Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Britanija nudi 40 milijardi evra za razvod
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.08.2017. |
|
|
|
|
|
|
Britanija će poštovati obaveze prema EU u brakorazvodnoj parnici, a London je spreman da plati do 40 milijardi evra kao deo paketa izlaska iz Unije, javljaju ostrvski mediji. Iz Britanije su se čuli i zahtevi da zemlja ne plati ni peni, a cifra koja se pominje u Briselu je 60 milijardi, tako da to cenjkanje predstavlja jedan od najteže rešivih problema prvog slučaja napuštanja bloka. Podatak o spremnosti Londona da isplati 40 milijardi evra objavio je i britanski Sandej tajms, citirajući tri neimenovana izvora bliska britanskoj pregovaračkoj strategiji.
Zvaničnici EU su jasno saopštili da će Britanija - inače druga zemlja Unije po doprinosu zajedniičkom budžetu iza Nemačke - morati da ispuni sve dugoročne finansijske obaveze preuzete za period 2014-2020, čak i posle izlaska predviđenog za mart 2019.
Brisel operiše sa cifrom od 60 milijardi evra i inisistira na značajnom napretku u definisanju britanskog duga pre početka razgovora o temama kao što su budući trgovinski sporazumi.
Izvor blizak temi je za EURACTIV rekao da britanski savetnici navodno insistiraju na zakonskoj osnovi na kojoj je baziran briselski zahtev. "Britanski zasupnici kažu da imaju puno saveta koji sugerišu da zemlja ne mora da EU plati 60 milijardi evra," rekao je izvor, zahtevajući anonimnost.
Isti izvor je rakao da "pokušavamo da britaksjoj vladi kažemo da ne politizuje razgovore jer je ovo pravna stvar i obaveza, a ne kazna za Bregzit kako neki pokušavaju da predstave čitavu stvar".
Iz britanske vlade nije bilo komentara na novinske izveštaje, niti zvanične potvrde koliko je zemlja voljna da plati za razvod.
Mediji u Britaniji spekulišu i da je London voljan da ponudi 10 milijardi evra godišnje u tri godine nakon napuštanja EU, a da konačno rešenje bude nađeno u detaljnim trgovinskim pregovorima.
EU poverenik za budžet Ginter Etinger je nakon pokretanja člana 50 Liabonskog dogovora za izlazak iz bloka za EURACTIV.com rekao da suma od 60 milijardi evra koja je pominjana "nije sasvim netačna".
Britanski mediji su citirali visoko pozicionirani izvor iz Vajthola koji je rekao: "Poznato je da je EU pozicija 60 milijardi, ali najniža cifra je zapravo 50. Naša je bliža sumi od 30 milijardi evra, ali stvarna cifra bi mogla biti 40 mlijardi, iako delovi javnosti i neki političari još to ne prihvataju."
Drugi izvor iz Vajthola, sedišta britanske administracije, rekao je da je granica koju je London postavio između 30 i 40 milijardi evra, a treći izvor je, prema pisanju Dejli telegrafa, izjavio da Tereza Mej neće pristati na bilo koji iznos iznad 30 milijardi evra.
Britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson, glavni zagovornik Bregzita, rekao je da EU može "samo da sanja" ako zahtev za plaćanjem bude "preteran".
Zagovornici Bregzita smatraju da bi fokus pregovora trebalo da bude na njihovom ubrzanju sa ciljem da se završe krajem 2017. To bi poslovnim zajedicama omogućilo prilagođvanje u periodu od 15 meseci do marta 2019.
Telegraf piše da su savetnici u kabinetu Tereze Mej upozorili šefove londondkog finansijskog sektora da bi britanski izlazak iz pregovora o Bregzitu bio "realna mogućnost" ako se ne može naći rešenje u vezi sa računom koji treba platiti Briselu.
Brakorazvodna računica nije, međutim, jedini problem koji treba rešiti. Ako Britanija ne bude mogla da zaključi izlazni dogovor, trgovinske odnose će onda regulisati Svetska trgovinska organizacija čija pravila dopuštaju obema stranama da nametnu tarife i carine i ostavljau mnoga druga pitanja nerešena.
Banka Engleske je upozorila da neizvesnost oko Bregzita opterećuje ekonomiju. Ministar finansija Filip Hamond bi da se izbegne dalje narušavanje biznisa, ali Brisel do oktobra traži dogovor o pravima građana EU koji su već u Britaniji i o graničnoj kontroli između Republike Irske i britanske povincije Severna Irska, i to pre nego što se razgovara o trgovinskim i dugim pitanjima.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Pixabay.com
Povezani sadržaj
|
|
|