 Reizbor Poljaka Donalda Tuska na čelo Evropskog saveta dodatno je produbio jaz u odnosima EU i Poljske koja se odlučno protivila njegovom novom mandatu. Varšava je upozorila da ponovni izbor Tuska predstavlja opasan presedan i dokaz da Nemačka dominira Unijom i odbila da podrži zaključke samita. Na samitu EU, na inicijativu članica na istoku Unije, pokrenuto je pitanje lošijeg kvaliteta prehrambenih proizvoda koji se prodaju u tim članicama.
Za reizbor Tuska glasalo je 27 članica EU, bez Poljske koja je pokušala da sabotira njegov reizbor tako što je postavila svog kandidata. Poljsku premijerku Beatu Šidlo na cedilu je 9. marta ostavio i mađarski premijer Viktor Orban, od koga je zvanična Varšava očekivala da se makar uzdrži od glasanja.
Ishod glasanja potvrdio je snažnu podršku koje su lideri EU predvođeni Nemačkom i Francuskom, iskazivali Tusku.
Poljska vlada konzervativaca, koji smatraju Tuska političkim neprijateljem, ocenila je da njegov reizbor predstavlja opasan presedan pošto je ignorisana volja jedne članice iz koje pritom dolazi taj kandidat.
Poljska je zato odlučila da ne prihvati zaključke samita.
Evropski izvori su rekli da poljska blokada ne utiče na reizbor Tuska, pošto se radi o zasebnom pravnom aktu koji donosi kvalifikovana većina, odnosno dovoljno je da ga podrži 21 zemlja čiji je udeo u stanovništvu EU 65%.
Takođe, završna deklaracija samita može biti objavljena u ime predsedavajuće EU, što je sada Malta, rekao je malteški premijer Džozef Muskat.
Zaključci su objavljeni u formi zaključaka predsednika Evorpskog saveta i naglašeno je da ih je podržalo 27 članca ali da nije postignut konsenzus tako da se pominjanje Evorpskog saveta u dokumentu ne sme tumačiti kao zvanična podrška te institucije.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je ocenila da reizbor Tuska predstavlja znak stabilnosti za celu Uniju, a francuski predsednik Fransoa Oland da "koherentnosti i kontinuiteta".
Tusk je rekao da će učiniti sve što je u njegovoj moći kako bi EU postala bolja, zajedno sa članicama EU "bez izuzetka".
Upitan kako će komunicirati sa vlastima u Varšavi Tusk je rekao kratko: "Na poljskom".
Tusk je stupio na dužnost krajem 2014, a sadašnji mandat mu ističe u novembru 2019. Kao predsednik Evropskog saveta nastaviće da koordinira redovne samite Unije na kojima se utvrđuju politički priopriteti Unije.
Varšava : Odluka po diktatu Nemačke
"Znamo sada da je EU pod diktatom Berlina", rekao je šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski, a takvu ocenu je izneo i lider vladajuće poljske stranke Pravo i pravda (PiS) Jaroslav Kačinjski.
Kačinjski je zahtevao od EU da ne omogući reizbor Tuska, pravdajući to njegovim navodnim mešanjem u unutrašnje poslove Poljske, da se Tusk navodno ponaša kao lider antidržavne poljske opozicije, a pretio je i da će Poljska izdati poternicu za hapšenje Tuska.
"Jako loše je to što je izabran čovek koji gazi sva do sada obavezujuća pravila EU, pre svega pravilo neutralnosti. Prekršen je princip da se na visoke evropske funkcije biraju ljudi koji imaju podršku svoje države", kazao je Kačinjski 9. marta uveče novinarima u Varšavi.
Kačinjski gaji ličnu netrpeljivost prema Tusku, između ostalog jer tog svog glavnog uspešnijeg političkog rivala krivi za navodnu zaveru zajedno s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom za ubistvo njegovog brata blizanca, predsednika Poljske Leha Kačinjskog koji je poginuo u avionskoj nesreći kod Smolenska 2010. godine.
Lider poljskih konzervativaca optužio je EU da je pod dominacijom Nemačke i da više ni izdaleka ne liči na Uniju kakvu su zamislili njeni osnivači.
"To je organizacija kojom dominira jedna država. Nema šta da se krije da je ta država Nemačka. Ne krijem da nas je razočarao mađarski premijer Viktor Orban, ali svesni smo koliko je veliki bio pritisak na njega", kazao je Kačinjski.
On je ocenio da će EU, ako ne skrene s puta kojim je očigledno pošla, postati "samo deo istorije".
"Pravo i pravda je odlučni pristalica ostanka Poljske u EU. Ali to mora da bude Unija u kojoj nije moguće izabrati na funkciju nekoga uprkos protivljenju njegove rođene države", kazao je Kačinjski.
Hajka poljskih vlasti na Tuska na evropskoj areni, duboko je razočarala regionalne saveznike Poljske iz Višegradske grupe i baltičkih zemalja.
Češki premijer Bohuslav Sobotka izjavio je da je Tusk izabran za prvi mandat kao zajednički kandidat Višegradske grupe i da Poljska nije imala pravo da, uprkos volji ostale tri zemlje te grupe, minira njegov reizbor i rizikuje da "nova Evropa" izgubi visokog zvaničnika koji razume njene potrebe i radi u korist regiona.
Na naslovnim stranama velikih poljskih dnevnika osvanili su naslovi poput "Poljska usamljena u EU", "27 prema 1, pobeda Tuska", dok su listovi bliski vlastima pozdraivli su "hrabrost" i "nepopustljivost" poljske diplomatije izložene "strašnom pritisku" u Briselu.
Žečpospolita, dnevnik naklonjen stavovima umerene desnice, ocenio je da "neuspeh vlade PiS-a potpuni poraz, poraz kakav vladajuća stranka do sada nije doživela. To je primer loše diplomatije", dodaje list.
Gazeta viborča, dnevnik naklonjen levici, ocenio je da će otvoreni rat protiv EU imati loše posledice po Poljsku.
Sajt nacionalisitčke desnice wpolityce.pl ocenjuje da je Tusk ponovo izabran "u okviru nemačke zone uticaja".
Na dnevnom redu i kvalitet proizvoda u istočnim članicama
Posle izbora Tuska, lideri 28 članica EU su razmotrili trgovinsku politiku, u okolnostima u kojima raste otpor građana prema sporazumima o slobodnoj trgovini, pre svega sa Kanadom (CETA) i SAD (TTIP). Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je rekao da će Evropa objasniti svetu da je i dalje "kontinent slobodne trgovine i trgovine uređene propisima".
Zemlje Višegradske grupe su na poslednji samit progurali problem uobičajene prakse nadnacionalnih kompanija da prave i prodaju isti proizvod pod istim imenom u jednom kvalitetu sa određenim sastojcima za Zapad, a sasvim drugi, osetno lošiji, premda često ne i jeftiniji, za postkomunističke članice EU i susede kao što je region Zapadnog Balkana.
U zaključcima samita navodi se da je 27 članica – bez Poljske pošto je odbila da podrži završni dokument, pozdravilo odluku Evropske komisije da radi na pitanju različitog kvaliteta prehrambenih proizvoda na jedinstvenom tržištu.
Na sastanku ministara poljoprivrede EU 6. marta evropska komesarka zadužena za prava potrošača Vera Jurova pozvala je sve članice da prikupe i dostave dokaze o tome kako bi Evropska komisija mogla da utvrdi razmere problema i predloži rešenje. Jurova je obećala i da će tražiti od tela koje prate lanac proizvodnje da se posvete tom pitanju.
Slovačka i Hrvatska su pisanim putem upozorile kolege na sve veći problem razlike u kvalitetu prehrambenih proizvoda koji se prodaju pod isitm imenom i etiketom.
Slovačka Državna veterinarska i prehrambena uprava obavila je nedavno test 22 proizvoda i uporedila njihov sastav u Slovačkoj i Austriji. Ta služba je otkrila da je u slučaju 10 proizvoda, uključujući mlečne proizvode, piće, proizvode na bazi ribe, začinske dodatke, slatkiše i čaj, postojale velike razlike u kvalitetu, dok su u slučaju tri proizvoda na bazi mesa otkrivene manje razlike u kvalitetu.
"Novim Evropljanima" trgovinske mreže i nadnacionalne kompanije prodaju pod istim imenom namirnice s manjim udelom mesa, više masti, veštačkim zaslađivačima, konzervansima, ustanovio je slovački test, a često po istim ili i višim cenama iako je kupovna moć manja nego na Zapadu.
Mađarska je u februaru upozorila na lošiji kvalitet nutele, koka-kole ili kakaa neskvik nego u Austirji.
Fico: Lošiji kvalitet hrane za nove Evropljane pre politički problem
Slovački premijer Robert Fico izrazio je 10. marta zadovoljstvo što se na samitu EU probila i tema lošijeg kvaliteta hrane i drugih proizvoda za "nove" Evropljane, iako zemlje Višegradske četvorke nisu uspele u potpunosti da tu praksu zabrani Evropska komisija.
"Naša misija je delimično ispunjena. EU mora da potvrdi da će preduzeti mere da se eliminiše negativna praksa sa kojom niko ne moža da se složi. Možda to izaziva nervozu kod nekih predstavnika Evropske komisije, da neće hteti da se bave kečapom, ali ja odgovaram da je to pre politički nego tehnički problem. Reč je o kredibilitetu EU kao institucije", rekao je posle samita Fico, javljaju slovački mediji.
Na samitu je od dva predloga šefa Evropske komisije Žan Klod Junkera - da Evropska agencija za zaštitu potrošača dobije nadležnosti da izdejstvuje isti kvalitet na celom evropskom tržištu ili da se prvo naprave nacionalne analize a da zatim same zemlje kažnjavaju tu nefer praksu, odabran drugi.
Slovački premijer Robert Fico ocenio je i to kao diplomatski uspeh, posebno što će se različitim aršinima za robe za stare i nove Evropljane razgovarati na evropskom nivou u julu do kada EK mora da pripremi niz konkretnih mera i preporuka.
Do sada su na sve upozorenja, pre svega iz Češke koja već nekoliko godina pravi analize, proizvođači i sama EK odgovarali da je za različiti sastav navodno kriv lokalni ukus potrošača a da EU dovoljno obavezuje da se navedu svi sastojci, te potrošač zna šta kupuje.
Izvor: AFP, Beta
Foto: Beta/AP
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
