Britanska premijerka Tereza Mej nije ustuknula pred velikim javnim pritiskom da američkom predsedniku Donaldu Trampu uskrati državne počasti prilikom najavljene posete Britaniji. Dnevnik Gardijan donosi ocenu da insistiranje na SAD kao ključnom partneru može da naškodi odnosima Velike Britanije sa evropskim partnerima, i to u presudnom trenutku kada se odlučuje o istupanju iz Unije.

Više od 1,5 miliona građana Velike Britanije potpisalo je peticiju kojom se traži da se Trampu omogući ulazak u zemlju isključivo kao šefu vlade, ali da mu se uskrati prava državna poseta koja uključuje počasti poput večere sa britanskom kraljicom. Ova peticija, koja je inicijalno bila pokrenuta pre Trampove odluke da zabrani ulazak na teritoriju SAD za građane sedam pretežno muslimanskih zemalja, nakon te odluke je privukla veliku pažnju.

"Poslala sam poziv (...) i on i dalje važi", izjavila je Mej krajem dana 30. januara na konferenciji za novinare u Dablinu, na kojoj je reklla da ima "drugačiji" stav o imgraciji.

Dok se Mej obraćal ajavnosti u glavnom gradu Irske, ispred njene rezidencije u Londonu održan je protestni skup na kojem su prema proceni policije učestvovale desetine hiljada ljudi, koji su vikali "Neka vas bude sramota Tereza Mej", a nosili su i transparente "otpor rasizmu, otpor Trampu" i "ne pružajmo ruku fašistima".

Okupljanja su održana i u drugim gradovima Britanije, pre svega u Mančesteru i Edimburgu.

Nepredvidivi partner u nezgodno vreme

Zapravo, nakon početnog ponosa Britanaca što je njihova premijerka bila prva inostrana liderka koja je primljena u Beloj kući u Vašingtonu nakon Trampovog stupanja na funkciju, oduševljenje je brzo splasnulo. Tik nakon njene posete SAD, američki predsednik je doneo spornu zabranu ulaska u zemlju za građane sedam muslimanskih zemalja, a Mej u prvo vreme nije želela da kritikuje taj predsednički ukaz, čime je izazvala salvu kritika.

U noći između 28. i 29. januara, iz kabineta premijerke pokušali su da poboljšaju stanje, ali je po mišljenju mnogih šteta već učinjena pa Terezu Mej i u sopstvenoj stranci kritikuju da žrtvuje ljudska prava zarad "posebnih odnosa" sa Vašingtonom.

Dnevnik Gardijan donosi ocenu da izbor nepredvidivog i neukrotivog Trampa kao glavnog saveznika u periodu istupanja iz EU ne nagoveštava da će Bregzit proteći onako lako kako se vlada nadala.

Gardijan donosi ocenu Čarlsa Granta iz Centra za evropsku reformu da će Britanci jureći dobre odnose sa SAD narušiti odnose sa Evropom u trenutku kada su im dobri odnosi potrebni.

"Što se više britanski ministri dodvoravaju Trampu i izbegavaju da kritikuju njegove najgore ispade, i što više oglašavanje (američkog predsednika) razotkriva pogled na svet koji je veoma različit od evropskog (uključujući i britanski), više će britanci delovati daleko Evropljaima, i njihova meka moć će se urušiti", navodi Grant.

Britanija ističe SAD kao značajnog trgovinskog partnera, ali su evropski zvaničnici ovog meseca upozorili vladu u Londonu da ne pregovara o trgovinskim sporazumima pre nego što istupi iz EU i da bi takav potez mogao da onemogući povoljan dogovor sa EU o odnosima nakon Bregzita.

Zvanično pokretanje procedure za istupanje iz EU očekuje se do marta, a britanski parlament 31. januara  je počeo raspravu o zakonu kojim bi se ovakva procedura započela. Nacrt Zakona o evropskoj uniji (obaveštenje o povlačenju) je veoma kratak tekst, kojim se traži od poslanika da premijerki daju ovlašćenje da obavesti EU o nameri da istupi iz Unije u skladu sa članom 50 osnivačkog sporazuma Unije.

Rasprava će trajati i 1. februara, i nakon toga od 6. do 8. februara, pa će uslediti glasanje. Podneto je već pet amandmana, čiji cilj je da onemoguće istupanje. Dnevnik Dejli Telegraf preneo je da su poslanici konzervativaca dobili nalog da ostanu do ponoći u parlamentu kako se njihovo odsustvo ne bi iskoristilo da se usvoji neki od amandmana, što inače nije moguće jer imaju većinu u parlamentu.

Vlada se obratila parlamentu nakon što joj je to naložio sud, po žalbama građana i organizacija koje smatraju da je parlament odlučivao o ulasku u EU, a sada treba i o istupanju.

Glavna diskusija u Britaniji odnosi se na način istupanja, budući da je premijerka najavila "tvrdo" istupanje koje podrazumeva povlačenje sa jedinstvenog evropskog tržišta.

Teške reči na račun Trampa

Kada je reč o aktuelnoj Trampovoj odluci o imgiaciji, u Londonu tvrde da su dobili izuzeće za svoje građane koji imaju dvojno državljanstvo jedne od zemalja koje su pogođene odlukom. Međutim, to nije umanjilo otpor Britanca prema ovakvoj odluci.

Peticiju o Trampovoj poseti će razmatrati britanski parlament, pošto je to predviđeno za sve peticije koje je potpisalo više od 100.000 građana. Konkretan zahtev je da se Trampu uskrate državne počasti ukoliko poseti Veliku Britaniju.

Ovo je druga najpopularnija peticija svih vremena na sajtu Parlamenta, a najpopularnija je bila peticija sa zahtevom da se irganizuje drugi referendum o Bregzitu, koju je potpisalo više od četiri miliona Britanaca.

Trampova migratorna politika i odnos vlade u Londonu već je bio na meti kritika poslanika britnaskog parlamenta, pa je laburistički poslanik Denis Skiner Trampa okarakterisoao kao fašistu dok je Emili Tornberi koja je zadužena za spoljne poslove u laburističkoj stranci ukazala da je Terezi Mej trebalo "38 sati da skupi hrabrost da kaže nešto što su svi rekli već u petak", kada je Trampov ukaz o imigraciji donet.

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije rekao je da Trampovu odluku smatra greškom, ali je i istakao "ključni značaj" odnosa Londona i Vašingtona.

Izvor: AFP i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Trampova odluka: ideologija i poslovni interesi
  
• 

  Vesti

  : Bez saglasnosti parlamenta nema Bregzita