Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Varšava i Budimpesta: godina konfrontacija sa Briselom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.01.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija tužila je Sudu pravde Evropske unije Poljsku, Češku i Mađarsku zato što nisu poštovale odluke o prerasporedeli izbeglica unutar EU po nacionalnim kvotama i potpuno su prestale da ih primaju, saopštio je 4. decembra Sud EU u Luksemburgu. Samo dan ranije, Poljska i Mađarska, dve od četiri zemlje članice - uz Češku i Slovačku - Višegradske grupe, i najveće protivnice azilantskih kvota Evropske unije najavile su pobedu protiv bloka u vezi sa migracionom politikom.
"Počinje postupak koji je EK inicirala. Tužene zemlje imaju pravo da reaguju na potez Komisije. Prvo ročište može da se očekuje krajem godine, ne ranije nego u novembru ili decembru", kazao je češkoj novinskoj agenciji ČTK portparol suda Balaž Lehocki.
Portparol je dodao da ceo proces može da traje oko 18 meseci.
Prethodna poljska liberalna vlada premijerke Eve Kopač obavezala se u jesen 2015. godine da će u okviru sporazuma o relokaciji primiti oko 7.000 izbeglica sa Bliskog istoka i iz Afrike, ali nakon parlamentarnih izbora konzervativna vlada stranke Pravo i Pravda prvo je prestala da prima izbeglice iz centara u Italiji i Grčkoj uz opravdanje da nema načina da ih temeljno proveri, što predstavlja rizik za Poljake.
Samo dan ranije, Poljska i Mađarska, dve od četiri zemlje članice - uz Češku i Slovačku - tzv. Višegradske grupe, i najveće protivnice azilantskih kvota Evropske unije najavile su pobedu protiv bloka u vezi sa migracionom politikom.
Premijeri dveju zemalja Mateuš Moravjecki i Viktor Orban složili su se 3. januara da sledi "godina velikih konfrontacija" sa Briselom, izveštava EURACTIV.com.
"Stvari se kreću u našem pravcu," rekao je Moravjecki u Budimpešti, stajući rame uz rame sa Orbanom.
Uprkos činjenici da je EU, odlukom većine članica 2015, tužila Mađarsku, Poljsku i Češku zbog odbijanja obaveznih kvota za tražioce azila među izbeglicama i migrantima sa proširenog Bliskog istoka, Moravjecki je izjavio da "zemlje članice moraju da odluče koga žele da prime", dodajući da su poslednji izbori u evropskim zemljama pokazali da migracije "postaju baš vruć krompir".
Od 2015, kada je najveći do sada talas izbeglica i mgranata zapljusnuo Evropu, najveći teret podnela je Nemačka čija je kancelarka politiku "otvorenih vrata" platila slabijim izbornim rezultatom za Bundestag. Britaniji je, kao jedan od ključnih razloga za Bregzit, bio i izbegavanje prijema izbeglica, a u Austriji je u koalicionu vladu ušla stranka sa nacističkom prošlošću, što je prvi takav slučaj u jednoj evropskoj zemlji od Drugog svetskog rata. I u drugim zemljama Evrope populisti i desničari jačaju, pre svega na temi izbeglica i migranata.
"Snažno odbacujemo kvote koje je EU nametnula zemljama članicama kao stav koji zadire u suverenost odlučivanja tih zemalja," rekao je Moravjecki na zajedničkoj konferenciji za medije sa Orbanom u Budimpešti, koji se složio, dodajući da je "EU migraciona politika ... propala".
"Hoćemo da se naš glas jasno čuje jer ove zemlje (u Centralnoj Evropi) imaju viziju o evrpskoj budućnosti," rekao je Orban koji ima dobre šanse da na aprilskim izborima dobije još jedan četvorogodišnji mandat.
Lideri Varšave i Budimpešte su razmatrali osnivanje razvojne banke sa preostale dve članice Višeradske grupe, Češkom i Slovačkom, što je, kako prenosi EUObserver, Moravjecki izjavio nakon posete Budimpešti. Novinska agencija Rojters je javila da bi se banka bavila investicijama u infrastrukturu u regionu Centralne Evrope, ali se još očekuje saglasnost Bratislave i Praga.
Ovi potezi su koincidarali sa aktiviranjem člana 7 Ugovora o EU kojim je Evropska komisija pokrenula proceduru protiv Poljske zbog spornih izmena pravosudnog sistema te zemlje, a nova mera EU bi mogla da dovede do sankcija bez presedana protiv Varšave, kao što je zabrana pristupa blokovskim fondovima, Međutim, za tu odluku je potreban konsenzus, a Orban je već najavio da će Mađarska glasati protiv.
Izvor: Beta/EURACTIV.rs
Foto: shutter.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
