberg (Schwarzenberg) nagovestio je da EU nema prave sagovornike među egipatskom opozicijom.
"EU poznaje (bivšeg direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju Muhameda) El Baradeja i to je otpriliko to. Lider Muslimanske braće (Muhamed Badi) je rekao da je pušten iz zatvora ali da ga niko nije kontaktirao", rekao je on i dodao da ostaje da se vidi ko će biti lider opozicije.
Švarcenberg je ocenio da tako nije bilo 1989. godine u Čehoslovačkoj kada je lider promena bio Vaclav Havel koji je bio odavno poznat kao opozicioni lider i disident. "Ne znamo za nekog takvog u Egiptu", rekao je on.
U međuvremenu, administracija predsednika SAD Baraka Obame (Barack) pregovara sa vodećim egipatskim zvaničnicima o mogućnosti da Mubarak odmah podnese ostavku i da se formira prelazna vlada koja bi mogla da organizuje slobodne izbore krajem godine, rekli su 3. februara američki zvaničnici.
Izvor: EurActiv.com i EurActiv.rs
Stavovi
Američka agencija za strateške analize Stratfor smatra da neće biti suštinske promene u Egiptu, čemu se, kako ocenjuje, nada i administracija predsednika Baraka Obame. Opoziciju bi zadovoljio odlazak Mubaraka, ali će bilo koja vladajuća elita, ako i kada stupi na vlast, zavisiti od vojske, navodi se u analizi.
"Garant državne stabilnosti jesu oružane snage, što znači da poredak koji je uspostavio Gamal Abdel Naser 1952. godine neće uskoro doživeti bitnije promene. Zato SAD nisu zabrinute zbog kraja 'Mubarakove ere' i ustvare traži da osporeni predsednik bolje ode pre nego kasnije", zaključuje Stratfor.
Izvor: EurActiv
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
