Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Flamance uvredilo poređenje sa Balkanom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.02.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Belgijska politička kriza prelila se pomalo u evropske vode pošto se vodeća flamanska stranka N-VA žestoko naljutila na pisanje francuskog levičarskog lista "Liberasion" (Liberation) da je ta stranka, snažnog nacionalnog opredeljenja, glavni krivac za to što belgijski političari već skoro deset meseci ne mogu da se nagode oko sastava nove vlade. Posebno je zamereno da, po tvrdnji francuskog lista, N-VA "želi raspad Belgije na jugoslovenski način".
Šef vodeće stranke u Flandriji N-VA Bart de Vever (Wever) i predsednik federalne oblasti Flandrije Kris Peters (Chris) odlučili su da više ne daju izjave ni intervjue briselskom dopisniku "Liberasiona".
Vođstvo i pristalice N-VA jako je naljutila tvrdnja "Liberasiona" da bi nacionalističko ponašanje i potezi flamanskih vlasti i stranaka, "da se to događa u Srbiji, već bili označeni na pravi način i doveli do toga da bi ta zemlja (da je već članica EU) bila izbačena iz Unije".
Portparol N-VA Jerun Overmer (Jeroen Overmeer) je pismom obavestio dopisnika "Liberasiona" Žana Katrmera (Jean Quatremer), poznatog po oštrim komentarima i raspravama i kad su u pitanju zbivanja u EU, da više neće biti nikakvog kontakta čelnika te stranke s njim jer traži da se Belgija izbaci iz Unije.
Kontakti su prekinuti i zato što je, kako je zaključeno, Katrmer jako pristrasan i Flamancima koji govore holandski pripisuje, što je i napisao, da su u Belgiji "loši momci", dok su "žtve" Valonci koji govore francuski.
Katrmer, povrh svega, jezičke institucionalne podele i zahteve Flamanaca da se i u mešovitim opštinama oko Brisela mora zvanično upotrebljavati isključivo holandski jezik tumači kao pokušaj "korišćenja nekih jezičkih sukoba u flamanskim opštinama u predgrađu Brisela za poređenje sa zbivanjima u bivšoj Jugoslaviji", smatraju u N-VA.
Background Belgija je oborila rekord u Evropi po najdužem periodu bez vlade, pošto nema vladu od parlamentarnih izbora održanih 13. juna 2010, a tekuće poslove već mesecima privremeno obavlja odlazeća vlada premijera Iva Leterma (Yves Leterme). Belgija od 2007. godine pokušava da se izbori sa političkim previranjima koja izazivaju neslaganja flamanskih i frankofonih stranaka oko uređenja zemlje i nekih finansijskih pitanja. Najnovija kriza je izbila posto je flamanska liberalna partija Open-VLD odlučila prošle godine da istupi iz vlade zbog svađe izmedu flamanskih i frankofonih stranaka oko organizacije izbornih jedinica u okolini Brisela. Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 13. juna 2010. u Flandriji je najviše glasova osvojila Nova flamanska alijansa (N-VA), dok su socijalisti odneli pobedu u Valoniji. Od tada svi pokušaji da se formira vlada, uključujući imenovanje posrednika koji je trebalo da postigne kompromis, nisu uspeli.
N-VA zamera dopisniku pariskog dnevnika i što je nekim političkim sektorima u Flandriji pripisao "autizam", a flamanskom listu levo od centra "Morgen" izjavio da flamanski političari "seju omrazu između dve zajednice koje se nikad nisu mrzele i gura ih ka etničko-jezičkom ratu koji podseća na Balkan".
Novinar "Liberasiona" uzvraća da je odbijanje izjava njegovom listu, kao već ranije još nekim listovima, suprotno osnovnim demokratskim pravilima i liči na praksu u diktaturama, a kaže i da ostaje pri izjavi "Morgenu" da "svi oblici nacionalizma ne samo što gaze pravnu državu, već su oprečni i sa evropskim vrednostima".
Portparol N-VA naglašava da se jedino može tvrditi da "nisu zdravi samo neki oblici ekstremnog nacionalizma", ali "ne i da svi nacionalizmi gaze pravnu državu" kad samo traže veću autonomiju, dok dopisnik "Liberasiona" upozorava da "balkanizacija neke zemlje može istinski imati posledice".
Francuski novinar dodaje da svi Flamanci ne misle kao N-VA i postavlja pitanje "šta bi bilo ako bi se žitelji koji govore francuski (Valonci) ponašali isto kao (vođa N-VA) Bart de Vever koji za njih kaže da su narod lenjivaca koji žive zahvaljujući prilivu flamanskog novca".
U međuvremenu je belgijski kralj Albert Drugi imenovao još jednog posrednika, vrlo cenjenog ministra finansija, Valonca Didijea Rendersa (Didier Reynders), u nastojanju da se postigne nagodba flamanskih i valonskih stranaka o formiranju federalne vlade.
Mahom mladi Flamanci i Valonci su nedavno u Briselu održali zajedničke demonstracije, zahtevajući od zavađenih političara da prestanu trvenja i konačno sastave koalicioni kabinet.
U Evropi poznati belgijski glumac Benoa Pulvord (Benoit Poelvoorde) i grupa umetnika i intelektualaca, njegovih istomišljenika, zatražili su od svojih muških sugrađana da se ne briju sve dok političari ne sastave vladu, ali zasad na ulicama Brisela nije uočena masovnija pojava bradatih žitelja.
Možda će preokret u celokupnoj političkoj, pa i nacionalnoj krizi doneti poziv belgijske socijalističke senatorke Marlen Temerman (Marleen Temmerman), inače ginekologa, da žene u Belgiji stupe u "štrajk sastavljenih nogu" i svoje muževe i partnere, naročito političare, liše uživanja u krevetu sve dok ne bude izabran novi federalni kabinet. Ovaj "seks-štrajk" je, kaže senatorka Temerman, "naravno šašava akcija, ali moramo sve pokušati".
Doktorka-senatorka navodi i da je slična situacija bila svojevremeno u Keniji, gde su žene posle dugotrajne političke krize krenule u akciju "No sex, no government".
I - posle mesec dana Kenija je dobila novu vladu.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
