Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nemačka i Luksemburg prve po riziku za pranje novca
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.11.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Tajanoviti nemački finansijski sektor po stepenu izloženosti pranju novca odmah je posle sistema Luksemburga i Nemačka je jedna od najgorih u EU po izbegavanju poreza, pokazuje analiza objavljena pred godišnjicu izbijanja skandala Luksliks. U nekim zemljama multinacionalne kompanije zahvaljujući sporazumima sa poreskim vlastima plaćaju minimalne poreze, čak manje od 1%, a najviše takvih sporazuma imali su Luksemburg, više od 100, i Britanija. Borba protiv poreskih prevara i pranja novca visoko je na dnevnom redu ne samo EU, već i globalnih organizacija, ali i civilnog društva koje ukazuje na "rupe" zahvaljujući kojima kompanije transferišu profite u inostranstvo i smanjuju poresko opterećenje.
Većina od 15 članica EU obuhvaćenih istraživanjem Evropske mreže za dug i razvoj (Eurodad) bila je neuspešna u borbi protiv izbegavanja poreza i u tim zemljama multinacionalne kompanije i bogati pojedinci imaju brojne mogućnosti da sakriju novac.
"Neke od najproblematičnijih zemalja i dalje su Luksemburg i Nemačka koje nude niz opcija za prikrivanje vlasništva i pranje novca", saopštila je ta mreža koja okuplja 48 nevladinih organizacija, uključujući Oksfam (Oxfam) i Hrišćansku pomoć (Christian Aid).
Pranje novca predstavlja proces ubacivanja novca stečenog kriminalom u legalne tokove i povezuje se sa međunarodnim terorizmom.
Afera Luksliks sa korporacijskim poreskim olakšicama, koje su tehnički legalne, i utajom poreza, koja je nelegalna, doprinela je da se visoko na političku agendu postavi pitanje poreskih prevara.
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara 5. novembra 2014. objavio je da je Luksemburg odobravao poreske povlastice multinacionalnim kompanijama u vreme kada je premijer i ministar finansija te zemlje bio sadašnji predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker).
Od 28 članica EU, 22 su koristile poreske propise da se dogovaraju sa korporacijama, pokazao je izveštaj "50 nijansi izbegavanja poreza". "Sa stopom poreza manjom od 1% u nekim slučajevima, takvi poreski propisi postali su ključno oruđe korporacija u izbegavanju poreza", navodi se u tom izveštaju.
Eurodad se bavio samo jednim delom iz poreskih propisa - sporazumima o primeni određenih stopa koje su poreski obveznik i poreska uprava sklopili unapred (Advance Pricing Agreements, APA). Luksemburg je na kraju 2013. imao na snazi 119 takvih sporazuma, Velika Britanija 73 a Nemačka 21 ili dva više od proseka EU.
Članice EU dogovorile su se inače u oktobru 2015. o automatskoj razmeni informacija o poreskim pravilima. Taj sporazum stupiće na snagu u januaru 2017.
Evropska komisija pokrenula je i istrage korišćenja državne pomoći u nekoliko zemalja, uključujući Luksemburg, zbog njihovih poreskih sporazuma sa kompanijama.
Koordinatorka za poreze u Eurodadu Tove Rajding (Ryding) kaže da evropski građani sada treba da čekaju godinu dana da EU stavi tačku na sistem koji je stotinama multinacionalnih kompanija omogućio da izvrdavaju poreze.
"Iako će nekoliko rupa biti zapušeno, pojaviće se nove. Jasno je da je to u EU uobičajeni biznis za multinacionalne korporacije koje žele da izbegnu pravila kako bi manje platile porez", istakla je Rajding.
"Borba protiv izbegavanja poreza i poreskih prevara jedan je od prioriteta ove Evropske komisije. Od kako je u martu startovao Paket za poresku transparentnost a u junu naš Akcioni plan za oporezivanje korporacija, već smo uspeli da stignemo do konkretnih rezultata", rekla je EurActiv.com portparolka Komisije zadužena za poreska pitanja Vanesa Mok (Vanessa Mock).
U međuvremenu su nevladine organizacije koje se bore za poresku pravdu najavile da će 4. novembra širom EU učestvovati u protestima kojima će biti obeležena godišnjica izbijanja afere Luksliks. Jedan od protesta biće organizovan ispred sedišta Evropske komisije u Briselu.
Tajnost i pranje novca
Luksemburg je u izveštaju kritikovan što je uvođenjem nove finansijske strukture još više otežao identifikaciju pravih vlasnika kompanija.
Prema indeksu Bazelskog instituta za borbu protiv pranja novca za 2015, Luksemburg je među članicama EU prvi po izloženosti pranju novca sa 5,9 poena (0 znači najmanji rizik za pranje novca a 10 najveći), dok je Nemačka druga sa 5,5 poena a prosek EU je 4,4. Na listi slede Italija, Španija, Holandija, Francuska i Velika Britanija, kao i Belgija i Češka, sve sa rizikom za pranje novca većim od proseka EU.
Background Više od 300 kompanija, uključujući Pepsiko, AIG i Dojče banku, ima tajne sporazume sa Luksemburgom kojim im se smanjuju poreske obaveze, objavio je Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) na osnovu procurelih dokumenata.
Konzorcijum je na bazi pregledanih gotovo 28.000 stranica poverljivih dokumenata uvideo da su kompanije usmeravale stotine milijardi dolara kroz Luksemburg i uštedele milijarde dolara na ime poreza.
Nakon što je to objavljeno, Luksemburg se našao na meti kritika međunarodne zajednice. Junker se pak našao pod pritiskom da objasni svoju ulogu u poreskoj politici Luksemburga.
Junker je tada branio poresku praksu Luksemburga ali sada podržava plan zajedničkog sistema EU za razmenu poreskih informacija.
Najmanji rizik za pranje novca registruje se u Sloveniji a ispod proseka EU su i Poljska, Švedska, Mađarska, Danska i Irska.
Inače, direktivom EU za borbu protiv pranja novca regulisana su brojna pitanja, uključujući vlasništva nad kompanijama, i sada se na nacionalnom nivou ugrađuju četvrte izmene tog zakona.
Danska i Slovenija su pohvaljene što su uvele javne registre vlasnika kompanija, Francuska i Italija to odbacuju a Velika Britanija će ih uvesti uz neka izuzeća.
Nemačka pod lupom
Kada je reč o Nemačkoj, ta zemlja je, sudeći po izveštaju, protiv uspostavljanja centralnih registara vlasnika i javnog pristupa informacijama.
Poslednji bankarski skandal u Nemačkoj pokazao je ulogu tog sektora u skrivanju pravih vlasnika kompanija i olakšavanju pranja novca. U februaru 2015. u Komercbanci (Commerzbank), drugoj po veličini banci u Nemačkoj, pokrenuta je istraga zbog optužbi da je banka omogućavala klijentima da izbegavaju poreze preko Luksemburga.
Istrage su pokrenute u još najmanje tri banke od kojih jedna zbog uloge u osnivanju "šel" (shel) kompanije u Luksemburgu u cilju sakrivanja novca.
U julu je pak Hipoverajenbank (Hypovereinbank) platila kaznu od 20 miliona evra i pristala da pomogne poreskim vlastima u daljim istragama sa ciljem rušenja sistema koji je postavilo nekoliko banaka, uključujući Dojče bank.
Plan OECD
Početkom oktobra Organizacija za evropsku saradnju i razvoj (OECD) objavila je plan za borbu protiv izbegavanja poreza od strane multinacionalnih kompanija koje često koriste prednost razlika u poreskim sistemima u svetu da bi umanjile poreske obaveze.
Međutim, plan OECD oštro kritikuju nevladine orgranizacije koje kažu da mu nedostaje ambicija, posebno oko transparentnosti. Te organizacije upozoravaju i da su iz konačne verzije akcionog plana izbačene odredbe koje kompanije koriste da transferišu profite u inostranstvo i tako smanje poresko opterećenje.
Komisija će početkom 2016. predložiti propise bazirane na akcionom planu OECD, s obzirom da su standardi OECD neobavezujući.
Izveštaj Eurodada je pokazao i da sve veći broj vlada EU podržava strogu tajnost oko toga gde multinacionalne kompanije posluju i koje poreze plaćaju. Čak je i Francuska, koja je svojevremeno tražila da informacije o porezima multinacionalki budu javne, promenila mišljenje, kažu iz Eurodada.
Takođe je izveštaj ukazao da neuspeh u sprečavanju poreskih prevara ima brojne posledice po zemlje u razvoju. U Eurodadu smatraju i da bi diskusije o poreskim pitanjima trebalo da se vode u okrilju UN a ne u "klubu bogatih", odnosno OECD.
U izveštaju se članice i institucije EU pozivaju da uklone mogućnost da se ne zna ko je vlasnik kompanije, "zapuše rupe" koje omogućavaju prekomerno smanjenje poreskih stopa za multinacionalne kompanije i obezbede građanima pristup informacijama o tome gde kompanije posluju i koliki porez plaćaju.
Traži se i da se zemljama u razvoju otvore mogućnosti da od vlada EU dobiju informacije o ljudima koji koriste EU da izbegavaju porez.
Takođe se zahteva da se prestane sa smanjenjem poreskih stopa zemljama u razvoju kroz sporazume. Umesto toga, kako se ocenjuje, tim državama treba dati mesto za stolom za kojim se pregovara o globalnim poreskim standardima.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
