Šefovi država ili vlada zemalja Evropske unije 22. i 23. juna u Briselu treba da se dogovore o tome kako preurediti institucije i odnose među partnerima u EU da građani ponovo veruju da ih Evropa štiti od pogubnih posledica globalizacije, rastućih socijalnih nejednakosti, klimatskih promena, nasrtaja islamskog ekstremizma i da stvaranjem moćne evropske odbrane štiti granice od ilegalne imigracije i terorizma.

"Evropa koja štiti", a podstiče privredni rast i zapošljavanje - to je ključno geslo s kojim na samit EU dolazi francuski presednik Emanuel Makron koji je iznenađujuće brzo uspeo da se s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel dogovori o ponovnom pokretanju "nemačko-francuske osovine" u EU. Ali tako da ta obnovljena "pokretačka snaga" Unije ne deluje iznad ostalih partnera, već da se u svemu s njima savetuje o unaprad usaglašenim nemačko-francuskim stavovima "kako se ne bi gubilo vreme i energija na sastancima".

O pripremama za samit je francuski predsednik razgovarao s nizom evropskih lidera.

Šef Jelisejske palate će na margini samita u Briselu posebno razgovarati s liderima Višegradske grupe  - Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske, koje su potpuno odbojne prema rešavanju ključnih problema imigracije, jer odbijaju da prihvate solidarnu preraspodelu izbeglica već prispelih u EU.

Makron ih je upozorio da je reč i o evropskim vrednostima, solidarnosti, jer od posledica navale imigranata trpe naročito Italija i Grčka, a rekao je i da EU "nije samo samopusluga da se uzima novac iz zajedničkog budžeta".

Pravi "Gordijev čvor" za lidere EU je i dalje sve veća navala ilegalnih imigranata iz Afrike, preko Libije u Italiju, što je izazvalo veliku ljutnju Rima koji smatra da ostali u EU ništa ne čine da se to zaustavi, najpre na samim obalama Libije preko koje stižu desetine hiljada imigranata.

Višegradska grupa i još neke članice EU, strahuju takođe da će nastati dve kategorije zemalja u Uniji ako Francuska i Nemačka sprovedu očigledno čvrstu odluku da ojačaju zonu evra tako što bi ona dobila budžet i neku vrstu ekonomske vlade.

Makron je izazvao veliku pažnju pred samit pažljivo plasiranim velikim intervjuom za nekoliko vodećih listova u EU, u kojem je izneo i analizu i političko uverenje da su uzroci sadašnje velike nestabilnosti koja pogađa Evropu "duboka nejadnakost nastala u svetskom poretku, islamski terorizam, kao i štetne klimatske promene".

Francuski predsednik je jasno zamerio američkom predsedniku Donaldu Trampu da je "veoma nepredvidiv" u odnosima s dosad najvećim strateškim saveznicima u EU, kako kad je reč o klimi, tako i o pitanju odbrambenog savezništva.

EU i SAD se spore i zbog odluke Vašingtona da uvede dodatne sankcije protiv Rusije, dok su Berlin, Beč i Pariz utvrdili da te sankcije teško pogađaju evropske kompanije u poslovima s gasom s Rusijom, a na mala vrata otvaraju američkim firmama evropsko energetsko tržište.

Makron i kancelarka Merkel su se, po diplomatskim i medijskim izvorima, dogovorili da partnerima u EU predlože i produžetak sankcija Rusiji zbog nesprovođenja sporazuma Minsk-Moskva o rešavanju ukrajinske krize.

Ipak, Makron je poručio da se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom mora razgovarati jer je, kazao je, "cilj Putina obnavljanje 'Velike Rusije' jer on smatra da je to uslov da njegova zemlja opstane.., a ne teži da oslabi Evropu ili da nestanemo".

Kancelarka Merkel i predsednik Makron će na samitu podneti poseban izveštaj o sprovođenju sporazuma Minsk plus o rešavanju ukrajinske krize i očekuje se da predlože novu inicijativu za rešavanju tog velikog bezbednosnog žarišta u Evropi.

Velika pažnja će biti posvećena utanačenom planu Nemačke i Francuske, koji je dobio podršku više članica, za ujednjačavanje vojnih snaga i ulaganje više milijardi evra u razvoj vrhunske evropske vojne tehnologije i naoružanja.

Evropska komisija je već odobrila milijardu i po evra godišnje za tu svrhu, a cilj je se stvori "stalna struktura vojne saradnje" i, što predlaže posebno Berlin, neka vrsta generalštaba EU, koji bi konačno delotvorno "uposlio" sada postojeće elitne "borbene grupe" od nekoliko hiljada vojnika, ali s perspektivom da brzo nastanu snage EU za brzo reagovanje, sa više desetina hiljada pripadnika.

U pozivnom pismu za samit EU, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je ocenio da su populističke i demagoške snage u Evropi u uzmicanju, ali je naglasio da "ljudima moramo dokazati da smo u stanju da povratimo nadzor nad događajima koji nas gaze i štaviše užasavaju".

Tusk je pdsetio da su se lideri "još prošle godine dogovorili da će EU zaštititi svoje narode od bezbednosnih pretnji, ilegalne imigracije i nekontrolisane globalizacije, a to moramo sprovesti".

Kao što su upozorili i mnogi drugi lideri EU, i Tusk kaže da je "terorizam najveća pretnja, a najnoviji atentati snažno svedoče o radikalizaciji i ekstremistima koji su kod nas stasali".

Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Junker: EU mora da produbi integraciju u odbrani
  
• 

  Vesti

  : Junker: EU neće više regulisati dečije ljuljaške već migraciju i
  
• 

  Vesti

  : Evropa i svet ljuti na Trampa zbog Pariskog sporazuma
  
• 

  Analize i stavovi

  : Merkel ima tajni plan za preokret i vođstvo u Evropi