Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Debatom Angele Merkel i Šulca dominirali Turska i migracije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.09.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pitanje mesta Tuske u Evropi bilo je u centru jedine TV debate nemačke kancelarke Angele Merkel i njenog izazivača na predstojećim parlamentarnim izborima 24. septembra, socijaldemokrate Martina Šulca. O Bregzitu tokom sat i po debate nije bilo ni reči a o Evropskoj uniji jedva da se i govorilo.
Kancelarka i Šulc nisu se bavili ni reformama koje predlaže francuski predsednik Emanuel Makron, uključujući uvođenje jedinstvenog budžeta zone evra i ministra finansija 19 članica zone, a koje zahtevaju podršku Nemačke.
Umesto toga, Šulc i Merkel su se bavili Turskom i migracijama. Šulc je rekao da će, ako bude kancelar, zaustaviti proces pristupanja Turske EU.
Veliki deo vremena u debati bio je posvećen domaćim pitanjima, od starosne granice za penzionisanje, preko gej brakova, do moćne nemačke autoindustrije.
Kandidati iz manjih partija nisu učestvovali u debati.
Merkel vodi
Za razliku od izbora u Francuskoj i Holandiji ranije ove godine, u nemačkoj kampanji nema kandidata koji žele da izvede zemlju iz EU.
Šulc često govori o svom evropejstvu - on je do nedavno bio, dok nije odlučio da uđe u kampanju na izborima kod kuće, predsednik Evropskog parlamenta.
Angela Merkel tri nedelje pre izbora ubedljivo vodi. Prema podacima iz izborne ankete od 2. septembra, njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU) ima 14 procentnih poena veću podršku od Šulcovih socijaldemokrata (SPD), inače partnera u velikoj koaliciji.
Posle debate, 53% ispitanika u istraživanju javnog servisa ZDF reklo je da podržava Merkel za kancelara prema 60% u istraživanju obavljenom pre debate. Ipak, Merkel je prošla bolje jer 32% ispitanika misli da je bila bolja u debati dok za Šulca to misli 29%.
Drugo istraživanje medijske kuće ARD pokazalo je da je Merkel, prema mišljenju ispitanika, bila bolja od Šulca u pitanjima spoljne politike, migracije i tržišta rada.
Sukob oko Turske i migracija
Stavovi Angele Merkel i Šulca najviše su se razlkovali po pitanju Turske.
"Stigli smo do tačke kada nijedan nemački građanin više ne može bezbedno da putuje u Tursku. Dostignuta je tačka kada treba da prekinemo ekonomske i finansijske veze, carinsku uniju i pregovore o ulasku u EU. To ne možemo da uradimo sami, o tome moramo da razgovaramo sa našim evropskim partnerima", rekao je Šulc.
Merkel je kazala da želi da se zamrznu pretpristupna sredstva EU za Tursku i da se više ne poboljšavaju uslovi u trgovini sa Turskom. Međutim, ona nije zatražila neke drastičnije korake.
"Nemam nameru da prekinem diplomatske odnose sa Turskom samo zbog toga što se nas dvoje nadmećemo ko će biti oštriji u predizbornoj kampanji", rekla je kancelarka i dodala da će razgovarati sa evropskim liderima da li treba prekinuti pregovore o pristupanju sa Turskom.
Odnosi Nemačke i Turske pogoršani su u poslednjih godinu dana. Turske vlasti hapse nemačke novinare i aktiviste borbe za ljudska prava. U zatvorima u Turskoj je ukupno 55 Nemaca od kojih je 12 uhapšeno na političkoj osnovi.
Kada je reč o migraciji, Šulc je kritikovao kancelarku što je ignorisala ostale evropske zemlje kada je dozvolila da 2015. u Nemačku uđe više od milion izbeglica.
"Mislim da je u toj situaciji bilo dobro reći: 'Mogu da dođu'. Međutim, bolje bi bilo da smo u problem ranije uključili naše evropske susede", rekao je Šulc.
Odluka Angele Merkel da radi bez podrške drugih EU članica bila je pogrešna, kazao je Šulc i dodao da su Mađarska i Poljska odgovorile odbijanjem da prime izbeglice. To za posledicu ima da je teret Nemačke ogroman jer mora da dozvoli da još izbeglica uđe u zemlju.
Merkel međutim smatra da je 2015. radila kako treba ali je priznala da Nemačka nije obratila dovoljno pažnje na Liban, Tursku i druge zemlje koje su primile mnogo izbeglica kako bi sprečila da oni i dalje hrle ka Nemačkoj.
"To se nikada više neće ponoviti", istakla je Angela Merkel.
Kancelarka takođe nije kritikovala sporazum EU sa Turskom iz 2016. po kome će Turska vraćati izbeglice koje izađu iz te zemlje i krenu u EU. "Još mislim da je to potpuno u redu", dodala je ona.
Ujednačeni stavovi
Dvoje kandidata je oko ostalih pitanja imalo mnogo ujednačenije stavove i mnogo umerenije su odgovarali na pitanja moderatora. Oko nekih pitanja su se i slagali.
I kancelarka i Šulc su istakli da će se boriti protiv radikalizacije potencijalnih terorista i da žele da unaprede rad policije nakon napada na Božićni vašar u Berlnu.
Merkel je ustala u odbranu reakcije vlade na Dizelgejt a ni Šulc nije imao mnogo reči kritike na račun nemačkog proizvođača automobila koji je lažirao podatke o emisiji zagađivača.
Tokom završne reči, kancelarka je izrazila žaljenje što se u debati nije više govorilo o pitanjima koja će biti od značaja tokom narednog četvorogodišnjeg mandata kancelara. "Razvoj tehnologije će uzdrmati tržište rada", upozorila je ona.
Šulc je završio pozivajuči na socijalno jedinstvo i jaku Evropu.
Upadljivo odsustvo Evrope
Samo što su Angela Merkel i Martin Šulc sišli sa scene, prvi čovek liberala (FDP) Kristijan Lindner izjavio je da je debata bila dosadna.
On je kritikovao kancelarku i Šulca što su malo govorili o evru, digitalizaciji, energetici i obrazovanju.
FDP je bio u koaliciji sa CDU do 2013. a sada je, prema istraživanjima, iza SPD sa 8% podrške birača.
I pristalice SPD u Briselu su se nadale da će se kandidati više baviti Evropom.
"Kada je reč o Evropi, u nemačkoj kampanji vlada neprijatna tišina", prokomentarisao je član uprave Mladih socijalista, organizacije mladih SPD u Briselu, Gerit Kraus.
Mladi socijalisti su organizovali gledanje debate u lokalnom baru.
"Ovo je veoma nacionalna kampanja", zaključio je Kraus.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
