Zvaničnici SAD i Evrope zabrinuti su da će odluka američkog predsednika o zabrani ulaska izbeglicama i državljanima mnogih muslimanskih zemalja naškoditi bezbednosti zapadnog sveta. U pisanju ove zabrane su, prema pisanju Gardijana, uticaj imali ideologija uže grupe oko američkog predsednika, izostanak konsultacija sa državnim institucijama i Trampovi poslovni interesi.

Američki predsednik Donald Tramp je 27. januara uveče potpisao dekret kojim je zabranio ulazak izbeglicama u SAD na 120 dana, bez obzira na zemlju porekla, dok zabrana za sirijske izbeglice nije oročena. Na 90 dana je zabranjen i ulazak državljanim sedam zemalja sa muslimanskom većinom, koje Vašingtom smatra leglom terorista: Iran, Irak, Libija, Somalija, Sudan, Sirija i Jemen.

Prema pisanju Gardijana, veruje se da nije bilo konsultacija sa pravosuđem, državom, odbranom ili ministarstvima unutrašnje bezbednosti, koji bi mogli da razmotre uticaj takve mere na spoljne odnose SAD, na njenu bezbednost, ali i pravne obaveze.

Zvaničnici smatraju da će jasna namera da se zabrani ulazak muslimanima biti dobro oruđe u rukama ekstremista poput Islamske države, dok će naškoditi i odnosima sa vladama u arapskom i islamskom svetu čija saradnja je od ključnog značaja za pronalaženje mogućih terorista.

Razmena obaveštajnih podataka već je pod pretnjom zbog neizvesnosti oko toga da li će Trampova vlada koristiti torturu, budući da je sam predsednik insistirao na stavu da su metode torture poput takozvanog simuliranog davljenja efikasne. Prema nekim informacijama bezbednosni tim prethodnog predsednika Obame je upozorio izraelske i britanske obaveštajce u pogledu razmene osetljivih podataka sa Trampom dok se ne razjasni da li je bilo dosluha sa Moskvom tokom predizborne kampanje u SAD.

Postavlja se i pitanje proizvoljnosti Trampove liste zemalja čijim građanima je zabranjen ulazak u SAD, budući da je jedan zapadni zvaničnik ukazao da su zemlje u kojima Tramp ima poslovne interese – Egipat, Saudijska Arabija i Turska, dok sa druge strane dok nijedan napad na SAD nisu izveli državljani sedam zemalja uvrštenih u Trampovu odluku.

"Sa tačke gledišta borbe protiv terorizma, ovo nema nikakvog smisla. Reč je o političkom činu, koji nije zasnovan na nacionalnoj beznednosti", rekao je on a preneo Gardijan.

Protiv Trampove odluke ustali su i neki od najistaknutijih Republikanaca, na čijoj listi je Tramp pobedoo. Senatori Džon Mekejn i Lindzi Grejam izdali su zajendičko saopštenje u kojem su ocenili da će ovakav postupak samo naškoditi borbi protiv terorizma. Trampovom odlukom se šalje jasna poruka muslimanima da nisu dobrodošli, a baš muslimani koji odbijaju "apokaliptičnu ideologiju mržnje" su najvažniji saveznici u borbi protiv Islamske države.

Naglo pogoršanje u Trampovoj Americi

Kako navodi Gardijan, evropske ambasade su tokom nedelje koja je prethodila odluci slale ohrabrujuće poruke u svoje zemlje, tvrdeći da će imenovanje konvencionalnih konzervaticaca na značajne položaje ograničiti islamofobne tendencije koje su pomogle Trampu da dođe na čelo države. Neki od primera su postavljanje Džejmsa Matisa na mestu ministra odbrane, Džona Kelija za unutrašnje poslove i Reksa Tilersona za šefa spoljnih poslova,

Međutim, do vikenda se videlo da je to bio samo spisak lepih želja, budući da je Matis, koji se ranije izjašnjavao protiv mera usmerenih na muslimane, iz prikrajka gledao kako predsednik potpisuje odluku o zabrani ulaska u SAD 27. januara, dok je u Stejt departmentu i pre zvaničnog dolaska Tilersona organizovana čistka među višim kadrovima.

Zabrinutost raste i zbog jače uloge koja se daje nekadašnjem direktoru desničarskog internet sajta Brajtbart (Breitbart) Stiva Banona (Steve Bannon), a strahuje se i da bi veću ulogu mogao da dobije savetnik u nacionalnoj bezbendnosti Majkl Flin (Michael Flynn), koji je tokom izborne kampanje u SAD retvitovao lažne vesti, a imao je i plaćenu saradnju sa kanalom Raša tudej, koji je vezan za vlast u Moskvi.

Zbunjenost u Evropi

U Evropi je za sada najburnija reakcija u Velikoj Britaniji, koja ove godine očekuje i zvaničnu posetu američkog predsednika. Više od milion Britanaca je do ponedeljka pre podne potpisalo peticiju tražeći da se Trampu, ukoliko poseti Ostrvo, uskrate počasti koje prate državnu posetu uključujući i večeru kod kraljice Elizabete II u Bakingemskoj palati.

Ističe se da bi takav susret mogao biti neprijatan za kraljicu, i da Trampa diskvalifikuju ozloglašena mizoginija i vulgarnost.

Peticija je pokrenuta pre donošenja dekreta protiv migracija, ali je od njenog donošenja broj potpisnika osetno povećan. Peticije nsa sajtu Parlamenta može da potpiše svaki stanovnik u zemlji, a poslanici moraju da raspravljaju o peticijama koje potpiše više od 100.000 ljudi, mada nisu prinuđeni da o njima odlučuju.

Britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson saopštio je da je dobio obećanje Trampove administracije da se zabrana neće odnositi na državljane Velike Britanije koji imaju dvojno državljanstvo neke od sedam zemalja sa Trampove liste. Međutim, činjenice su ga demantovale, pa je američka ambasada u toj zemlji saopštila da je prestala da im izdaje vize.

Prethodno je u Berlinu takođe saopšteno da su vize za predstavnike ovih sedam zemalja prestale da se odobravaju.

Rojters je preneo izjavu portparola Evropske komisje Margaritisa Šinasa da EU dobija "oprečne informacije" o tome da li će zabrana pogoditi građane EU sa dvojnim državljanstvima ovih zemalja, i naveo da EU ne diskriminiše ljude koji dolaze na osnovu rase, nacionalnosti ili religije.

Prethodno je američka administracija razjasnila situaciju državljana sedam zemalja sa Trampove liste koji imaju i stalni boravak U SAD ili dvojno američko državljanstvo, saopštivši da će oni imati iuzeće.

Haos na licu mesta

U SAD je Trampova odluka dovela do niza protesta, i hiljade ljudi su se okupile u Vašingtonu, Njujorku, Bostonu i drugim gradovima, noseći transparente dobrodošlice izbeglicama.

"Ovo je početak urušavanja naših građanskih sloboda i ustavnih prava, a znamo kuda taj put vodi", rekao je gradonačelnik Njujorka, demokrata Bil de Blazio.

Budući da je Trampova odluka stupila na snagu bez odlaganja, mnogi ljudi su bili blokirani na aerodromima, bilo u SAD nakon dolaska, bilo u Evropi i drugde u svetu gde ih aviokompanije nisu pustile da se ukrcaju.

Intervencija jedne federalne sudije iz Bruklina omogućila je nekima sa validnim vizama da ipak uđu u SAD, ali budući da do sada nije završena procena ustavnosti Trampove odluke ona ostaje na snazi.

Nakon toga je deo ljudi sa aerodroma pušten u SAD, ne zna se koliko ih je još blokirano, a bilo je i zveštaja i da su ljudi silom upućivani u avione.

Kanada je objavila da će blokiranim izbeglicama dati privremeni boravak u toj zemlji.

Deo američkih vlasnika firmi je svoj protest novom propisu izrazilo ponudom pomoći imigrantima kojima je zabranjen ulaz u SAD: internet kompanija za iznajmljivanje smeštaja Er bi en bi (Airbnb) ponudila je besplatni smeštaj, a Starbaks (Starbucks) posao.

Izvor: Gardijan, AFP i S.V.

Foto:

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Da li se vraćaju mračne tridesete?
  
• 

  Vesti

  : Obama bi da Merkel spasava liberalni Zapad od Trampa
  
• 

  Vesti

  : EU spremna na saradnju, čeka da Tramp otkrije karte