Dok predstojeći izlazak Velike Britanije iz EU otvara pitanje dublje vojne saradnje u bloku, EU  razmišlja o fondu za odbranu od milijardu evra. Evropska komisija će 7. juna objaviti planove za osnivanje fonda iz koga bi se finansirala istraživanja nove vojne tehnologije, poput dronova, sistema za odbranu od sajber napada i letelica tankera za punjenje aviona gorivom u vazduhu.

U svetlu izazova Bregzita, Evropska komisija će saopštiti da nijedna zemlja EU, čak ni najveća, ne može sama da razvije i napravi najskuplju vojnu opemu.

"Razvoj nove generacije većine glavnih odbrambenih sistema danas je van dosega pojedinačne članice EU", navodi se nacrtu dokumeta u koji je imao uvid britanski Gardijan. "Savršeno je jasno da je potrebno 'više Evrope' u odbrani i bezbednosti", dodaje se u dokumentu.

Ukoliko se članice slože, biće to prvo značajno korišćenje novca iz budžeta EU za odbranu, mada će evropskom potrošnjom i dalje dominirati plaćanja za poljoprivredu, puteve, železnicu i druge infrastrukturne projekte.

Izvori u Briselu smatraju da bi fond za odbranu mogao da dostigne milijardu evra posle 2021. nakon "startnih" 250 miliona kojima će u 2020. biti pokrenuti novi istraživački projekti. Cifre još nisu konačne i o njima članice tek treba da se slože. Ako se i dogovore, fond za odbranu će predstavljati samo delić budžeta EU koji je za 2016. bio 155 milijardi evra i iz koga gotovo tri četvrtine idu poljoprivrednicima i za projekte ekonomske pomoći siromašnijim regionima EU.

Evropska komisija će 7. juna objaviti planove, sa detaljnim predlozima za budžet za 2018, piše britanski dnevnik.

Ideja o fondu stiže usred oštre debate oko budžeta EU posle Bregzita. Naime, već se razmatra kako popuniti "rupu" od 10 milijardi evra koja će ostati posle izlaska Britanije a zemlje koje su neto davaoci za budžet, poput Švedske, kažu da neće da daju više novca.

Uprkos razmiricama oko novca, evropski lideri misle da pitanje odbrane može da obnovi 60 godina star evropski projekat nakon više godina egzistencijalnih kriza, od migracija do Bregzita. Međutim, planovi za dublju vojnu saradnju pravljeni su mnogo pre nego što je Britanija odlučila da izađe iz EU kao odgovor na rat i nestabilnost na istočnim i južnim obodima EU.

I dok evropske zemlje članice NATO povećavaju potrošnju za odbranu, Brisel je zabrinut da je Evropa na gubitku zbog dupliranja i preklapanja. Evropa ima 178 različitih sistema borbenih sredstava prema 30 koliko ima SAD, što uvećava troškove za opremu. Kako se navodi, jedan standardni NATO helikopter napravljen je u 23 verzije kako bi ispunjavao različite nacionalne specifikacije.

U međuvremenu troškovi rastu. Samo istraživanja i razvoj aviona Jurofajter tajfun koštali su 20 milijardi evra dok je ukupna potrošnja za istraživanja i razvoj u EU u 2014. bila devet milijardi.

Razvoj tog borbenog aviona, zajedničkog projekta Britanije, Nemačke, Italije i Španije, znatno je premašio i budžet i rokove.

Inače, vojne ambicije EU često su bile prigušene zbog neslaganja članica. Tako EU od 2007. može da pošalje snage za brzo reagovanje od 1.500 vojnika radi stabilizacije stanja u slučaju krize u nekoj stranoj zemlji ali to do sada nije nikada urađeno.

Jedan visoki diplomata EU nedavno je opisao te snage kao "najveći neuspeh evropske politike" dodajući da je ideja propala jer ministri odbrane članica nisu imali poverenja u EU.

Unija je takođe suzila planove za zajednički vojni komandni centar, inicijativu koju su neki britanski političari pogrešno kvalifikovali kao EU vojsku. Britanija je te planove podržala u martu samo da bi bila u mogućnosti da "izvrda" potpisivanje u poslednjem trenutku, što je naljutilo neke od najbližih britanskih saveznika.

Očekuje se da lideri EU razmatraju pitanje odbrane na samitu krajem juna, nekoliko dana nakon što Britanija počne pregovore o izlasku iz EU. Iako će realizacija planova za finansiranje fonda za odbranu početi posle Bregzita, britanski premijer će učestvovati na razgovorima u junu.

U dokumentu o Bregzitu, vlada u Londonu navela je da želi da iskoristi britansku "privilegovanu poziciju u međunarodnim poslovima da nastavi da radi sa EU na spoljnopolitičkoj bezbednosti i odbrani".

Izvor: Gardijan

Foto: Freeimages.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Britanci odlažu osnivanje vojnog komandnog centra EU
  
• 

  Vesti

  : Nemačka jača vojne veze sa saveznicima iz EU
  
• 

  Vesti

  : Ministri EU: Jačanje evropske odbrane zbog novih pretnji
  
• 

  Vesti

  : Analitičar: Pristupanje borbenoj grupi EU ubrzaće pregovarački ...