Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Nepodeljena EU, uz napredak u različitim brzinama: Deklaracija iz Rima
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.03.2017. |
|
|
|
|
|
|
Šefovi država i vlada zemalja Evropske unije su 25. marta u Rimu usvojili Deklaraciju o budućnosti Unije u kojoj naglašavaju da će EU "ostati nepodeljena", "napredovati različitim brzinama i snagom u istom pravcu" i "biti otvorena za one evropske zemlje koje poštuju i ulažu napore da uvreže naše vrednosti". Prenosimo tekst deklaracije u celini. U Londonu, Berlinu i drugim gradovima održani su skupovi podrške EU, a u Srbiji najava samita nije bila velika tema za štampu.
Rimsku deklaraciju su šefovi država ili vlada 27 zemalja EU, sem Velike Britanije, usvojili na 60. godišnjicu potpisivanja ugovora o osnivanju Unije u Rimu. Taj novi dokument daje političke, programske smernice za utvrđivanje budućih nužnih promena u ustrojstvu i politici u svim sektorima Unije, koje je u Beloj knjizi predložila Evropska komisija.
Prenosimo u celini tekst Deklaracije koji su distribuirali Pres tim EU info centra u Beogradu (http://euinfo.rs/) i Delegacija EU u Srbiji (www.europa.rs).
Background Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija potpisale su 25. marta 1957. Rimske ugovore prema kojem je 1. januara 1958. osnovano Evropsko zajedničko tržište. Organizacija je kasnije nazvana Evropska ekonomska zajednica, danas Evropska unija.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izjavio je u Rimu da jedinstvo 27 zemalja jedini način da se osigura opstanak Unije, dok je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavio da je obeležavanje 60. godišnjice osnivačkog sporazuma Unije "veoma tužan momenat" bez učešća Velike Britanije. Usvojena je deklaracija o budućnosti Unije, a u Rimu su održani skupovi pristalica i protivnika EU, dok je skup podrške Uniji organizovan i u Berlinu, kao i u drugim evropskim gradovima, a u Londonu skup protiv istupanja iz Unije.
U Berlinu je više hiljada ljudi učestvovalo u maršu za Evropu u Berlinu. Učesnici manifestacije su simbolično razbili zid od kartona koji je podignut na mestu nekadašnjeg Berlinskog zida koji je delio grad. Marš podrške Evropi počeo je kod Bebelplaca, a učesnici su se preko centralnog bulevara Unter den Linden uputili do Brandenburške kapije. Uz poruke "Evropa ujedinjena u solidarnosti" i "Srećan rođendan EU", okupljeni su kod Brandenburške kapije pustili balone u bojama zastave Unije. Prema organizatorima, manifestaciji se pridružilo oko 6.000 građana.
Slični marševi za Evropu održani su i u drugim evropskim glavnim gradovima.
U Londonu je održan skup protiv Bregzita - po sunčanom vremenu i pod sloganima "Ujedinjeni za Evropu" i "Zaustavite Bregzit", 80.000 ljudi izašlo je na londonske ulice uprkos pojačanim merama bezbednosti, podatak je organizatora. Uz poruke "Terorizam nas neće podeliti, Bregzit hoće", demonstranti su u Londonu istakli zastave EU, par dana posle napada ispred Parlamenta u kojem su četiri osobe poginule i oko 50 ranjeno. Okupljeni su održali minut ćutanja za žrtve.
U listovima u Srbiji najava samita nije bila značajna tema 25. marta i veću pažnju su mu posvetila samo dva lista. List "Danas" objavio je specijalni dodatak povodom godišnjice osnivanja Evropske unije. Za list su govorili i pisali ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, ambasadori Nemačke, Italije, Belgije, Francuske i Holandije. U autorskom tekstu za "Politiku", šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport napisao je da su pre 60 godina potpisani Rimski ugovori bili temelj da se Starom kontinentu obezbede nezapamćen mir, prosperitet i bezbednost.
RIMSKA DEKLARACIJA
Deklaracija lidera 27 država članica i Evropskog saveta, Evropskog parlamenta i Evropske komisije:
Mi, lideri 27 država članica i institucija EU, ponosni smo na postignuća Evropske unije: izgradnja evropskog jedinstva je hrabar i dalekovidan poduhvat. Pre 60 godina, dok smo se oporavljali od tragedije svetskih ratova, odlučili smo da se povežemo i podignemo naš kontinent iz pepela. Izgradili smo jedinstvenu Uniju sa zajedničkim institucijama i snažnim vrednostima, zajednicu mira, slobode, demokratije, ljudskih prava i vladavine prava, veliku privrednu silu sa nenadmašnim nivoom socijalne zaštite i nege.
Evropsko jedinstvo je započelo kao san nekolicine, a preraslo je u nadu mnogih. Evropa se tada ponovo ujedinila. Danas smo ujedinjeni i jači: stotine miliona ljudi širom Evrope ima koristi od života u proširenoj Uniji koja je prevazišla stare nesuglasice.
Evropska unija se suočava sa nezapamćenim izazovima, kako globalnim, tako i domaćim: regionalnim sukobima, terorizmom, sve većim migracijskim pritiskom, protekcionizmom i društvenim i privrednim nejednakostima. Odlučni smo u nameri da se zajedno uhvatimo u koštac sa izazovima u svetu koji se brzo menja i da svojim građanima ponudimo bezbednost i nove mogućnosti.
Evropsku uniju ćemo učiniti jačom i otpornijom tako što ćemo podići nivo jedinstva i solidarnosti među nama i poštovati zajednička pravila. Jedinstvo je istovremeno nužnost i naš slobodan izbor. Kada bismo delovali pojedinačno, globalna dinamika bi nam dodelila sporednu ulogu. Jedinstvo je naša najbolja šansa da utičemo na tu dinamiku i da branimo naše zajedničke interese i vrednosti. Delovaćemo zajedno, uz menjanje ritma i intenziteta prema potrebi, ali u istom smeru, kao što smo radili u prošlosti, u skladu sa Ugovorima i držeći otvorena vrata svima koji žele da nam se pridruže. Naša Unija nepodeljena i nedeljiva.
U narednih deset godina želimo da Unija bude sigurna i bezbedna, prosperitetna, konkurentna, održiva i društveno odgovorna i voljna i sposobna da odigra glavnu ulogu u svetu i oblikovanju globalizacije. Želimo Uniju u kojoj će građani imati nove mogućnosti za kulturni, društveni i ekonomski rast. Želimo Uniju koja će i dalje biti otvorena prema evropskim zemljama koje poštuju naše vrednosti i koje se obavezuju na njihovo unapređivanje.
U vremenima punim promena, sa svešću o zabrinutosti naših građana, posvećeni smo Rimskoj agendi i obavezujemo se da ćemo raditi na:
1. Sigurnoj i bezbednoj Evropi: Uniji u kojoj se svi građani osećaju bezbedno i u kojoj mogu da se slobodno kreću, u kojoj su naše spoljne granice zaštićene; Uniji sa delotvornom, odgovornom i održivom migracijskom politikom koja poštuje međunarodne standarde; Evropi koja je rešena da se bori protiv terorizma i organizovanog kriminala.
2. Prosperitetnoj i održivoj Evropi: Uniji koja stvara rast i otvara radna mesta; Uniji čije snažno i povezano jedinstveno tržište koje evoluira i otvoreno je prema tehnološkoj transformaciji kao i stabilna i snažnija jedinstvena valuta otvaraju put za rast, koheziju, konkurentnost, inovacije i razmenu, naročito za mala i srednja preduzeća; Uniji koja promoviše trajan i održiv rast kroz investicije, strukturne reforme i rad na zaokruživanju ekonomske i monetarne unije; Uniji čije su privrede bliže jedna drugoj; Uniji čija je energija sigurna i pristupačna, a životna sredina čista i bezbedna.
3. Socijalnoj Evropi: Uniji koja se oslanja na održivi rast kako bi promovisala privredni i društveni napredak kao i koheziju i konvergenciju, a koja istovremeno čuva integritet unutrašnjeg tržišta; Uniji koja u obzir uzima raznolikost nacionalnih sistema i ključnu ulogu socijalnih partnera; Uniji koja unapređuje ravnopravnost muškaraca i žena i prava i jednake mogućnosti za sve; Uniji koja se bori protiv nezaposlenosti, diskriminacije, socijalne isključenosti i siromaštva; Uniji u kojoj su mladima pruženi najbolje obrazovanje i obuka i u kojoj mladi mogu da studiraju i pronađu posao širom kontinenta; Uniji koja čuva našu kulturnu baštinu i promoviše kulturnu raznolikost.
4. Snažnijoj Evropi na globalnoj sceni: Uniji koja dodatno razvija postojeća partnerstva i izgrađuje nova i promoviše stabilnost i prosperitet u svom neposrednom susedstvu na istoku i jugu, ali i na Bliskom istoku i širom Afrike kao i na globalnom nivou; Uniji koja je spremna da preuzme veći stepen odgovornosti i doprinese stvaranju konkurentnije i integrisanije odbrambene industrije; Uniji koja je posvećena jačanju zajedničke bezbednosti i odbrane, između ostalog kroz saradnju i komplementarnost sa Organizacijom Severnoatlantskog sporazuma, uzimajući u obzir nacionalne prilike i pravne obaveze; Uniji koja učestvuje u Ujedinjenim nacijama i zastupa multilateralni sistem zasnovan na pravima, koja je ponosna na svoje vrednosti i štiti svoje ljude, a istovremeno promoviše slobodnu i fer trgovinu kao i pozitivnu globalnu klimatsku politiku.
Težićemo ostvarivanju ovih ciljeva čvrsto uvereni da je budućnost Evrope u našim rukama i da je Evropska unija najbolji instrument za postizanje naših ciljeva. Obećavamo da ćemo uzeti u obzir razloge za zabrinutost naših građana i reagovati na njih kao i da ćemo sarađivati sa našim nacionalnim parlamentima. Radićemo zajedno na nivou na kom je moguće postići stvarne rezultate, bilo da se radi o nivou Evropske unije, nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, u duhu poverenja i lojalne saradnje, između država članica i između njih i institucija Evropske unije, u skladu sa načelom supsidijarnosti. Daćemo dovoljno prostora za manevar koji je potreban na različitim nivoima za jačanje potencijala Evrope u pogledu inovacija i rasta. Želimo da Unija bude velika u pogledu velikih pitanja i mala u pogledu malih. Promovisaćemo demokratski, delotvoran i transparentan proces donošenja odluka i bolje postizanje rezultata.
Mi, kao lideri koji sarađuju u okviru Evropskog saveta i naših institucija, staraćemo se o sprovođenju današnje agende kako bismo je pretvorili u stvarnost sutrašnjice. Ujedinili smo se da bi nam bilo bolje. Evropa je naša zajednička budućnost.
(Deklaracija na engleskom jeziku na sajtu Saveta EU)
Povezani sadržaj
|
|
|