Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Skandal zbog pranja iranskog novca u Sloveniji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.10.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Slovenačka služba za sprečavanje pranja novca pokrenula je istragu povodom tvrdnji opozicionih partija da je Nova Ljubljanska banka (NLB), najveća državna banka u zemlji, prala novac iz Irana kršeći međunarodni embargo i ne primenjujući propise protiv finansiranja terorizma. NLB je između 2008. i 2010. možda "oprala" gotovo milijardu evra iz Irana.
Slovenački mediji pisali su u julu o 40-50 tranakcija dnevno iz NLB na više od 30.000 računa širom sveta, uključujući na očigledno lažna imena poput Miki Maus ili Patak Dača.
Te optužbe nisu dalje elaborirane, sve dok opozicija ponovo nije otvorila slučaj.
NLB nije odgovorila briselskom portalu EURACTIV.com na pitanja oko optužbi za pranje iranskih para dok su u slovenačkoj vladi rekli "da je u tom slučaju Služba za sprečavanje pranja novca dobila izveštaj o sumnjivoj transakciji u junu 2010. u vezi sa pranjem novca i finansiranja terorizma".
Služba za sprečavanje pranja novca je na osnovu prikupljenih podataka utvrdila da postoji osnovana sumnja da su prekršena dva člana krivičnog zakona Slovenije koji se odnose na pranje novca i finansiranje terorizma.
U centru afere je Iraj Farokzadeh (Farrokhzadeh), državljanin Irana i Britanije, koji je otvorio račun u NLB u decembru 2008. za kompaniju Farok (Farrokh Ltd) nakon što su mu švajcarske vlasti zatvorile račune u banci UBS.
Smatra se da je Farokzadeh izmeštao novac iz Iranske izvozne razvojne banke, koja je bila na crnoj listi Evropskog saveta zbog povezanosti sa trgovinom oružjem i plaćanja kompanijama povezanim sa iranskim ministarstvom odbrane.
Pored toga, Farokzadeh je u to vreme bio na Interpolovoj listi najtraženijih.
Centralna banka Slovenije zabranila je transakcije u decembru 2010. i Farokzadeh je posle toga izmestio operacije u ruske banke.
Slovenački parlament je 26. septembra usvojio izveštaje o slučaju sa iranskim novcem i zatražio dalje istrage koje bi potencijalno mogle da otvore Pandorinu kutiju u slovenačkoj politici.
Opozicija optužuje
U opoziciji predvođenoj Slovenačkom demokratskom strankom (SDS) bivšeg premijera Janeza Janše kažu da su neki političari učinili sve što mogu da sakriju transakcije.
"Dok su britanski, francuski, italijanski i istražni organi drugih država nastojali da ispitaju slovenačku šemu pranja novca, njihovi slovenački partneri i političko vođstvo činili su sve da aferu sakriju od slovenačke javnosti i međunarodnih institucija i omoguće dalje transakcije za iranski režim", napisao je SDS u prošlonedeljnom saopštenju.
Takođe je ta stranka ukazala na nalaze institucija EU i SAD koji ukazuju da je Iran koristio novac opran u Sloveniji za kupovinu materijala za proizvodnju atomskog i hemijskog oružja, plaćanje onih koji su obavili te kupovine i infiltriranje iranskih špijuna u odbrambene institucije u EU i SAD.
Ta partija desnog centra, članica grupe Evropska narodna partija (EPP) u Evropskom parlamentu, sumnja na političku pozadinu slučaja i ističe da je nemoguće da su svi kontrolni mehanizmi, kao i nadležni za sprovođenje zakona, istovremeno mogli da propuste da reše situaciju.
Članica te stranke i evroposlanica Romana Tomc rekla je za Euraktiv da opozicija vidi "veliku političku i takođe ličnu" odogovornost u to slučaju.
"Neki od onih koji su direktno odgovorni za pranje novca danas su u poziciji da oni treba da istražuju svoje poteze iz prošlosti", istakla je ta evroposlanica.
Premijer Miro Cerar je prošle nedelje u parlamentu rekao da sumnje na pranje novca u NLB nisu još ni potvrđene ni odbačene.
"Ako ima nekih neregularnosti ili zloupotreba treba da ih potvrdimo bez svake sumnje i kaznimo. Ako se utvrdi da je neko odgovoran u očima zakona, biće pokrenute procedure", kazao je Cerar, preneo je list 24 časa.
Slovenačku vladu čine tri partije nakon što je Cerarova Straka modernog centra (SMC) posle pobede na vanrednim izborima u julu 2014. napravila koaliciju sa partijom penzionera Desus i socijaldemokratama.
Privatizacija NLB
Slovenačka vlada obavezala se da u 2017. proda 50% NLB i još 25% u 2018. u zamenu za odobrenje Evropske komisije za državnu pomoć toj banci 2013. Državna pomoć je doprinela da se izbegne velika bankarska kriza u toj članici zone evra.
U maju 2013. Evropska komisija odobrila je plan koji predviđa prodaju 50% NLB a slovenačka vlada je ubrzo objavila da uopšte neće prodavati banku.
"Nećemo prodavati NLB", rekao je Cerar u junu. Međutim, Komisija se s tim ne slaže.
Portparol Komisije je za EURACTIV.com rekao: "U konstruktivnom smo kontaktu sa slovenačkim vlastima".
Prema pravilima EU, da bi banci bila odobrena državna pomoć, članica EU mora da se obaveže da proda udeo u banci kako bi obezbedila njenu dugoročnu održivost.
Ta prodaja trebalo bi da se obavi u utvrđenim rokovima, obično u petogodišnjem periodu restrukturisanja.
U slučaju da neka zemlja želi da izmeni uslove, Komisija će razmotriti stanje od slučaja od slučaja. Produžavanje roka prodaje npr. zahteva neke kompenzacione mere kako bi se osigurala zaštita bilansa banke.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
