Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Hamond i Foks: Izaći ćemo iz carinske unije posle Bregzita
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.08.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Velika Britanija neće ostati u carinskoj uniji tokom prelaznog perioda posle izlaska iz Evropske unije, najavili su ministar za spoljnu trgovinu Lajam Foks i ministar finansija Filip Hamond, u pokušaju da odbace sumnje o podeljenim stavovima u vladi o realizaciji Bregzita. Velika Britanija bi u tom slučaju od marta 2019. mogla da potpisuje bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama koje nisu članice EU.
Foks i Hamond su u zajedničkom članku objavljenom 13. avgusta u londonskom listu Sandej telegraf naveli da Velika Britanija neće ostati deo jedinstvenog tržišta niti carinske unije kada napusti EU u martu 2019. godine.
To znači da će Velika Britanija moći da sklapa trgovinske sporazume sa zemljama izvan EU od trenutka kad napusti zajednicu, odnosno da neće morati da čeka da tranzicija bude potpuno završena, verovatno posle tri godine.
Ministri su naveli da će Britanija u periodu posle izlaska iz Unije biti "treća zemlja, a ne stranka u ugovorima EU".
"Poštujemo volju britanskog naroda - u martu 2019. Velika Britanija će napustiti Evropsku uniju. Napustićemo carinsku uniju i bićemo slobodni da pregovaramo najbolje trgovinske sporazume po celom svetu kao nezavisna, otvorena, trgovinska zemlja. Napustičemo jedinstveno tržište, jer je održano glasanje za promenu 23. juna i to ćemo ispuniti", napisali su ministri za Telegraf.
Ministri su naveli da će Velika Britanija, kada izađe iz carinske unije, moći da gradi odnose s drugim zemljama kroz pregovore kao "nezavisna zemlja slobodna da potpisuje bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini".
Ograničeno trajanje prelaznog perioda
Hamond i Foks su u zajedničkom članku takođe naveli da će prelazni period biti ograničenog trajanja i da ne može biti izgovor za ostanak u EU.
Zagovornici Bregzita strahuju da bi dogovori postignuti tokom prelaznog perioda mogli da postanu trajni, čime bi odnos Londona i Brisela bio oblikovan tako da Britanija izgleda kao pridruženi član.
Dvojica ministara u članku tvrde da se to neće desiti.
"Želimo da naša ekonomija ostane jaka i živa tokom tog perioda promene", naveli su ministri, dodajući da je kompanijama potrebno uverenje da neće biti drastičnih promena posle Bregzita.
"Zato verujemo da je vremenski ograničen prelazni period važan za unapređenje naših nacionalnih interesa i davanje veće sigurnosti našim kompanijama", napisali su ministri.
Hamond i Foks su istakli i da tokom prelaznog perioda granice moraju da nastave da "glatko funkcionišu".
"Proizvodi kupljeni na internetu moraju i dalje da prelaze granicu, kompanije i dalje moraju da budu u mogućnosti da snabdevaju svoje klijente širom EU i naše inovativne, vodeće kompanije moraju da budu u mogućnosti da zapošljavaju talente koji su im potrebni, uključujući iz zemalja EU", naveli su ministri.
U članku se ne navodi koliko će dugo trajati prelazni period, niti kako će navedeni ciljevi biti postignuti.
Izraz jedinstva britanske vlade
Objavljivanje zajedničkog članka smatra se pokušajem da se pokaže jedinstvo vlade i da ne postoje podele o tome kako treba da izgleda prelazni period.
Foks, koji se smatra najvećim zagovornikom Bregzita među ministrima, isticao je ranije mogućnosti koje će otvoriti Bregzit i upozoravao na posledice nemogućnosti sklapanja trgovinskih sporazuma.
S druge strane, Hamond se pre referenduma zalagao za ostanak Velike Britanije u EU, isticao ekonomske rizike Bregzita, a zatim promovisao što postepeniji izlazak.
Prošlog meseca je izjavio da će "mnoge stvari ostati slične" tokom prelaznog perioda, a spekulisalo se da se zalaže za dogovor prema kojem bi Velika Britanija ostala deo carinske unije, čime bi bila sprečena da potpisuje bilateralne sporazume sa zemaljama koje nisu članice Unije.
Članak dvojice ministara pokazuje da je o nekim pitanjima koja se tiču prelaznog perioda posle Bregzita postignut konsenzus.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: European Comm
Povezani sadržaj
ision |
|
|
EurActiv Srbija
