Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kineski koridor na Balkanu - tačka sporenja severa i juga Evrope
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 31.05.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zapadni Balkan postao je jedna od najpoželjnijih tačaka za pristup Kine Evropskoj uniji i koridor do severa Evrope od grčke luke Pirej finansira se u Pekingu, međutim, Brisel strahuje da se pravila EU neće poštovati a velike luke na severu EU se ne raduju konkurenciji. Vlada u Pekingu luku Pirej i prugu Beograd - Budimpešta smatra glavnom kapijom za kineski izvoz u Evropu.
Na nedavnom panelu o infrastrukturi Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju održanom u grčkom gradu Seres svi učesnici svoja izlaganja fokusirali su na ulogu i ciljeve Kine, piše 31. maja briselski portal Euraktiv.
Viši istraživač na Holandskom institutu za međunarodne odnose Frans-Pol van der Puten (Frans-Paul van der Putten) kaže da će koridor krenuti od grčke luke Pirej i prema severu, preko Srbije i Mađarske, stići do centralne i severne Evrope.
Prema rečima holandskog istraživača, region Crnog mora bio je jedina alternativa Kine koridorima kojima dominiraju SAD (Indijski okean) i Rusija (Arktik). Najveći geopolitički rizik za Kinu je antagonizam Rusije i SAD, dok je EU manja briga, naveo je on.
Kineska brodska kompanija (COSCO), koja u državnom vlasništvu, 2016. godine preuzela je većinski deo grčke luke Pirej. Vlada u Pekingu smatra Pirej glavnom kapijom za kineski izvoz u južnu, istočnu i centralnu Evropu, ali i glavnim centrom za prekomorski transport preko i oko Sredozemnog mora.
Van der Puten je istakao da je kineska vlada sada sposobna da utiče na trgovinske rute između Kine i EU i dodao da je glavni koridor luka Pirej, ali i pruga Beograd - Budimpešta, koju finansira Peking.
Izgradnja brze pruge koja bi povezala Beograd i Budimpeštu koštaće 3,2 milijarde evra. Kina, Srbija i Mađarska potpisale su u decembru memorandum o razumevanju za rekonstrukciju 370 kilometara duge pruge. Sporazum je stvorio tenzije sa EU, koja ukazuje na nepoštovaje pravila Unije.
"Kina se fokusira na Grčku i Srbiju, ali i na ostale zemlje Zapadnog Balkana, koje imaju dobit od povoljnih kineskih kredita za infrastrukturnu projekte", kazao je holandski istraživač.
Ključne kineske investicije
Profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Jelica Stefanović-Štambuk naglasila je da su kineske investicije od ključne važnosti za masovno deindustrijalizovanu Srbiju.
Ona je dala primere kineskih investicija koje se koriste za izgradnju saobraćajne infrastrukture, uključujući i preuzimanje Železare Smederevo.
"Kina raste, dok EU ne raste", rekla je Stefanović-Štambuk.
Ambasador Mihael Kristides (Michael Christides), generalni sekretar Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju, naglasio je da su kineske investicije na Zapadnom Balkanu izazvale "dvoumljenje na severu Evrope, a posebno u Briselu".
Kristides je rekao da je ovakva situacije "veoma logična", objašnjavajući da zemlje u regionu žele da privuku kineske investicije i fondove kako bi poboljšale infrastrukturu, dok severna Evropa, koja već ima razvijen infrastrukturni sistem, to vidi kao pretnju.
Strah velikih luka
Kristides je govorio da velike luke na severu, poput onih u Roterdamu i Hamburgu, "strahuju" da bi zbog novih projekata na jugu mogle da izgube na obimu posla.
Diplomata je naveo da se o ovoj temi "široko diskutuje u Briselu" i dodao da Kina nije poštovala sva svetska pravila u trgovini.
"Bojim se da će ono što trenutno vidimo biti nova tačka sporenja između severa i juga Evrope", kazao je on.
Jedan od pokazatelja koji govori u prilog takvog razvoja situacije je odluka kompanje HP (Hewlett-Packard) da izmesti deo svoje distribucije iz Roterdama u luku Pirej.
Kineski uticaj, kako se navodi, popunjava prazninu na Zapadnom Balkanu, koji gubi nadu u proširenje EU.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
