Nacionalistička i anti-imigrantska Alternativa za Nemačku (AfD) ne samo da će ući u Bundestag, nego će biti treća po snazi partija u novom nemačkom parlamentu posle demohrišćana i socijaldemokrata. Kancelarka Angela Merkel dobila je četvrti mandat ali je Hrišćansko-demokratska unija osvojila daleko manje glasova nego što je očekivala i pregovori o budućoj koalicionoj vladi neće biti laki. Kada je reč o Srbiji, ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman izjavio je da će buduća nemačka vlada sigurno biti vlada koja će podržati put Srbije ka EU.

CDU je zabeležila najveći pad podrške između izbora, na oko 33% osvojenih 24. septembra 2017. sa 41,5% na izborima 2013.

Socijaldemokrate su dobile samo 20,5% glasova prema 25,7% u 2013.

AfD i još tri manje partije dobile su međutim više glasova nego pre četiri godine - AfD 12,6% prema 4,7% u 2013, Stranka slobodnih demokrata (FDP) 10,7% prema 4,8% u 2013, Zeleni 8,9 prema 8,4% a Levica 9,2 prema 8,6%, preneo je EURACTIV.com.

Kako se navodi, AfD će imati 94 od 709 mesta u novom Bundestagu, CDU 246, socijaldemokrate 153, liberali 80, Zeleni 67 a Levica 69.

Alternativa za Nemačku osnovana je pre četiri godine, usred krize u zoni evra, kada je protivljenje spašavanju drugih članica zone od strane Nemačke bilo snažno.

Ta stranka sa svojom evroskeptičnom platformom na izborima 2013. nije uspela da pređe cenzus od 5% i uđe u nemački parlament.

Politički analitičari kažu da je uspeh AfD veći nego što to pokazuju procenti u zemlji osetljivoj na svako oživljavanje ekstremnog nacionalizma koji je pre više od 80 godina doveo na vlast Hitlera.

Baza AfD je na nekada komunističkom istoku zemlje. Procenjuje se da je ta populistička stranka na istoku zemlje osvojila i više od 21% glasova ili gotovo dva puta više nego na zapadu.

Naime, strepnje oko imigracije, kako se navodi u analizi agencije AP, posebno su jake na istoku Nemačke iako je u tom regionu procentualno gledano relativno malo imigranata. Lideri sa istoka zemlje ipak su među onima koji imaju najtvrđi stav prema imigraciji.

List Vestdojče cajtung piše da detaljnija analiza izbornog rezultata otkriva iluziju uspešnog unutrašnjeg spajanja Nemačke.

"Iz istočne Nemačke je 27% muškaraca izabralo AfD jer se stalno osećaju uskraćenim. Politika konačno mora time da se bavi. Jer, 27 godina nakon ujedinjenja Nemačke, na zapadu zemlje nestaje strpljenje i spremnost da se na štetu sopstvene infrastrukture i investicija nastavi sa plaćanjem alimentacije istočnim pokrajinama čije stanovništvo izgleda ima problem sa tim da shvati ko se 1990. pridružio čijem sistemu vrednosti", dodaje list.

Petri u zapećku

Prvi lider AfD Bernd Luke (Bernd Lucke) napustio je partiju nakon što je izgubio bitku za lidersku poziciju od Froke Petri (Frauke Petry).

Froke Petri i drugi funkcioneri AfD od tada su nastojali da privuku umerene glasače i u tom cilju tražili su od partije da isključi članove sa ektremističkim pogledima. Međutim, poslednjih meseci mnogo radikalnije, nacionalističko krilo AfD "gurnulo je u stranu" Petri.

Protivnici AfD opisuju kao krajnje desni, čak i ekstremno desni pokret zbog ksenofobičnih stavova nekih njenih članova.

Neki iz AfD i daje izražavaju revizionističke poglede oko nemačke istorije i antisemitske ideje a ostaju članovi AfD koja će biti "najdesnija" partija u nemačkom parlamentu za 60 godina.

Ko-lider  stranke Aleksander Goland (Alexander Gauland) samo nekoliko nedelja pred izbore podstakao je nove kontroverze oko AfD rekavši "mi imamo pravo da budemo ponosni na postignuća nemačkih vojnika u dva svetska rata".

Kada je finansiranju reč, nemačke partije dobijaju sredstva iz budžeta na osnovu broja glasova osvojenih na izborima.

AfD je već prikupila milione evra od ulaska u 13 regionalnh parlamenta i Evropski parlament u poslednje četiri godine.

Nakon izbora 24. septembra, ta partija dobiće nova sredstva koja će joj omogućiti da uspostavi "pravu" kancelariju u Berlinu sa stotinama zaposlenih.

U pogledu Rusije, AfD ima pro-ruski stav i zalaže se za ukidanje zapadnih sankcija Moskvi uvedenih zbog ukrajinskog konflikta.

Agencija AP navodi da je Petri ranije ove godine putovala u Moskvu na tajni sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i da je AfD uspela da "sa zavidnim uspehom" privuče glasače ruskog porekla u Nemačkoj.

Ukazuje se i na snažnu podršku sa društvenih medija sa naloga na ruskom stranci AfD tokom poslednjih nedelja kampanje.

Nemačka će nastaviti da podržava Srbiju na putu ka EU

Pobeda demohrišćana Angele Merkel na parlamentarnim izborima u Srbiji je bila očekivana a jedino o čemu se spekulisalo i o čemu se i dalje spekuliše jeste s kim će kancelarka vladati. Za Srbiju je to pitanje važno zbog podrške na putu ka EU koju je uživala od Nemačke predvođene Angelom Merkel.

Iako je Beograd i pre izbora dobio uveravanje da se na tom planu ništa neće promeniti, sada je to sasvim izvesno.

Na izbornoj večeri 24. septembra u nemačkoj rezidenciji u Beogradu ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman izjavio je da će buduća nemačka vlada sigurno biti vlada koja će podržati put Srbije ka EU.

Ditman je rekao da će nemačke partije sada morati da razgovaraju o formiranju koalicije ali da se već sada može reći da će buduća vlada biti vlada koja je proevropska i koja podržava evropske integracije Srbije.

Čestitku kancelarki na ostvarenom rezultatu na parlamentarnim izborima prvi je uputio predsednik Srbije Aleksandar Vučić navodeći da će Srbija ostati pravi partner i saveznik Nemačke u nastojanjima da očuva principe demokratije, kao i stabilnost i bezbednost svih građana Evrope.

Vučić je rekao i da je Merkel još jednom pokazala "čeličnu odlučnost da vodi svoju zemlju i građane na putu ka boljoj i svetlijoj budućnosti".

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kancelarka upozorila birače da još nije sve gotovo
  
• 

  Vesti

  : Poreski planovi nemačkih stranaka koštaju milijarde
  
• 

  Vesti

  : Ko god da pobedi na izborima u Nemačkoj, podrška Srbiji ostaje
  
• 

  Vesti

  : Debatom Angele Merkel i Šulca dominirali Turska i migracije