Posle referenduma o nezavisnosti Katalonije koji je Ustavni sud Španije proglasio nelegalnim i hapšenja zvaničnika te pokrajine, katalonski separatisti dovode u pitanje nezavisnost španskog pravosuđa i tvrde da su njihovi lideri "politički zatvorenici". Vlada u Madridu odbacuje kritike o sudskoj pristrasnosti ili pritisku, ističući da Španija poštuje vladavinu prava i ne sprovodi politički motivisane istrage.

Bivši predsednik vlade Katalonije Karles Pućdemon, koji je posle proglašenja nezavisnosti optužen za pobunu, zloupotrebu javnih fondova i druga krivična dela, smatra da ne može dobiti "pravedno i nezavisno" saslušanje na španskim sudovima.

"Jasno je nepostojanje nezavisnosti i neutralnosti, a povezanost pravosuđa i vlade je vidljiva svima", napisao je Pućdemon za britanski list Gardijan.

Pućdemon i četvoro doskorašnjih katalonskih ministara bili su u Belgiji kada je španski sud izdao evropske naloge za njihovo hapšenje. Oni su se dobrovoljno predali belgijskim vlastima, posle čega su pušteni na uslovnu slobodu.

Bivši katalonski lideri su osumnjičeni za pet krivičnih dela, a sve optužbe su povezane s njihovim nastojanjem da osiguraju secesiju Katalonije. U istom procesu, španski sud je poslao u zatvor drugih osam bivših katalonskih ministara, bez mogućnosti kaucije, dok je deveti bivši član Pućdemonove Vlade pušten uz kauciju.

Katalonski separatisti tvrde da španski premijer Marijano Rahoj koristi pravni sistem da ih goni. Španska vlada, međutim, tvrdi da su sudovi ti koji su stavili katalonske zvaničnike u zatvor jer su prekršili zakone.

"Nema političkih zatvorenika u Španiji. Ni vlada ni parlament ni bilo ko drugi osim sudija nema vlast u ovoj zemlji da odluči ko ide u zatvor", izjavio je ministar pravde Rafael Katala u obraćanju senatorima.

Imenovanje sudija

Nije prvi put da se u Španiji pokreće rasprava o nezavisnosti pravosuđa. Kritičari već dugo tvrde da su politika i sudovi u Španiji previše isprepletani, iako se u Ustavu iz 1978. ističu principi nepristrasnosti i nezavisnosti pravosuđa.

Ustavni sud Španije ima 12 članova koje imenuje Generalni pravosudni savet, vlada i dva doma parlamenta, koji obično kontroliše neka od dve partije koje se već četiri decenije smenjuju na vlasti.

Generalni pravosudni savet je takođe zadužen za izbor, obuku, unapređivanje i sankcionisanje sudija, kao i za imenovanje predsedavajućeg sudije moćnog Nacionalnog suda, koji ima nadležnost na celoj teritoriji Španije, kao i viših sudova u svakom od 17 regiona.

Savet ima 20 članova, od kojih polovinu bira donji dom parlamenta, a polovinu Senat, u kojem dve glavne političke partije imaju kontrolu.

Savet Evrope je u izveštaju 2016. godine ocenio da članove saveta imenuju glavne političke partije u zemlji. Veza je "toliko očigledno politička" da predstavlja "potencijalnu pretnju sudskoj nezavisnosti", navedeno je u izveštaju.

Nezavisnost tužilaštva

Glavnog tužioca Španije formalno imenuje kralj, na predlog vlade i posle odobrenja parlamentarne komisije. Prema zakonu, tužilac mora da bude nepristrasan i nezavistan od drugih grana vlasti.

Političari smatraju da u izboru za tako važnu funkciju poslanici treba da imaju veću ulogu i da treba razdvojiti mandate tužioca i vlade.

Nijedna partija, međutim, kada je bila na vlasti nije pokrenula reformu tužilaštva. Zbog toga se stalno ponavljaju kritike da tužilac ne brani javni interes i da je u službi vlade.

Mada su mnogi moćni ljudi bili predmet sudskih procesa, među kojima španska princeza Kristina i bivši šef Međunarodnog monetarnog fonda Rodrigo Rato, te slučajeve su pokrenuli pojedinci ili društvene organizacije, a ne državni tužilac.

Na dnu evropske liste

Evropska mreža sudskih saveta, grupa koja predstavlja nacionalne sudove u Evropskoj uniji, objavila je 2015. godine izveštaj prema kojem je Španija skoro na dnu liste po nezavisnosti pravosuđa.

Istraživanje u kojem su učestvovale stotine evropskih sudija pokazalo je da 15% španskih sudija smatra da je proteklih godina bilo pod neprikladnim političkim pritiskom u svom radu. Lošije od Španije ocenjene su samo Albanija i Letonija.

U Španiji je više sudija nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji reklo da su im dodeljivani slučajevi kako bi se uticalo na ishod određenih tužbi.

Individualno nezavisni

Portparol najvećeg udruženja tužilaca u Španiji Migel Paraljes smatra da politizacija imenovanja najviših zvaničnika i Generalnog pravosudnog saveta i Kancelarije generalnog tužioca bacaju senku na rad advokata, sudija i sudova.

S njim se, međutim, ne slaže portparol udruženja sudija, Sudije za demokratiju, Ignjasio Gonzalez.

"Glavni problem je percepcija koju imaju građani o nedostatku nezavisnosti. Ali sudije su individualno nezavisne i postoji dovoljno mehanizama da se diskvalifikuju ako je njihova nepristrasnost dovedena u pitanje", rekao je Gonzalez.

Katalonija druga najveća briga Španaca

U međuvremenu, najnovija anketa u Španiji pokazuje da je pitanje katalonske nezavisnosti drugo na listi briga Španaca, iza nezaposlenosti, a ispred korupcije.

Potencijalnu nezavisnost Katalonije je 29% ispitanika navelo među tri svoje najveće brige, a u septembru je to reklo samo 7,8%, te je tada ta tema na listi bila tek na devetom mestu.

Nezaposlenost je sada kao najveću brigu označilo 66,2% ispitanika, što je drugi najveći rezultat u Evropi, a korupcija i prevare su podelili treće mesto, pokazuje anketa sprovedena početkom oktobra, u kojoj je učestvovalo 2.487 Španaca.

Izvor: AP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kriza u Kataloniji: S lisicama na rukama pred glasačke kutije
  
• 

  Vesti

  : Madrid preuzima kontrolu nad katalonskim institucijama
  
• 

  Vesti

  : Madrid: Pravosuđem protiv katalonskog separatizma