Podrška NATO u Nemačkoj raste, kao i u drugim evropskim zemljama, ali bi u eventualnom konfliktu sa Rusijom samo manjina Nemaca podržala odbranu zemlje partnera, pokazalo je novo američko istraživanje. Najveću podršku NATO ima u Poljskoj i Holandiji. Istovremeno sa ove strane Alantika NATO veću podršku uživa među konzervativcima a u SAD kod levice i liberala. Ispitanici iz sedam evropskih zemalja i Kanade veruju da bi SAD pritekle u pomoć u hipotetičkom ratu sa Rusijom.

NATO u poslednje vreme prolazi kroz težak period. SAD, najmoćnija članica organizacije sa novim liderom Donaldom Trampom optužila je NATO da je "zastareo". Novi američki predsednik nagovestio je i da favorizuje tešnje odnose sa Rusijom.

Ipak, pravac se promenio i Tramp više ne misli da je NATO zastareo i tvrdi da je ta organizacija "bedem međunarodnog mira", piše Euraktiv Nemačka.

U međuvremenu se u Evropi povećavaju budžeti za odbranu a uloga NATO dobija novi strateški značaj i na samitu u Briselu 25. maja Alijansa će pokušati da povrati staru slavu.

Nova studija Istraživačkog centra Pju (Pew), koja je obuhvatila građane evropskih zemalja, SAD i Kanade, pokazala je da se "imidž NATO popravlja sa obe strane Atlantika".

Najveću podršku NATO ima u Poljskoj i Holandiji gde ga odobrava po 79% ispitanika. Nemačka je treća po podršci (67%) a slede Kanada (66%), SAD i Britanija sa po 62%, Francuska (60%) i Španija (45%), pokazuju rezultati istraživanja američkog tink-tenka.

Razlike u mišljenjima između građana Evrope i SAD uočavaju se međutim kada je reč o delovima političkog spektra koji podržava NATO. Sa ove strane Alantika, NATO najveću podršku uživa među konzervativcima (u Nemačkoj 77%) dok Alijansu u SAD snažnije podržavaju levica i liberali (81% prema 48% američkih konzervativaca).

U vreme kada je u Evropi uloga vojnog elementa u bezbednosnoj politici veća, autori istraživanja pokušali su da utvrde i koliko je snažna solidarnost u NATO.

Rezultati pokazuju da je Nemačka spremna da podrži vojnu intervenciju NATO manje od drugih zemalja. Samo 40% ispitanika, ili dva procentna poena više nego 2016, podržalo bi pružanje vojne podrške partneru u "ozbiljnom vojnom konfliktu" sa Rusijom.

Međutim, u svih sedam evropskih zemalja obuhvaćenih istraživanjem i Kanadi postoji konsensus da bi se u takvom sukobu trebalo osloniti na SAD. Uprkos kontradiktornim signalima od Trampove izborne pobede naovamo, 65% nemačkih ispitanika veruje da bi američka vlada poštovala svoje obaveze u hipotetičkom ratu sa Rusijom.

Čak i u Španiji, u kojoj je podrška NATO najmanja, 70% anketiranih veruje da bi Amerikanci pritekli u pomoć alijansi.

Samit u Briselu u popodnevnim satima 25. maja biće prvi na kome će biti Tramp a prvi put kao članica na samitu učestvuje i Crna Gora čiji se formalni prijem očekuje početkom juna.

Inače, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u martu je tražio od članica da sedištu Alijanse dostave detaljne planove nacionalne potrošnje za odbranu.

Kako piše Euraktiv Nemačka, članice NATO mogle bi da se dogovore, sa ciljem da udovolje SAD, da ponovo povećaju vojnu potrošnju. Tako bi NATO na kraju mogao da ima velike koristi od Trampovog "voilm-ne volim" stava prema Alijansi.

Izvor: EurActiv.com

Foto: NATO

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zabrinutost u Briselu uoči Trampove posete
  
• 

  Vesti

  : Britanci odlažu osnivanje vojnog komandnog centra EU
  
• 

  Vesti

  : Nemačka jača vojne veze sa saveznicima iz EU
  
• 

  Vesti

  : EU spremna na saradnju, čeka da Tramp otkrije karte