Glasanje Evropskog parlamenta protiv odobravanja statusa tržišne privrede Kini nije konstruktivan korak, i Peking očekuje da EU poštuje svoje međunarodne prema toj zemlji, izjavio je 16. maja šef kineske diplomatije Vang Ji. Prema sporazumima u okviru Svetske trgovinske organizacije, Kina bi ove godine mogla da dobije status tržišne privrede, što bi njenim trgovinskim partnerima otežalo uvođenje zaštitnih mera za jeftin uvoz iz te zemlje. Profesor međunarodne političke ekonomije Univerziteta Harvard Dani Rodrik smatra da neodobravanje statusa tržišne privrede i antidampinške mere ne pomažu u ispravljanju mnogih problema u svetskoj trgovini i ekonomiji, poput nepoštovanja prava radnika i narušavanja životne sredine.

"Smatramo da ova odluka Parlamenta uopšte nije konstruktivna", izajvio je kineski ministar spoljnih poslova vang Ji na konferenciji za novinare sa francuskim šefom diplomatije Žan-Markom Eroom (Jean-Marc Ayrault) u Pekingu.

Ocenio je da Kina traži nešto što je "jasno, jednostavno i razumno", odnosno da se svi drže obaveza koje su preuzeli odredbama protokola pristupanja Kine Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Kina je prilikom pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji 2001. godine registrovana kao netržišna privreda, uz obećanje da se njen status revidira 15 godina kasnije, odnosno krajem 2016. godine. Mnoge velike i razvijene zemlje već su odobrile Kini status tržišne privrede – poput Argentine, Čilea i Brazila, ali SAD i EU su među onima koje bi to tek trebalo da urade.

Evropska komisija planirala je da odluku donese tokom leta, ali je rasprava prethodno pokrenuta u Evropskom parlamentu, koji se ogromnom većinom, sa 546 poslanika za, 28 protiv i 77 uzdržanih, usprotivio statusu tržišne privrede za Kinu. Parlament je pozvao Evropsku komisiju da osmisli način da se zaštita zadrži, ali uz poštovanje međunarodnih propisa, i pre svega protokola o pristupanju Kine Svetskoj trgovinskoj organizaciji.  

Odluka Evropskog parlamenta nije obavezujuća, ali je i sama Evropska komisija u danima pre tog izjašnjavanja ocenila da bi u sadašnjoj situaciji odobravanje statusa tržišne privrede Kini bilo "neodrživo".

"Želimo da evropska strana objektivno sagleda razvoj situacije u Kini, da poštuje pravila igr Svetske trgovinske organizaciej i pravne obaveze koje predviđaju međunarodna dokumenta", istakao je kineski ministar.

Jednostrani pristup problemu

Ova odluka je važna za Kinu jer njeni trgovinski partneri, dok god ima status netržišne privrede, mogu lakše da uvode posebne tarife na uvoz iz Kine, u borbi protiv nelojalnog snižavanja cena, takozvane protiv dampinške mere. Pre svega, mogu da koriste troškove proizvodnje u mnogo skupljim zemljama kao referencu za prave troškove iz Kine, čine se povećava i verovatnoća da će pronaći osnov za uvođenje mere, ali i procenjena margina dampinga.

Profesor međunarodne političke ekonomije sa Harvarda Dani Rodrik dovodi u pitanje antidampinške mere kao način da se reše problemi nefer ekonomije, i navodi da ekonomisti zato nikada nisu bili preterano skloni ovim merama.

U tekstu za Prodžekt sindikejt (Project Syndicate), Rordik navodi da samo snižavanje cena nije problem za privredu uvoznika, izuzev u slučajevima da izvoznici mogu time da ostvare monopol, pa stoga to i jeste jedan od kriterijuma koji se primenjuje u nacionalnim politikama zaštite konkurencije, dok je u okviru STO sam damping dovoljan. Zato su ove mere popularan način dobijanja zaštite u teškim vremenima, i poprimaju oblik najgoreg protekcionizma.

Od uspostavljanja STO 1995. uspostavljeno je više od 3.000 antidampinških carina, najviše u Indiji, SAD i EU. U istom periodu, zaštitnih mera koje omgućavaju privremene tarife u slučaju "ozbiljne štete" za domaća preduzeća uvedeno je samo 155, najviše u zemljama u razvoju. Razlog za tako mali broj su veće proceduralne prepreke, kao i potreba korisnika da daju kompenzaciju izvoznicima koji su pogođeni bez razloga.

Uprkos popularnosti, antidamping mere nemaju nikakav uticaj na rešavanje problema poput nelojalne konkurencije koju predstavljaju strani radnici koj niemaju osnovna prava poput kolektivnog pregovaranja i zaštite od zloupotreba na radu, kao i nelojalne konkurencije sa firmama koje narušavaju životnu sredinu, koriste decu kao radnu snagu i nude opasne uslove rada.

"Trgovina sa zemljama sa veoma različitim ekonomskom, socijalnim i poltiičkim modelima postavlja prava pitanja legitimieta. Odbijanje da se prizna postojanje takvih pitanja ne narušava samo trgovinske odnose, već podriva i legitimitet celog svetskog trgovinskog režima", smatra Rodrik.

FT: Kina aktivnija u lobiranju nego u reformama

U mišljenju Fajnenšel tajmsa navodi se da su status tržišne privrede Kini do sada uglavnom priznale zemlje u okviru širih sporazuma sa tom zemljom, uz usutupke na obe strane.

Kina je, međutim, po ovoj oceni bila mnogo aktivnija u lobiranju za status tržišne privrede nego u reformama koje su potrebne. Kao glavni problem navodi se veliko remećenje tržišta pozajmicama o kojima odlučuje država.

Zato se Fajnenšel tajms posebno osvrće na razlike u tumačenjima odredbi sporazuma o pristupanju Kine STO, navodeći da Kina sve vreme tvrdi da joj status tržišne privrede automatski sleduje 2016, i da to uglavnom nije usporavano do pre nekoliko godina.

Ukoliko bi se takav pristup potvrdio i Kina dobila taj status, u ovom trenutku bi to bio veliki udarac vladavini prava u međunarodnom trgovinskom sistemu.

U tekstu se kao najbolje rešenje navodi da EU i druge velike privrede razjasne antidampinške režime, i na taj način podstaknu Kinu da zaista liberalziuje ekonomiju. Kao druga mogućnost navodi se odobravanje statusa tržišne prvirede Kini, ali uz zaštitu za osetljive sektore.

Jedan od tih osetljivih sektora je čelik, koji je i inače u krizi, a kako je preneo britanski list Gardijan (The Guardian), udruženje britanskih čeličana (UK Steel) ukazalo je da bi odobravanje statusa tržišne privrede Kini otvorilo vrata za nekontrolisan uvoz jeftinog kineskog čelika, i time ubilo ovu industriju u Evropi.

Izvor: AFP i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Ima li spasa za evropsku industriju čelika
  
• 

  Vesti

  : Erbas otvara još jednu fabriku u Kini
  
• 

  Vesti

  : Članice EU: Evropskoj industriji čelika preti kolaps
  
• 

  Vesti

  : Kina dobila spor protiv EU pred STO
  
• 

  Vesti

  : EU razmatra davanje statusa tržišne privrede Kini