Tri dana posle proglašenja nezavisnosti Katalonije, vlada Španije 30. oktobra počinje prinudno upravljanje nad tom pokrajinom do održavanja vanrednih regionalnih izbora. Na zgradi katalonske vlade vijori se zastava Španije, a u regionalna ministarstva na posao stižu španski zvaničnici. Nije još međutim jasno da li će zaposleni slediti instrukcije novih šefova.

I dalje je neizvesno kako će katalonski separatisti odgovoriti na uvođenje direktne kontrole španske vlade nad institucijama te pokrajine, pošto su rekli da ne priznaju odluke iz Madrida.

Španske centralne vlasti navele su da smenjeni funkcioneri mogu da dođu u svoje kancelarije i da uzmu svoje lične stvari, ali im je zabranjeno obavljanje bilo kakve zvanične dužnosti jer bi u suprotnom mogli da budu privedeni.

Neimenovani izvori u Barseloni rekli su agenciji Frans pres da je "danas povratak u stvarnost i da separatisti neće moći da se nametnu kao državna vlast".

"Verovatno će biti neke simbolične borbe protiv primene člana 155 Ustava o ukidanju autonomije (Katalonije) kao dokaz da centralne vlasti ne mogu baš 100% da se nametnu ovde", rekli su ti izvori francuskoj agenciji.

Španski premijer Marijano Rahoj je 28. oktobra aktivirao član 155 Ustava, raspustio regionalni parlament i raspisao izbore u Kataloniji za 21. decembar. Aktiviranje člana 155 znači uvođenje prinudne uprave nad Katalonijom, odnosno da centralna vlast preuzima kontrolu nad katalonskom vladom, policijom, finansijama, državnim medijima i komunikacijama do održavanja izbora.

Predsednika katalonske vlade Karlesa Pućdemona zameniće potpredsednica španske vlade Soraja Saens de Santamarija. Kontrolu nad katalonskom policijom preuzeo je ministar unutrašnjih poslova, a policijske stanice su 29. oktobra dobile naređenja da skinu fotografije Pućdemona.

Španska vlada je takođe zatvorila Javni diplomatski savet Katalonije, 11 njenih delegacija u inostranstvu i smenila šefa katalonske delegacije u Briselu Amadea Altafaha.

Katalonska vlada, međutim, nije podnela ostavku. Pućdemon je u prvom televizijskom obraćanju javnosti pošto ga je Vlada Španije smenila pozvao Katalonce na mirno suprotstavljanje.

"Nastavićemo da radimo na izgradnji slobodne države", rekao je lider katalonskih separatista, dodajući da su potrebni strpljenje i istrajnost.

Potpredsednik katalonske vlade Oriol Žunkeras koga je Madrid smenio napisao je u otvorenom pismu 28. oktobra da ne mogu priznati "džavni udar na Kataloniju".

"Predsednik naše zemlje jeste i ostaće Karles Pućdemon", rekao je Žunkeras.

Ipak, pitanje je kako će reagovati oko 200.000 zaposlenih u javnim službama na smenu svojih šefova i od koga će primati naređenja po povratku na posao posle proglašenja katalonske nezavisnosti.

Španska zastava u Barseloni

Prvi radni dan prinudne uprave, iznad Palate Đeneralitata Katalonije, sedišta vlade tog regiona, vijorila se i zastava Španije, prenosi EUObserver.com.

Dan ranije, 29. oktobra, u Barseloni je protestovalo stotine hiljada ljudi koji su protiv otcepljenja Katalonije od Španije. Učesnici protesta, kojih je prema proceni organizatora bilo više od milion, a prema podacima policije oko 300.000, nosili su zastave Španije i Katalonije.

Protest su predvodili lideri više partija koje su za jedinstvenu Španiju, a učestvovalo je i nekoliko visokih zvaničnika španske vlade.

"Ovo je situacija u koju nije trebalo da dođemo u Španiji, jer Španija je demokratija. To je situacija koja nije demokratska i koja utiče na suživot ljudi, kao i na ekonomiju jer kompanije odlaze", izjavio je jedan od demonstranata, 48-godišnji Luis Agilar, noseći špansku zastavu oko vrata, dok su ljudi oko njega pevali "Živela Španija".

Druga učesnica protesta Barbara Herona veruje da će mere koje je uveo Madrid pomoći da se vrati prethodno stanje u pokrajini.

"Ovde smo da branimo jedinstvo Španije. Država će ponovo vratiti zakonitost i uspostaviti red. Biće izbori i svi će izabrati ono što mislimo da je najbolje", rekla je Herona.

Izborna dilema

Regionalni izbori raspisani za 21. decembar u centru su strategije centralne vlasti da "obnovi demokratski legitimitet", dok za separatiste glasanje predstavlja strateški izazov, navodi EUObserver.

Ako odluče da izađu na izbore, to znači prihvatanje naređenja iz Madrida i neuspeh republike. Neučestvovanje na izborima verovatno znači da će četiri godine ostati bez vlasti u Kataloniji.

"Narednih nekoliko dana moraćemo da donesemo odluke koje neće uvek biti lako razumeti", rekao je Žunkeras u otvorenom pismu.

Portparol španske Vlade Injigo Mendes de Vigo izjavio je 28. oktobra da će Pućdemon i svi politički lideri Katalonije moći da učestvuju na vanrednim regionalnim izborima.

"Bilo bi dobro da (Pućdemon) učestvuje na demokratskim izborima, pa da Katalonci kažu šta misle o njegovoj politici", kazao je Mendes de Vigo.

Španski ministar spoljnih poslova Alfonso Dastis izjavio je da "dok god Pućdeon nije u zatvoru, može da se kandiduje na izborima".

Optužbe zbog pobune i ponude za azil

Ako odbije da se povuče, Pućdemon bi mogao da bude optužen za pobunu, za šta mu preti kazna od 30 godina zatvora.

I članovi njegovog kabineta bi takođe mogli da budu suočeni sa krivičnim optužbama pred Španskim nacionalnim sudom, dok bi predsednica parlamenta Karme Forsadel i njen tim bi mogli da budu optuženi pred Vrhovnim sudom Španije.

Katalonska kriza i mogućnost podizanja optužnica izazvali su i sukobe u belgijskoj vladi, pošto su flamanski nacionalisti, koji su deo koalicione vlade, ponudili azil katalonskom lideru, prenosi EURACTIV.com.

Inače, Belgija je jedna od nekoliko zemlja EU u kojima Evropoljani mogu da traže azil. Odluku o azilu ne donosi vlada nego nezavisno telo za izbeglice. Međutim, male su šanse da građanin EU dobije azil jer se sve zemlje EU smatraju zemljama sigurnog porekla.

"Katalonci koji se osećaju politički ugroženim mogu da traže azil u Belgiji. To uključuje i predsednika Pućdemona. To je 100% legalno", rekao je Teo Franken, državni sekretar odgovoran za azil i migracije.

Premijer Šarl Mišel izjavio je da mogući zahtev za azil katalonskog lidera "apsolutno nije na agendi" i pozvao flamanske nacionaliste da "ne dodaju ulje na vatru".

Potpredsednik vlade Aleksander De Kro, član druge flamanske partije, rekao je da to nije stav vlade i upozorio da "takve reči ne pomažu".

Izvor: EURACITV.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU: Mere Madrida za Kataloniju u skladu s ustavom, Belgija uzdržana
  
• 

  Vesti

  : Lider Katalonije potpisao deklaraciju o nezavisnosti pa je suspendovao
  
• 

  Vesti

  : Katalonske vlasti odlučuju o daljim koracima ka proglašenju ...